Озирис

Озирис
Породица
Потомство	Хорус
Родитељи	Геб и Нут
Породица	Изида, Сет, Нефтис

Озирис је староегипатски бог подземља. Сет је растргао Озириса и разбацао делове по целом Египту. Према познатом миту, богиња Изида, Озирисова жена, и његова сестра Нефтис пронашле су делове и дале Озирису нови живот,па је он постао владар подземља. Изида и Озирис су онда зачели Хоруса. У египатском концепту божанског краљевства, краљ на самрти је постајао Озирис а нови краљ се идентификује са Хорусом. Озирис такође представља силу која доноси живот из земље. Зато му је лице приказано у зеленој боји симболишући тако усеве без којих нема живота. Празници у којима се оживљавала његова судбина слављени су сваке године у градовима широм Египта.

Класично је приказиван као божанство зелене коже са фараонском брадом, делимично омотаним мумијом на ногама, са препознатљивом атеф круном и са симболичним куком и млатилом. Он је био један од првих који је био повезан са омотом од мумије. Када га је његов брат Сет исекао на комаде након што га је убио, Изида, његова жена, пронашла је све делове и умотала његово тело, омогућивши му да се врати у живот. Озирис се повремено сматрао најстаријим сином бога земље Геба и богиње неба Нут, као и братом и мужем Изиде, а Хорус се сматрао његовим постхумно рођеним сином. У Старом краљевству (2686—2181. п. н. е.) фараон се сматрао сином бога сунца Ра који се након његове смрти попео да се придружи Рау на небу. Са ширењем Озирисовог култа, међутим, дошло је до промене веровања. Такође је био повезан са епитетом Кенти-Аменти, што значи „највећи од западњака“, што се односило на његово краљевство у земљи мртвих. Кроз синкретизам са Иохом, он је и бог Месеца.

Озирис се може сматрати братом Изиде, Сета, Нефтиде и Хоруса Старијег и оцем Хоруса Млађег. Први доказ обожавања Озириса пронађен је средином Пете египатске династије (25. век пре нове ере), иако је вероватно да је обожаван много раније; епитет Кенти-Аментиј датира барем из Прве династије, а коришћен је и као фараонска титула. Већина доступних информација о миту о Озирису изведена је из алузија садржаних у текстовима пирамида на крају Пете династије, каснијим изворним документима Новог краљевства као што су камен Шабака и „Препирке Хоруса и Сета“, и много касније, у нарацији стил из списа грчких аутора укључујући Плутарха и Диодора Сикулуса.

Озирис је био судија мртвих и подземног света, и агенција која је дала сав живот, укључујући бујну вегетацију и плодну поплаву реке Нил. Описан је као „Онај који је трајно доброћудан и млад“ и „Господар тишине“. Краљеви Египта су били повезани са Озирисом у смрти – пошто је Озирис устао из мртвих, како би били у јединству са њим и наследили вечни живот кроз процес имитативне магије.

Кроз наду у нови живот након смрти, Озирис је почео да се повезује са циклусима уоченим у природи, посебно са вегетацијом и годишњим поплавама Нила, кроз његове везе са хелијакалним издизањем Ориона и Сиријуса на почетку нове године. Озирис је био широко обожаван све до опадања древне египатске религије током успона хришћанства у Римском царству.

Неки египтолози верују да је Озирис можда био бивши живи владар - вероватно пастир који је живео у прединастичко доба (5500—3100. п. н. е.) у делти Нила, чија је благотворна владавина довела до тога да је поштован као бог. Одећа пастира, кука и млатило - некада обележја бога Делта Анђетија, са којим је Озирис био повезан - подржавају ову теорију.

Етимологија имена

Озирис је латинска транслитерација старогрчког Ὄσιρις, што је заузврат грчка адаптација оригиналног имена на египатском језику. У египатским хијероглифима име се појављује као wsjr, које неки египтолози уместо тога радије да транслитерују као ꜣsjr или jsjrj.

