Аутологија
Аутологија (од старогрчког αυτος 'ја' и λογος 'реч')[1] престваља употребу речи у функцији израза у директном (нефигуративном) значењу[2].
Аутоолошки стил карактерише одсуство речи и израза у фигуративном значењу, односно тропа, у књижевном тексту. Својом реалистичком, објективном тачношћу, аутологија се супротставља фигуративном, металошком говору[3]. Истовремено, аутолошки текстови могу да садрже стилске фигуре које, без стварања слике, појачавају израз[4]. Поред тога, аутоолошки текст може садржати металошке елементе; „чиста” аутоологија и „чиста” металогија су ретке. Комбинација аутолошког и металошког стила карактеристична је, посебно, за књижевност за децу[5].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Moskvin, Vasilij Pavlovič (2007). Vyrazitelʹnye sredstva sovremennoj russkoj reči: tropy i figury; terminologičeskij slovarʹ. Slovari (Izd. 3., ispr. i dop изд.). Rostov-na-Donu: Feniks. ISBN 978-5-222-11523-7.
- ^ Круговорот лингвистических терминов, De Gruyter Mouton, 2002-12-31, стр. 734—737, Приступљено 2024-04-19
- ^ „Большой словарь церковнославянского языка Нового времени. Т. I. А–Б / Под ред. А. Г. Кравецкого, А. А. Плетневой”. Русский язык в научном освещении. 2019 (1): 226—231. 2019-07-30. ISSN 1681-1062. doi:10.31912/rjano-2019.1.9.
- ^ Comtet, Roger (1992). „Лuнгвuсmuческuŭ знцuклоnе∂uческuŭ словарь”. Russian Linguistics. 16 (2-3): 298—305. ISSN 0304-3487. doi:10.1007/bf02527952.
- ^ Blackburn, Simon (2016-01-01). The Oxford Dictionary of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-873530-4.