Пређи на садржај

Монровија

Уреди везе
Координате: 6° 18′ 58″ С; 10° 48′ 11″ З / 6.3161039° С; 10.803042° З / 6.3161039; -10.803042
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Монровија (вишезначна одредница).
Монровија
Monrovia
Поглед на Монровију
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Либерија
Округ Монтсерадо
Становништво
Становништво‍
 — 2022.1.761.032
 — густина9.268,59 ст./km2
Географске карактеристике
Координате6° 18′ 58″ С; 10° 48′ 11″ З / 6.3161039° С; 10.803042° З / 6.3161039; -10.803042
Површина190 km2
Монровија на карти Либерије
Монровија
Монровија
Монровија на карти Либерије
Веб-сајт
www.emansion.gov.lr

Монровија (енгл. Monrovia) је град у западној Африци, главни и највећи град Либерије.[1][2] По попису с краја 2004. године град има 939.524 становника.[3]

Монровија се налази на полуострву између Атлантског океана и реке Месурадо, близу ушћа реке Сент Пол у Атлантик.

У граду се налази Универзитет Либерије и један од највећих стадиона у Африци (капацитет 40.000 места). Аеродром је удаљен 60 km од града. Монровија се наводи као матична лука за 10-15% од све светске трговачке морнарице.

Главна привредна активност у граду је везана за луку. Преко луке Монровија извозе се латекс и гвоздена руда. У граду се производе цемент и грађевински материјал, храна, и хемијски производи.

Географија

[уреди | уреди извор]

Монровија лежи дуж полуострва Кејп Месурадо, између Атлантског океана и реке Месурадо, чије ушће чини велику природну луку. Река Сејнт Пол лежи директно северно од града и чини северну границу острва Бушрод, до које се долази преласком „Новог моста“ из центра Монровије. Монровија се налази у округу Монцерадо и највећи је град Либерије и њен административни, комерцијални и финансијски центар.[4]

Клима

[уреди | уреди извор]

Према Кепеновој класификацији климе, Монровија има тропску монсунску климу (Am).[5] То је највлажнија престоница на свету, са просечном годишњом количином падавина од 4.624 mm (182,0 in).[6] Овај град има влажну и сушну сезону, али има падавина чак и током сушне сезоне. Температуре су прилично константне током целе године, у просеку око 26,4 °C (79,5 °F).

