Пређи на садржај

Аријска раса

С Википедије, слободне енциклопедије
Четврто издање Мејеровог енциклопедијског рјечника (Лајпциг, 1885-1890) приказује Кавкаску расу (у нијансама сивкасто право-зелене) која се састоји од Аријаца, Семита и Хамита. Аријци се дијеле на Евроаријце и Индоаријце (за оне који су сада познати као Индоиранци).

Аријска раса је застарјели историјски концепт расе који се појавио крајем 19. вијека за описивање људи индоевропског насљеђа као расне групе.[1] Теорија је нашироко одбачена и оповргнута, јер не постоје антрополошки, историјски или археолошки докази.[2][3][4]

Концепт произилази из идеје да изворни говорници индоевропских језика и њихови потомци до данас чине посебну расу или подрасу кавкаске расе.[5][6]

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Аријац

Израз Аријац се уопштено користи да опише коријен праиндоевропске ријечи *арја који је био етноним који су условили Индоиранци за описивање Аријаца. Когнат те ријечи је санксртска ријеч арја (деванагари: आर्य), по поријеклу етничка самоознака, која на класичном санскриту значи „частан, угледан, племенит.”[7] Староперсијски когнат је арија- (староперсијски клинопис: 𐎠𐎼𐎡𐎹) предак је савременог назива Ирана и етноним за ирански народ.[8]

Израз индоаријски се још увијек уобичајено користи за описивање индијског дијела индоиранских језика, односне језичке породице коју чине санскрт и саврмени језици ка што су хинди-урду, бенгалски, непалски, панџаби, гуџарати, ромски, кашмирски, синхалски и маратхи.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

У 18. вијеку, најстарији познати индоевропски језици били су они које су говорили древни Индоиранци. Ријеч Аријац је према томе означавала не само Индоиранце, него и првобитне говорнике индоевропског у цјелини, укључујући Римљане, Грке и Германе. Убрзо је схваћено да и Балти, Келти и Словени такође припадају овој скупини. Тврдило се да сви ови језици потичу из заједничког коријена — сада познатог као праиндоевропски — којим су говорили древни народи за које се сматрало да су преци европски, иранских и индоаријских народа.

У контексту физичке антропологије и научног расизма из 19. вијека, израз „аријска раса” је погрешно примјењен на све народе који потичу од Праиндоевропљана — подскупине европеидне или „кавкаске” расе,[5][10] поред Индоиранаца (за које се зна да су једини народ који су израз користили као ендоним у античко доба). Сматрало се да ова употреба укључује већину савремених становника Аустралазије, Кавказа, средње Азије, Европе, Америке, Сибира, јужне Азије, јужне Африке и западне Азије.[11] Такве тврдње су постале све чешће током раног 19. вијека, када се вјеровало да Аријци потичу из југозападних европазијских степа (данашња Русија и Украјина).

Фридрих Макс Милер се често идентификује као први писац који је поменуо „аријску расу” на енглеском. У својој Lectures on the Science of Language (1861),[12] Милер је Аријце означио као „расу људи.” У то вријеме, израз раса је имао значење „скупина племена или народа, етничка скупина.”[13] Касније је повремено користио израз „аријска раса”,[14] али 1888. је написао да је „етнолог који говори о аријској раси, аријској крви, аријским очима и коси, велики грешник као и лингвиста који говори о долихокефалном рјечнику или брахикефалној граматици.”[15][16]

Док је теорија „аријске расе” остала популарна, нарочито у Њемачкој, поједини аутори су јој се противили, нарочито Ото Шрадер, Рудолф фон Јеринг и етнолог Робер Харман, који су предложили да се појам „Аријац” забрани у антропологији.[12]

