Пређи на садржај

Своге

Координате: 42° 57′ 35″ С; 23° 20′ 54″ И / 42.959633° С; 23.34827° И / 42.959633; 23.34827
С Википедије, слободне енциклопедије
Своге
буг. Своге
Поглед на Своге
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСофијска област
Становништво
Становништво
 — 8.314 (2.007 )
 — густина395 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 35″ С; 23° 20′ 54″ И / 42.959633° С; 23.34827° И / 42.959633; 23.34827
Апс. висина470 m
Површина21,93 km2
Своге на карти Бугарске
Своге
Своге
Своге на карти Бугарске
Веб-сајт
www.svoge-news.com

Своге (Свође, Своџе[1]) град је у Републици Бугарској, у западном делу земље, седиште истоимене општине Своге у оквиру Софијске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај: Своге се налази у западном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 40 km северно.

Рељеф: Област Свога се налази у клисури реке Искар, у оквиру планинског ланца Старе Планине, тачније испод планине Било. Сам град је на приближно 470 m надморске висине.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Свогу је оштрији облик конитненталне климе са планинским утицајима.

Воде: Кроз Своге протиче река Искар, која у овом делу тока прави велику клисуру. Постоје и мањи водотоци у окружењу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Област Свога је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. г. област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Свога је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Иако су мештани из области градића Своге слали посланства са жељама да се присаједине Кнежевини Србији 1878. г. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Насеље је добило градска права 1965. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија

По проценама из 2010. г. Своге је имало око 4.500 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град има пад становништва због слабе економије и опште кризе у друштву.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стојанчевић, Владимир (2005). Српско-бугарски односи у западној Бугарској. Београд. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]