Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Хокеј на леду на олимпијским играма

Детаљ са утакмице између Канаде и Шведске на ЗОИ 1928.

Хокеј на леду је на програму Олимпијских игара још од Антверпена 1920. године и тај први хокејашки олимпијски турнир одржан је у оквиру Летњих олимпијских игара. Од 1924. хокејашки турнир је део Зимских олимпијских игара. Први турнир у женској конкуренцији одржан је тек у Нагану 1998. године. Пошто су олимпијске игре замишљене као такмичење спортиста аматера, професионалним хокејашима није био дозвољен наступ на играма све до 1998. године када је ова забрана укинута.

У периоду између 1924. и 1988. такмичења су се одржавала по Бергеровом систему у лигашкој форми. Медаље су освајале екипе које би сакупиле највише бодова (није постојала елиминациона фаза). Олимпијска такмичења у хокеју на леду одржавају се по правилима светске хокејашке федерације и нешто су другачија од правила која се примењују у оквиру НХЛ лиге. Током такмичења играчи се обавезно тестирају на евентуална недозвољена допинг средства, а тестирања спроводи Светска антидопинг агенција (WADA). Од 1972. када су уведена ова тестирања свега 5 играча је било позитивно на недозвољене супстанце.

Током прве три деценије доминирала је репрезентација Канаде која је освојила шест од могућих седам златних медаља. Међу освајачима медаља у том периоду јављале су и селекције САД, Шведске и Чехословачке. Све до 1968. резултат на олимпијском турниру се уједно рачунао и као такмичење за титулу светског првака. Године 1956. у такмичење се укључује селекција СССР која преузима примат и доминира такмичењима у наредне три деценије, освојивши седам од девет могућих златних медаља. Преостала два злата у том периоду припала су САД 1960. и 1980. године. Некада најуспешнија хокејашка нација, Канада своје ново олимпијско злато чекала је пуних 50 година, све до 2002. године. Златне медаље освајали су још Британци 1936, Швеђани 1994. и 2006, Чеси 1998. и чланови Уједињеног тима који су чинили играчи из бившег Совјетског Савеза 1992. Место на подијуму су заузимали и Швајцарци, Финци, Руси и Немци.

Цео чланак 333 сјајна чланка

Добар чланак

Ноћни живот у Београду

Кадар ноћног провода у Београду

Динамичан ноћни живот у Београду стиче међународну репутацију почетком 21. века, како због традиционалног ноћног живота оличеног пре свега у кафанама, тако и због савременог, модерног ноћног живота, посебно сплавова - баржи и пловила претворених у клубове и кафиће.

Сплавови се угланом налазе уз обе обале Саве са бројним клубовима дуж обала Аде Циганлије, и уз десну обалу Дунава. Упркос савременом ноћном животу који се временом разгранао у разне видове забаве како би се прилагодио страним посетиоцима и млађим генерацијама, Скадарлија, боемска четврт са традиционалним кафанама, је и даље једна од најпосећенијих београдских атракција, одмах иза Београдске тврђаве.

Београд је посебно популаран у региону, са бројним викенд посетиоцима. Главне привлачности за туристе су: генерално добро познавање страних језика или недостатак језичке баријере у случају бивше Југославије; пријатељска атмосфера; велики број локала (барови, клубови, кафићи, кафане, ресторани); квалитетна кухиња; релативно ниске цене алкохола, посебно из угла страних посетилаца; недостатак прописа о ноћном животу или лоша примена постојећих. Растућа популарност Београда као жаришта забаве и провода, посебно „лудих сплавова“, временом је наишла и на критике.

Цео чланак 438 добрих чланака

Изабрани списак

Списак епизода серије Мердокове мистерије

Логотип серије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.

Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

28. фебруар — Принц односи победу на Песми за Евровизију '25 са песмом Мила, те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
26. фебруар — Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ.
21. фебруар — У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
9. фебруар — У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
4. фебруар — САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
2. фебруар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
29. јануар — Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.

Остале вести

На данашњи дан

1. март

293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара.
1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове.
1872 — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету.
1896 — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату.
1954 — Хидрогенска бомба Кастл Браво (на слици) је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја.
1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.
1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 м, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 м?
… да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
… да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
… да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
… да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
… да мува живи у просеку око месец дана?
… да је стакленој боци потребно више од 4000 година да се распадне, чак и више ако се налази на депонији?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик Незнаном јунаку на Авали је монументални маузолеј на врху планине Авала. Састоји се од три одвојена лука. Централни лук дугачак је 30 метара, а друга два мања по 27 метара. Успон између лукова је 3,5 и 4,4 метара.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 703.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 409.115 корисника отворило налог, а од тога је 2.417 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти