Олаф II Дански
Олаф II Дански | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Улав Хоконсон |
Датум рођења | 1370. |
Место рођења | Осло, Норвешка |
Датум смрти | 23. август 1387. |
Место смрти | Фалстербо, Данска |
Породица | |
Родитељи | Хокон VI Норвешки Маргарета I Данска |
Династија | Бјалбо |
Краљ Данске | |
Период | 1375−1387 |
Претходник | Валдемар IV Дански |
Наследник | Маргарета I Данска |
Краљ Норвешке | |
Период | 1380−1387 |
Претходник | Хокон VI Норвешки |
Наследник | Маргарета I Данска |
Савладар | Маргарета I Данска |
Олаф II Дански или Улав IV Норвешки (1370, Осло - 1387, Фалстербо) је био дански (1375—1387) и норвешки краљ (1380—1387) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).
Отац му је био претходни краљ Норвешке Хокон VI Норвешки, а мајка Маргарета I Данска, кћерка претходног данског краља Валдемара Атердага [2].
После Валдемарове смрти, 1375. године, Маргарета је постигла да Олаф буде изабран на дански престо, који ће 1380. године, након смрти оца наследити и норвешки престо. Маргарета је, пошто је Олаф био малолетан као регенткиња владала обема државама [2].
За време његове владавине племство је било доминантно у Данској [3], иако је претходни краљ Валдемар ослабио њихову власт [4]. Иста ситуација је била и у Норвешкој [3].
Пространо Норвешко царство се наставило да се смањује за време његове владавине. Исланд је остао скандинавска земља која је имала сопствену културу и установе. И мада је власт Скандинаваца над Гренландом била слаба, нико није показао интересовање за ову пусту земљу [3].
Умро је премлад 1387. године и Маргарета је постала краљица [2].
Генеалогија
[уреди | уреди извор]16. Магнус III Ладулос, краљ Шведске | ||||||||||||||||
8. Ерик од Седерманланда | ||||||||||||||||
17. Јадвига од Холштајна | ||||||||||||||||
4. Магнус IV Шведски, краљ Норвешке и Шведске | ||||||||||||||||
18. Хокон V Магнусон, краљ Норвешке | ||||||||||||||||
9. Ингеборг од Норвешке | ||||||||||||||||
19. Ефимија од Ригена | ||||||||||||||||
2. Хокон VI Норвешки, краљ Норвешке | ||||||||||||||||
20. Ги од Фландрије | ||||||||||||||||
10. Жан I од Намура | ||||||||||||||||
21. Изабела Луксембуршка | ||||||||||||||||
5. Бланка од Намура | ||||||||||||||||
22. Филип од Артоа | ||||||||||||||||
11. Марија од Артоа | ||||||||||||||||
23. Бланка од Дреа | ||||||||||||||||
1. Олаф II Дански | ||||||||||||||||
24. Ерик V Дански, краљ Данске | ||||||||||||||||
12. Кристоф II, краљ Данске | ||||||||||||||||
25. Агнес Бранденбуршка | ||||||||||||||||
6. Валдемар IV Дански, краљ Данске | ||||||||||||||||
26. Богислав IV Померански | ||||||||||||||||
13. Ефимија Померанска | ||||||||||||||||
27. Маргарета од Ригена | ||||||||||||||||
3. Маргарета I Данска, краљица Норвешке | ||||||||||||||||
28. Валдемар IV од Шлезвига | ||||||||||||||||
14. Ерик II од Шлезвига | ||||||||||||||||
29. Елизабета од Саксен-Лауенбурга | ||||||||||||||||
7. Јадвига од Шлезвига | ||||||||||||||||
30. Хајнрих од Холштајна | ||||||||||||||||
15. Аделаида од Холштајна | ||||||||||||||||
31. Јадвига ван Бронкхорст | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 322.
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 320.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 220.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 319.
Литература
[уреди | уреди извор]- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.