Клима Ребертсовог међународног аеродрома, више од 50 km источно од Монровије, Либерија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,0
(95) 		38,0
(100,4) 		37,0
(98,6) 		38,0
(100,4) 		35,0
(95) 		33,0
(91,4) 		36,0
(96,8) 		35,0
(95) 		32,0
(89,6) 		33,0
(91,4) 		36,0
(96,8) 		34,0
(93,2) 		38
(100,4)
Максимум, °C (°F) 31,8
(89,2) 		32,0
(89,6) 		31,8
(89,2) 		31,5
(88,7) 		30,5
(86,9) 		28,3
(82,9) 		27,2
(81) 		26,8
(80,2) 		27,7
(81,9) 		29,4
(84,9) 		30,3
(86,5) 		30,0
(86) 		29,8
(85,6)
Просек, °C (°F) 26,2
(79,2) 		27,1
(80,8) 		27,6
(81,7) 		27,8
(82) 		27,4
(81,3) 		26,0
(78,8) 		25,1
(77,2) 		24,9
(76,8) 		25,4
(77,7) 		26,1
(79) 		26,7
(80,1) 		26,4
(79,5) 		26,4
(79,5)
Минимум, °C (°F) 22,0
(71,6) 		23,4
(74,1) 		23,7
(74,7) 		23,8
(74,8) 		23,9
(75) 		23,4
(74,1) 		23,0
(73,4) 		22,9
(73,2) 		23,3
(73,9) 		23,2
(73,8) 		23,5
(74,3) 		22,5
(72,5) 		23,2
(73,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) 15,0
(59) 		18,0
(64,4) 		18,0
(64,4) 		21,0
(69,8) 		20,0
(68) 		20,0
(68) 		20,0
(68) 		20,0
(68) 		17,0
(62,6) 		20,0
(68) 		20,0
(68) 		16,0
(60,8) 		15
(59)
Количина кише, mm (in) 51
(2,01) 		71
(2,8) 		120
(4,72) 		154
(6,06) 		442
(17,4) 		958
(37,72) 		797
(31,38) 		354
(13,94) 		720
(28,35) 		598
(23,54) 		237
(9,33) 		122
(4,8) 		4,624
(182,05)
Дани са кишом 4 3 8 12 22 24 21 17 24 22 16 9 182
Релативна влажност, % 78 76 77 80 79 82 83 84 86 84 80 79 80,7
Сунчани сати — месечни просек 158 167 198 195 155 105 84 81 96 121 147 155 1.662
Извор #1: Deutscher Wetterdienst (average temperature and extremes only)[7]
Извор #2: Danish Meteorological Institute[8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Пре 1816. подручје око рта Месурадо и ушћа реке Месурадо звало се Дукор. Дуго је био успостављен као раскрсница путева и место трговине и био је насељен рибарским, трговачким и пољопривредним заједницама различитих етничких група, укључујући Деј, Кру, Баса, Гола и Вај. Француски картограф и поробљивач Шевалије де Марше посетио је Дукор и Рт 1723. године, тамо водио послове и касније објавио мапу области.

Године 1816, са циљем да се успостави самодовољна колонија за еманциповане америчке робове, нешто што је већ било остварено у Фритауну, прва група афроамеричких досељеника стигла је у западну Африку из Сједињених Држава под покровитељством Америчког колонизационог друштва и уз подршку владе САД.[9] Искрцали су на острво Шербро у данашњем Сијера Леону.

Дана 7. јануара 1822. године, брод је одвео ове насељенике на острво Дазое (сада звано Провиденс острво) на ушћу реке Месурадо. Касније су изашли на обалу на рту Месурадо и основали насеље које су назвали Христополис.[10][11] Године 1824, град је преименован у Монровија по Џејмсу Монроу, тадашњем председнику Сједињених Држава. Монро је био истакнути присталица развоја града као места за пресељење раније поробљених црнаца из Сједињених Америчких Држава и Карипских острва, као алтернатива укидању институције ропства у Америци.

Године 1845, одржана је уставна конвенција у Монровији, на којој је сачињен документ који ће бити усвојен две године касније као устав нове независне и суверене Републике Либерије.[12]

Почетком 20. века, 2.500 од 4.000 становника Монровије били су америчко-либеријци. Монровија је била подељена на два сектора: ужа Монровија и Крутаун. Монровија је била место где је живело америчко-либеријско становништво града; архитектонски стил њених зграда подсећао је на онај у јужним Сједињеним Државама. Крутаун је био насељен углавном етничким Круима, али и Басима, Гребосима и припадницима других етничких група.[13] До 1926. године, етничке групе из унутрашњости Либерије почеле су да мигрирају у Монровију у потрази за послом.[13] До 1937. године, популација Монровије је порасла на 10.000, а имала је 30 полицајаца.[[14]

Амерички председник Џими Картер у посети и председник Либерије Вилијам Толберт машу из колоне, 1978.

Организација афричког јединства је 1979. одржала своју конференцију у близини Монровије, а њоме је председавао тадашњи председник Либерије Вилијам Толберт. Током свог мандата, Толберт је побољшао јавно становање у Монровији и преполовио школарине на Универзитету Либерије. Године 1980, војни удар који је предводио Семјуел До збацио је Толбертову владу и погубио многе њене чланове. Толберт и многи други који су убијени сахрањени су у масовној гробници на гробљу Палм Гроув.

