Пређи на садржај

Еилат

Координате: 29° 33′ С; 34° 57′ И / 29.55° С; 34.95° И / 29.55; 34.95
С Википедије, слободне енциклопедије
Еилат
хебр. אילת
арап. ‏إيلات‎
Поглед на Еилат из хотела „Дан Панорама“
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругЈужни округ
Основан1951.
Становништво
Становништво
 — 2007.46.900
 — густина0,55 ст./km2
Географске карактеристике
Координате29° 33′ С; 34° 57′ И / 29.55° С; 34.95° И / 29.55; 34.95
Апс. висина16 m m
Површина84.789 km2
Еилат на карти Израела
Еилат
Еилат
Еилат на карти Израела
Позивни број08
Еилат, 1947 - 1953
Еилат, 1947 - 1953

Еилат (хебр. אילת, арап. ‏إيلات‎) је град у Израелу у Јужном округу. Према процени из 2007. у граду је живело 46.900 становника.

Уз оближњи египатски град Табу и јорданску (раније саудијску) луку Акаба, Еилат се налази на северном крају Елиатског залива, који је источни рукавац Црвеног мора (западни води у Суецки канал). Еилат је добио име по старозаветном Елату, који одговара данашњој оближњој Акаби.

Географија

[уреди | уреди извор]

Време у Еилату је веома вруће и суво због близине Негева, Синаја, арапске и пустиње Сахара. Температуре лети често прелазе 35 °C, а зими - 25 °C, што је врло вруће чак и за релативно топле израелске прилике (мада се врућина много мање осећа но нпр. у Тел Авиву због ниске влажености ваздуха). Ипак, релативно хладне (22 °C - 25 °C) и чисте воде Црвеног мора које су станиште великог броја тропских морских врста, и егзотична лепота околних предела чине град омиљеном туристичком дестинацијом, најпопуларнијом у Израелу. Град је омиљено стециште рекреативних ронилаца и посматрача птица.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2007. живело 46.900 становника.

Кретање броја становника
1983.1995.
18.91431.653[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Лука у Еилату

Еилат је такође и лука од стратешког и економског значаја. Након Арапско-израелског рата 1948. и кршења међународног закона, Египат је забранио пролаз кроз Суецки канал за пловила са израелском заставом, и за пловила која не плове под израелском заставом, али носе товар у израелске луке. Ово је Еилат учинило кључном луком за Израел за приступ тржиштима источне Африке и југоисточне Азије и увоз нафте. Без Еилата, израелски бродови би морали да плове кроз Средоземно море и око Рта добре наде да би дошли до Југоисточне Азије.

Еилат је постао зона слободне трговине 1985. Град има домаћи аеродром (ознака: ETH), који се налази у центру града, одмах иза прве линије хотела. Међународни летови иду преко Овда међународног аеродрома(ознака: VDA), око 50 km североисточно од града.

У Елиату се налазе различите атракције, попут подводне опсерваторије коралног света, коралног резервата и Делфинског гребена. У Еилату живи велики број странаца.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Израелски централни биро за статистику: „Пописи становништва 1983. и 1995.”. Приступљено 5. 5. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]