Одеон
Одеон (грч. ᾠδεῖον, лат. одеум) је зграда за античке музичке и песничке приредбе и такмичења. По грађевинском плану одеон је налик позоришту, али је мањи и због акустике покривен.[1]
По димензијама су били мањи од грчких и римских амфитеатара.
Одеони су служили и као места окупљања уметника.[1]
Највећи сачувани одеон капацитета 8.000 посетилаца налази се на падинама атинског Акропоља. Подигао га је око 160 године Херод Атик.
У Риму су била два одеона.
Данас је одеон назив за просторије за концерте, плесне, позоришне и филмске представе, као и једно француско позориште из Париза.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Старогрчка реч ᾨδεῖον потиче од глагола ἀείδω (aeidō, "Ја певам") што је такође корен речи ᾠδή (ōidē, "оде") као и ἀοιδός (aoidos, "певач").
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Здравковић, Милован (2006). Речник основних позоришних појмова. Београд: Народно позориште у Београду. стр. 79. ISBN 86-331-3072-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милан Вујаклија:Лексикон страних речи и израза, Просвета , Београд 1966, стр. 635.
