Љуба (Шид)

Љуба
Љуба;
	Дом културе
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Шид
Становништво
— 2022.	300
— густина	37/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 13″ С; 19° 23′ 15″ И / 45.153666° С; 19.3875° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	231 m
Површина	15,3 km2
	Љуба Љуба на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22255
Позивни број	022
Регистарска ознака	ŠI

Љуба (слч. Ľuba) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 446 становника.

Овде се налази Сеоска кућа у Љуби, као непокретно културно добро.

Историја

Османска власт (1526-1688)

Године 1526. Османско царство је довршило освајање Срема. Од свог првог помена 1568, Љуба је била део илочке нахије санџака Срем. На пописима 1568, 1578. и 1590. сеоски кнез био је Балета Марко.^[1] Број пореских домаћинстава (не нужно и укупни број домаћинстава) у Љуби током друге половине 16. века изгледао је овако:^[2]

Број пореских кућа у Љуби током 16. века
1568	1578	1590
37	34	33

Љуба је спадала у ред насеља изражене етничке хетерогенисти, што се може видети на основу ономастичког материјала.^[3]

Хабзбуршка власт (1688-1918)

По хабзбуршком освајању највећег дела Срема (1688-1691), цар Леополд I је принцу Ливију I из породице Одескалки препустио читаву област због раније датих новчаних позајмица. Поседи Одескалкија званично су оформљени као Сремско војводство. Касније су из њега издвајана властелинства и територије Војне Границе, али је Љуба остала у поседу Одескалкија, који је сам постао саставним делом Краљевине Славоније.

Православно становништво села је у црквеном смислу припадало Шидском протопрезвитерату Карловачке митрополије према организационој схеми из 1756.^[4] Римокатоличко становништво је у црквеном смислу припадало римокатоличкој жупи у Соту, која је била под јурисдикцијом обновљене Сремске дијецезе, са центром у Каптолу покрај Пожеге.^[5] Због малих прихода ова бискупија је обједињена са Босанско-ђаковачком 1773. булом "Universi orbis Ecclesiis" папе Климента XIV, са седиштем у Ђакову.^[6]

Сремска жупанија је постала делом Краљевине Хрватске и Славоније 1868.

Према попису из 1890, Љуба је имала 805 становника, од чега 44,2% римокатолика, 35,3% протестаната и 20% православаца. Према попису из 1900, Љуба је имала такође 805 становника, од чега 36% Словака, 28,3% Хрвата, 20% Срба, 12% Мађара и 2,5% Немаца.^[7]

Југословенска држава (1918-2006)

Простор на коме се Љуба налазила 1918. био је организован у Сремску жупанију, која је 1922. реорганизована у Сремску област. У обе административне јединице Вуковар је био административним центром. Сама Љуба налазила се у Шидском срезу. Према наредби Министарства за аграрну реформу, 1925. је спроведен поступак утврђивања објеката аграрне реформе некадашњег Сремског војводства и у Љуби.^[8]

Шидски протопрезвитерат Карловачке митрополије је реформисан у Српско православно архијерејско намесништво шидско по формирању Српске православне цркве.^[9]

Новом територијално-административном реформом 1929. Љуба је постала делом Дунавске бановине са центром у Новом Саду. Одлуком Краљевске банске управе из 1934, члановима породице Одескалкија одузети су делови имовине у Љуби, а експропријација је дефинитивно извршена 1938.^[8]

Споразумом Цветковић-Мачек из 1939. године, део Дунавске бановине у ком се налазила и Љуба припао је Бановини Хрватској.

Географија

Љуба је сеоско насеље у општини Шид, у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, на развођи између потока Шидина и потока Милин до, на просечно 231 м.н.в. Насеље је крстасте основе и радијалне структуре. Становништво се бави пољопривредом (сточарством, воћарством и виноградарством).^[10]

Галерија

Демографија

У насељу Љуба живи 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а већину чине Словаци. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[11]
Година	Становника
1948.	822
1953.	884
1961.	838
1971.	757
1981.	639
1991.	585	583
2002.	559	563

Етнички састав према попису из 2002.‍^[12]

Словаци	301	53,84%
Хрвати	127	22,71%
Срби	92	16,45%
Мађари	13	2,32%
Југословени	4	0,71%
Русини	2	0,35%
Муслимани	1	0,17%
непознато	1	0,17%