Дато је неколико предлога за етимологију и значење првобитног имена; као што египтолог Марк Ј. Смит примећује, ниједан није потпуно убедљив. Већина узима wsjr као прихваћену транслитерацију, након Адолфа Ермана:

• Џон Гвин Грифитс (1980), „имајући у виду Ерманов нагласак на чињеници да име мора да почиње са в”, предлаже извођење из wsr са оригиналним значењем "Моћни".
• Курт Сете (1930) предлаже сложеницу st-jrt, што значи „седиште ока”, у хипотетичком ранијем облику *wst-jrt; ово је Грифитс одбацио на фонетским основама.
• Дејвид Лортон (1985) узима ово исто једињење, али објашњава да st-jrt означава „производ, нешто направљено“, при чему Озирис представља производ процеса ритуалне мумификације.
• Волфхарт Вестендорф (1987) предлаже етимологију од wꜣst-jrt „она која носи око”.
• Марк Ј. Смитх (2017) не даје дефинитивне предлоге, али тврди да други елемент мора бити облик jrj („учинити, направити“) (уместо jrt („око“)).

Међутим, недавно су предложене алтернативне транслитерације:

• Јоши Мучики (1990) преиспитује Ерманов доказ да се тронски хијероглиф у речи треба читати ws и сматра га неубедљивим, сугеришући уместо тога да име треба читати ꜣsjr на основу арамејских, феничанских и старојужноарапских транскрипција, читати другим речима, престони знак и поређење са ꜣst („Изида“).
• Џејмс П. Ален (2000) чита реч као jsjrt  али ревидира читање (2013) у jsjrj и изводи га од js-jrj, што значи „генерални (мушки) принцип“.

Изглед

Озирис са Атеф круном од бронзе у Природњачком музеју (Беч)

Озирис је представљен у својој најразвијенијој форми иконографије носећи Атеф круну, која је слична Белој круни Горњег Египта, али са додатком два увијена нојева пера са сваке стране. Он такође носи куку и млатилицу. Сматра се да кука представља Озириса као бога пастира. Симболика млатилице је неизвеснија са пастирским бичем, мушицом или асоцијацијом на бога Анђетија из деветог нома Доњег Египта.

Обично је приказиван као фараон са теном зелене (боја поновног рађања) или црне (алудирајући на плодност поплавне равнице Нила) у мумиформном облику (који носи замке мумификације од груди надоле).