Милеров концепт Аријаца је касније конструисан тако да имплицира биолошки различиту подскупину човјечанства, од стране писаца као што је Артур де Гобино, који је тврдио да Аријци представљају супериорну грану човјечанства. Милер се противио мијешању лингвистике и антропологије. „Ове двије науке, наука о језику и наука о човјеку, не могу се, бар за сада, држати превише одвијено; […] Морам да поновим, оно што сам много пута раније рекао, било би као погрешно говорити о аријској крви као долихокефалној граматици.”[17] Своје противљење овом методу поновио је 1888. у свом есеју Biographies of words and the home of the Aryas.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dunlap, Knight (1944). „The Great Aryan Myth”. The Scientific Monthly. 59 (4): 296—300. ISSN 0096-3771. Приступљено 30. 12. 2021. 
  2. ^ Arvidsson, Stefan (2006). Aryan Idols: Indo-European Mythology as Ideology and Science (на језику: енглески). University of Chicago Press. стр. 298. ISBN 978-0-226-02860-6. Приступљено 30. 12. 2021. 
  3. ^ Ashley, Benedict M. (2006). „Notes”. The Way Toward Wisdom: An Interdisciplinary and Intercultural Introduction to Metaphysics (на језику: енглески). University of Notre Dame Press. стр. 460. ISBN 978-0-268-02028-6. Приступљено 30. 12. 2021. 
  4. ^ Ramaswamy, Sumathi (јун 2001). „Remains of the race: Archaeology, nationalism, and the yearning for civilisation in the Indus valley”. The Indian Economic & Social History Review (на језику: енглески). 38 (2): 105—145. ISSN 0019-4646. doi:10.1177/001946460103800201. Приступљено 30. 12. 2021. 
  5. ^ а б „Definition of ARYAN”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2021. 
  6. ^ Pattanaik, Devdutt (27. 3. 2016). „Leveraging the Aryans”. www.mid-day.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2021. 
  7. ^ Monier-Williams, Monier (1899). „arya”. A Sanskrit-English Dictionary: Etymologically and Philologically Arranged with Special Reference to Cognate Indo-European Languages (на језику: енглески). Clarendon Press. стр. 93. ISBN 978-81-208-0065-6. Приступљено 30. 12. 2021. 
  8. ^ „Welcome to Encyclopaedia Iranica”. iranicaonline.org (на језику: енглески). Encyclopaedia Iranica Foundation. Приступљено 30. 12. 2021. 
  9. ^ Fortson, Benjamin W. (2010). Indo-european Language and Culture: An Introduction (на језику: енглески). Wiley-Blackwell. стр. 10.28 and 10.58. ISBN 978-1-4051-8895-1. Приступљено 30. 12. 2021. 
  10. ^ Widney, Joseph Pomeroy (1907). Race Life of the Aryan Peoples (на језику: енглески). Funk & Wagnalls Company. Приступљено 30. 12. 2021. 
  11. ^ McNally, Rand. „Races of Mankind”. World Atlas: International Ed (на језику: енглески). стр. 278—279. Приступљено 30. 12. 2021. 
  12. ^ а б в Orsucci, Andrea. „Ariani, indogermani, stirpi mediterranee: aspetti del dibattito sulle razze europee (1870-1914)” (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 10. 3. 2002. г. 
  13. ^ „race, n.6”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

    I.1.c has "A group of several tribes or peoples, regarded as forming a distinct ethnic set. Esp. used in 19th-cent. anthropological classification, sometimes in conjunction with linguistic groupings."
  14. ^ Thapar, Romila (1996). „The Theory of Aryan Race and India: History and Politics”. Social Scientist. 24 (1/3): 3—29. ISSN 0970-0293. doi:10.2307/3520116. Приступљено 30. 12. 2021. „6. Thapar cites an 1883 lecture in which Mueller spoke of someone as "belonging to the south-eastern branch of the Aryan race."” 
  15. ^ Müller, Friedrich Max (1887). Biographies of Words, and the Home of the Aryas (на језику: енглески). Longmans, Green, and Company. стр. 120. Приступљено 30. 12. 2021. 
  16. ^ Figueira, Dorothy M. (2002). Aryans, Jews, Brahmins: Theorizing Authority through Myths of Identity (на језику: енглески). SUNY Press. стр. 45. ISBN 978-0-7914-5532-6. Приступљено 30. 12. 2021. 
  17. ^ Chaudhuri, Nirad C. (1974). Scholar Extraordinary: The Life of Professor the Rt. Hon. Friedrich Max Müller, P.C. (на језику: енглески). Chatto & Windus. стр. 313. ISBN 978-0-7011-1944-7. Приступљено 31. 12. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аријска_раса&oldid=28503503”