Први грађански рат у Либерији[15][16][17] (1989. до 1997. године) и Други грађански рат у Либерији[18][19][20] (1999. до 2003. године) озбиљно су оштетили многе зграде и скоро сву инфраструктуру у граду, посебно током опсаде Монровије.[21][22] Било је великих битака између владиних снага Семјуела Доа и снага принца Џонсона 1990. године, као и током напада Националног патриотског фронта Либерије[23][24][25] на град 1992. Током ратова, многа деца и омладина су била приморана да учествују у борбама и лишена школовања, а после су многи од њих остали без крова над главом.

Године 2002, Лима Гбови је организовала Масовну акцију Жене Либерије за мир,[26][27] у оквиру које су се у Монровији локалне жене окупиле на рибљој пијаци да се моле и певају.[28] Овај покрет је помогао да се оконча рат следеће године и да дође до избора Елен Џонсон Сирлиф за председницу Либерије, при чему је Либерија тиме постала прва афричка нација која је имала жену председника.[29]

Године 2014, град је био погођен епидемијом еболе у Западној Африци.[30] Епидемија вируса еболе у Либерији проглашена је окончаном 3. септембра 2015. године.

Администрација и влада

[уреди | уреди извор]
Зграда капитола Либерије.

Монровија се налази у дистрикту Шира Монровија у округу Монцерадо. Уместо да буде подељена на кланове попут других дистрикта Либерије, Шира Монровија је подељена на 16 „зона”. Као и кланови, ове зоне су подељене на 161 заједницу.[31][32] Шира Монровија нема организовану администрацију округа као други окрузи, при чему су све локалне власти нижег нивоа директно надзиране од стране надзорника округа Монцерадо.[33] Општински, дистрикт Шира Монровија је подељен на две градске корпорације и десет других локалних власти (девет општина и једна варош).[32][34] Основана законом 1973.[35] и оперативна од 1976.[36] Градска корпорација Монровије (MCC) је одговорна за градску администрацију. MCC такође пружа услуге општинама и вариши путем аранжмана о подели прихода, али нема зонску или извршну надлежност у њима.[4]

Бивши градоначелници укључују:

Становништво

[уреди | уреди извор]
Станови дуж реке Месурадо у Монровији. Одбачена пластика може се видети наплављена на обали преко пута зграда.

Загађење је значајан изазов у Монровији.[46] Гомиле кућног и индустријског смећа имају тенденцију да се гомилају. Светска банка плаћа санитарним компанијама да их уклањају, али су чишћења нередовн.[46]

Године 2013. проблем несакупљеног смећа у области Пејнсвил у Монровији постао је толико акутан да су трговци и становници спалили „огромне гомиле смећа које су изгледале на ивици пресецања главног пута“ од Монровије до Какате.[46] Поплаве доносе додатне еколошке проблеме становницима: поплавна вода покупи отпад који је депонован у мочварама на ивици стамбених подручја и шири га унаоколо.[46] У 2009. години, само једна трећина од 1,5 милиона становника Монровије је имала приступ чистим тоалетима.[47] Они без адекватног тоалета врше нужду у уским уличицама између својих кућа, или на плажи, или у пластичне кесе које бацају на оближње гомиле смећа или у море.[47]

