Пређи на садржај

Мајевица

Координате: 44° 33′ 51″ С; 18° 49′ 39″ И / 44.5641648° С; 18.8274904° И / 44.5641648; 18.8274904
С Википедије, слободне енциклопедије
Мајевица
Поглед на коп рудника „Угљевик“ и брда Мајевице из села Тобут
Географске карактеристике
Највиша тачкаСтолице
Ндм. висина916 m
Координате44° 33′ 51″ С; 18° 49′ 39″ И / 44.5641648° С; 18.8274904° И / 44.5641648; 18.8274904 44° 33′ 51″ С; 18° 49′ 39″ И / 44.5641648° С; 18.8274904° И / 44.5641648; 18.8274904
Географија
Мајевица на карти Босне и Херцеговине
Мајевица
Мајевица
Државе Босна и Херцеговина

Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом срушеним 1995. у НАТО бомбардовању). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).

Излетиште Вива Натура на врху Бусија, у селу Подгора
Остаци средњовјековног утврђења Јаблан град

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла - Цапарде - Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.

Заштита природних добара

[уреди | уреди извор]

Просторним планом Републике Српске до 2025. године планирано је повећање укупне површине под заштитом кроз проглашење нових заштићених подручја, према приједлогу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Тим документом планирано је проглашење Парка природе Мајевица на територији општина Бијељина, Угљевик, Лопаре и Зворник, са категоријом VI a по IUCN класификацији.

  • Зарац - аутохтони димљени сир који се припрема на Мајевици.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Проф. др. Јован Марковић, Географске регије Републике Српске, Београд, 1996. године, Бијељина, 1997. године.
  • Академик Миленко С. Филиповића, „Мајевица – с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба“ издата 1969. године.