Становништво према полу и старости^[13]


	м	ж
?	0	2
80+	4	13
75—79	8	19
70—74	19	29
65—69	11	18
60—64	16	22
55—59	14	14
50—54	17	12
45—49	27	18
40—44	30	16
35—39	17	23
30—34	19	14
25—29	13	11
20—24	18	13
15—19	25	13
10—14	16	16
5—9	11	16
0—4	11	14
Просек :	40,1	45,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	206	226	232	229	216	212	203

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	50	55	34	34	20	9	1	0	0	0	2,75

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	238	79	141	10	7	1
Женски	237	23	151	56	6	1
УКУПНО	475	102	292	66	13	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	116	90	0	0	7
Женски	71	65	0	0	1
УКУПНО	187	155	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	2	1	0
Женски	0	0	2	0	0
УКУПНО	0	2	4	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	0	1
Женски	0	0	1	1	1
УКУПНО	0	1	6	1	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	2

Референце

^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 119.
^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 142.
^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 186.
^ Руварац, Димитрије (1902). Српска Митрополија Карловачка око половине XVIII века. Сремски Карловци: Изд. српског патријарха Георгија Бранковића. стр. 26—27.
^ Bubalo1 Mitrović2 Radić3, Đorđe1 Katarina2 Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 143.
^ Bubalo1, Mitrović2, Radić3, Đorđe1, Katarina2, Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 140.
^ Matanović, Tomaš (2009). „Etnička i vjerska slika Srijema 1880. - 1910.”. Povijesni zbornik: godišnjak za kulturu i povijesno nasleđe. 4: 179—192.
^ ^а ^б Љубљанац, Светлана (2017). „Експропријација поседа Илочког властелинства Одескалки”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 158—159.
^ Сремац, Радован (2018). „Шидско намесништво од 1934. до 1939.”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 136.
^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 175.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 119.

[2] Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 142.

[3] Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 186.

[4] Руварац, Димитрије (1902). Српска Митрополија Карловачка око половине XVIII века. Сремски Карловци: Изд. српског патријарха Георгија Бранковића. стр. 26—27.

[5] Bubalo1 Mitrović2 Radić3, Đorđe1 Katarina2 Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 143.

[6] Bubalo1, Mitrović2, Radić3, Đorđe1, Katarina2, Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 140.

[7] Matanović, Tomaš (2009). „Etnička i vjerska slika Srijema 1880. - 1910.”. Povijesni zbornik: godišnjak za kulturu i povijesno nasleđe. 4: 179—192.

[:0-8] а ^б Љубљанац, Светлана (2017). „Експропријација поседа Илочког властелинства Одескалки”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 158—159.

[9] Сремац, Радован (2018). „Шидско намесништво од 1934. до 1939.”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 136.

[10] Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 175.

[11] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[12] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[13] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

п р у Општина Шид
Насељена места општине Шид	Адашевци Бачинци Батровци Беркасово Бикић До Бингула Вашица Вишњићево Гибарац Ердевик Илинци Јамена Кукујевци Љуба Моловин Моровић Привина Глава Сот Шид
Знаменитости и споменици културе	Амбар у Гибарцу, Маршала Тита 7 Амбар у Гибарцу, Маршала Тита 42 Тврђава Беркасово Археолошки локалитет Градина Језеро Мохарач Сеоска кућа у Љуби Сотско језеро Тврђава Моровић Вајат у Шиду Галерија слика „Сава Шумановић“ Кућа Саве Шумановића Руски двор Спомен-парк Сремски фронт
Верски објекти у Шиду	Манастир Беркасово Манастир Привина Глава Црква Свете Катарине Црква Свете Марије Црква Светог Ивана Непомука Црква Светог Михајла Црква Светог Тројства Црква Свете Богородице Црква Светих Петра и Павла Црква Светог Димитрија Црква Светог Николе у Бачинцима Црква Светог Николе у Ердевику Црква Светог арханђела Гаврила Црква Светог Николе Словачка евангелистичка црква
Спорт у Шиду	ФК Биг Бул ФК Биг Бул Раднички ФК Раднички Шид ФК Хајдук Вишњићево
Општина Шид * Грб општине Шид