Загушени стамбени простори, недостатак било каквог захтева да власници обезбеде функционалне тоалете и практично никакво урбанистичко планирање „се комбинују да би се створили смртоносни санитарни услови у престоници“.[48]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Монровија је побратимљена са:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Definition of Monrovia”. The Free Dictionary. Приступљено 2014-01-05.  /mənˈroʊviə, mɒnˈroʊviə/
  2. ^ „Define Monrovia”. Dictionary.com. Приступљено 2014-01-05.  /mənˈroʊviə/
  3. ^ „Global Statistics”. GeoHive. 2009-07-01. Приступљено 2010-07-04. 
  4. ^ а б „Liberia Housing Profile” (PDF). United Nations Human Settlements Programme. 2014. стр. 14—15, 23. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-10-17. г. Приступљено 2017-10-16. 
  5. ^ „Climate: Monrovia - Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Приступљено 2014-01-05. 
  6. ^ The rain in Monrovia
  7. ^ „Klimatafel von Robertsfield (Int. Flugh.) / Liberia” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Приступљено 15. 6. 2016. 
  8. ^ „STATIONSNUMMER 65660” (PDF). Danish Meteorological Institute. Ministry of Energy, Utilities and Climate. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  9. ^ „Map of Liberia, West Africa”. World Digital Library. 1830. Приступљено 2013-06-02. 
  10. ^ Roman Adrian Cybriwsky. Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. , ABC-CLIO, USA, 2013, p. 193
  11. ^ Britannica, Monrovia, britannica.com, USA, accessed on July 7, 2019
  12. ^ Dunn-Marcos, Robin; Kollehlon, Konia T.; Ngovo, Bernard; Russ, Emily (април 2005), Ranard, Donald A., ур., Liberians: An introduction to their history and culture (PDF), Washington, D.C.: Center for Applied Linguistics, Архивирано из оригинала (PDF) 2006-07-24. г. 
  13. ^ а б Zeleza, Tiyambe; Eyoh, Dickson (2003). Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 9780415234795. Приступљено 2010-07-04. 
  14. ^ „Liberia Celebrates 90 Years of Independence with Champagne”. Life. св. 3 бр. 11. 1937-09-13. стр. 87—88. ISSN 0024-3019. 
  15. ^ „First Liberian Civil War (1989-1996) •”. 25. 7. 2016. 
  16. ^ „Opinion | Now, Cut Off Aid to Liberia”. The New York Times (на језику: енглески). 1988-12-16. ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-07-04. 
  17. ^ „15 years later, we remember the long hunt for Charles Taylor”. The Africa Report. Приступљено 4. 7. 2024. 
  18. ^ Kieh, George Klay (2009). „The roots of the second Liberian civil war”. International Journal on World Peace. 26 (1): 7—30. JSTOR 20752871. Gale A197186608 ProQuest 219282049. 
  19. ^ Africa South of the Sahara 2004. Europa Publications, Routledge. 2003. стр. 608. „In October 2002 the ONU panel of Expert reported that some 1,250-1,500 former RUF combatants continued to operate in élite Liberian military units, under the command of Liberian General Benjamin Yeaten, but with continuing loyalty to Bockarie.” 
  20. ^ „International Crisis Group - Conflict prevention and resolution”. Архивирано из оригинала 26. 6. 2007. г. Приступљено 15. 10. 2009. 
  21. ^ „Liberia politics: Fiddling while Monrovia burns”. Economist Intelligence Unit. 2003-07-25. 
  22. ^ „Liberians Seek Cover as Forces Vie for Capital”. The New York Times. 2003-07-21. Приступљено 2023-08-13. 
  23. ^ Afolabi, Babatunde Tolu (2017). The Politics of Peacemaking in Africa: Non-State Actors' Role in the Liberian Civil War. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-84701-158-9. JSTOR 10.7722/j.ctt1t6p5wp. 
  24. ^ „Trial Monitoring: Thomas Woewiyu”. Civitas Maxima (на језику: енглески). 2020-10-29. Приступљено 2023-04-28. 