Литература

• Assmann, Jan (2001) [German edition 1984]. The Search for God in Ancient Egypt. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3786-1. 
• Baines, John (1996). „Myth and Literature”. Ур.: Loprieno, Antonio. Ancient Egyptian Literature: History and Forms. Cornell University Press. стр. 361—377. ISBN 978-90-04-09925-8. 
• Collier, Mark; Manley, Bill (1998). How to Read Egyptian Hieroglyphs. British Museum Press. стр. 41. ISBN 0-7141-1910-5. 
• Hart, George (2006-04-21). A Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses (на језику: енглески). Routledge. стр. 100. ISBN 978-1-134-93012-8. 
• Strudwick, Helen (2006). The Encyclopedia of Ancient Egypt. New York: Sterling Publishing Co., Inc. стр. 118—119. ISBN 978-1-4351-4654-9. 
• Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson. стр. 105. ISBN 978-0-500-05120-7. 
• Bremmer, Jan N. (2014). Initiation into the Mysteries of the Ancient World. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-029955-7. 
• Brenk, Frederick (2009). „'Great Royal Spouse Who Protects Her Brother Osiris': Isis in the Isaeum at Pompeii”. Ур.: Casadio, Giovanni; Johnston, Patricia A. Mystic Cults in Magna Graecia. University of Texas Press. стр. 217—234. ISBN 978-0-292-71902-6. 
• David, Rosalie (2002). Religion and Magic in Ancient Egypt. Penguin. ISBN 978-0-14-026252-0. 
• Englund, Gertie (1989). „The Treatment of Opposites in Temple Thinking and Wisdom Literature”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 77—87. ISBN 978-91-554-2433-6. 
• Faulkner, Raymond O. (август 1973). „'The Pregnancy of Isis', a Rejoinder”. The Journal of Egyptian Archaeology. 59: 218—219. JSTOR 3856116. doi:10.2307/3856116. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Goebs, Katja (2002). „A Functional Approach to Egyptian Myth and Mythemes”. Journal of Ancient Near Eastern Religions. 2 (1): 27—59. doi:10.1163/156921202762733879. 
• Graindorge, Catherine (2001). „Sokar”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 305—307. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Griffiths, J. Gwyn (1960). The Conflict of Horus and Seth. Liverpool University Press. 
• Griffiths, J. Gwyn, ур. (1970). Plutarch's De Iside et Osiride. University of Wales Press. 
• Griffiths, J. Gwyn, ур. (1975). Apuleius, the Isis-book (Metamorphoses, book XI). E. J. Brill. ISBN 978-90-04-04270-4. 
• Griffiths, J. Gwyn (1980). The Origins of Osiris and His Cult. E. J. Brill. ISBN 978-90-04-06096-8. 
• Griffiths, J. Gwyn (2001). „Osiris”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 615—619. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Hart, George (2005). The Routledge Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses, Second Edition. Routledge. ISBN 978-0-203-02362-4. 
• Kaper, Olaf E. (2001). „Myths: Lunar Cycle”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 480—482. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Lichtheim, Miriam (2006a) [First edition 1973]. Ancient Egyptian Literature, Volume I: The Old and Middle Kingdoms. University of California Press. ISBN 978-0-520-24842-7. 
• Lichtheim, Miriam (2006b) [First edition 1976]. Ancient Egyptian Literature, Volume II: The New Kingdom. University of California Press. ISBN 978-0-520-24843-4. 
• Mathews, Thomas F.; Muller, Norman (2005). „Isis and Mary in Early Icons”. Ур.: Vassiliaki, Maria. Images of the Mother of God: Perceptions of the Theotokos in Byzantium. Ashgate Publishing. стр. 3—11. ISBN 978-0-7546-3603-8. 
• Meeks, Dimitri; Favard-Meeks, Christine (1996) [French 1993]. Daily Life of the Egyptian Gods. Translated by G. M. Goshgarian. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8248-9. 
• Meltzer, Edmund S. (2001). „Horus”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 119—122. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Mettinger, Tryggve N. D. (2001). The Riddle of Resurrection: "Dying and Rising Gods" in the Ancient Near East. Almqvist & Wiksell. ISBN 978-91-22-01945-9. 
• O'Connor, David (2009). Abydos: Egypt's First Pharaohs and the Cult of Osiris. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-39030-6. 
• Pinch, Geraldine (2004) [First edition 2002]. Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517024-5. 
• Redford, Donald B. (2001). „The Contendings of Horus and Seth”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. стр. 294—295. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Roth, Ann Macy (2001). „Opening of the Mouth”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 605—609. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Smith, Mark (2008). Wendrich, Willeke, ур. Osiris and the Deceased. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 5. 6. 2012. 
• Smith, Mark (2009). Traversing Eternity: Texts for the Afterlife from Ptolemaic and Roman Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815464-8. 
• te Velde, Herman (1967). Seth, God of Confusion. Translated by G. E. Van Baaren-Pape. E. J. Brill. 
• Borghouts, J. F. (1978). Ancient Egyptian Magical Texts. Brill. ISBN 978-90-04-05848-4. 
• Tobin, Vincent Arieh (1989). Theological Principles of Egyptian Religion. P. Lang. ISBN 978-0-8204-1082-1. 
• Tobin, Vincent Arieh (2001). „Myths: An Overview”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. стр. 464—469. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05120-7. 
• Broze, Michèle (1996). Mythe et roman en Egypte Ancienne: les aventures d'Horus et Seth dans le Papyrus Chester Beatty I (на језику: француски). Peeters. ISBN 978-9068318906. 

Спољашње везе

• Osiris—"Ancient Egypt on a Comparative Method"
• Plutarch: Isis and Osiris, on LacusCurtius. Full text of On Isis and Osiris as translated by Frank Cole Babbitt.