  25. ^ „Liberia: The Cycle of Abuse: Human Rights Violations Since The November Cease-fire (Human Rights Watch Report, October 21, 1991)”. www.hrw.org. Приступљено 2023-04-28. 
  26. ^ „Liberian women act to end civil war, 2003”. Global Nonviolent Action Database. Pennsylvania: Swarthmore College. Приступљено 27. 8. 2017. 
  27. ^ Mackinlay, John; Alao, Abiodun (1995). „Liberia 1994: ECOMOG and UNOMIL Response to a Complex Emergency”. Occasional Paper Series 2. Tokyo, Japan: United Nations University. Приступљено 17. 5. 2012. 
  28. ^ 2009 Peace warrior for Liberia Архивирано 2009-12-27 на сајту Wayback Machine
  29. ^ „African women look within for change”. CNN.com. 2010-09-23. Архивирано из оригинала 18. 05. 2020. г. Приступљено 2019-08-25. 
  30. ^ „The terrifying mathematics of Ebola”. Channel 4. 2014-09-11. Приступљено 2014-09-11. 
  31. ^ „Greater Monrovia, Liberia - Administrative Boundaries Overview” (PDF). ReliefWeb. Liberia Institute of Statistics & Geo-Information Services. Приступљено 18. 8. 2017. 
  32. ^ а б „THE TRANSFORMATIVE ROLE OF CITY-COMMUNITY PARTNERSHIPS IN THE FIGHT AGAINST EBOLA AND BEY OND IN GREATER MONRO VIA, LIBERIA” (PDF). Cities Alliances. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 11. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
  33. ^ „Montserrado County Development Agenda, 2008-2012” (PDF). emansion.gov.lr/. Republic of Liberia. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 11. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
  34. ^ „THE LIBERIA COUNTRY PROGRAMME” (PDF). Cities Alliance. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 6. 2018. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
  35. ^ „A BRIEF HISTORY OF THE CITY OF MONROVIA - By: Madam Ophelia Hoff Saytumah City Mayor of Monrovia”. Monrovia City Corporation. 2007-09-29. Приступљено 2017-10-16. 
  36. ^ „ORDINANCE NO. 4”. TLC Africa. Архивирано из оригинала 2017-10-16. г. Приступљено 2017-10-16. 
  37. ^ „Trustees of Donations for Education in Liberia Records: 1842-1939”. Massachusetts Historical Society. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. Приступљено 3. 2. 2010. 
  38. ^ Burrowes, Carl Patrick (2004). Power and Press Freedom in Liberia, 1830-1970. Africa World. стр. 117. ISBN 1-59221-294-8. 
  39. ^ Payne, Daniel Alexander (1922). A history of the African Methodist Episcopal church: being a volume supplemental to A history of the African Methodist Episcopal church. Book Concern of the A.M.E. Church. стр. 181. 
  40. ^ Liberia Bulletin, American Colonization Society, 1904 
  41. ^ „African Series Introduction: Volume VIII: October 1913--June 1921”. The Marcus Garvey and UNIA Papers Project. UCLA. Приступљено 3. 2. 2010. 
  42. ^ Lewis, David Levering (1993—2000). W.E.B. Du Bois. H. Holt. ISBN 0-8050-2621-5. OCLC 27727681. 
  43. ^ Patrick., Burrowes, Carl (2004). Power and press freedom in Liberia, 1830-1970 : the impact of globalization and civil society on media-government relations. ISBN 1-59221-294-8. OCLC 1050127437. 
  44. ^ „Nathan Ross; Was Mayor Of Monrovia”. The Washington Post. 28. 1. 2003. 
  45. ^ Thompson, Era Bell (јануар 1972). „Liberian Lady Wears Three Hats”. Ebony. стр. 54—62. 
  46. ^ а б в г "Monrovia’s ‘Never-Ending’ Pollution Issues In 2013", Edwin M. Fayia III, The Liberian Observer, December 30, 2014. Архивирано децембар 26, 2016 на сајту Wayback Machine
  47. ^ а б "LIBERIA: Disease rife as more people squeeze into fewer toilets", IRIN News, 19 November 2009.
  48. ^ "LIBERIA: No relief as most Monrovians go without toilets", IRIN News, 19 November 2008.
  49. ^ „Taipei - International Sister Cities”. Taipei City Council. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2013-08-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монровија&oldid=28872930”