Пређи на садржај

Šendžen

С Википедије, слободне енциклопедије
Šendžen (О овој звучној датотеци 深圳市)
Prefekturalni i subprovincijalni grad
Šendžen на карти Кине
Šendžen
Šendžen na mapi Kine
Lokacija Šendžena u pokrajini Guangdung
Lokacija Šendžena u pokrajini Guangdung
DržavaКина Kina
PokrajinaGuangdung
Osnovan331.
Selo1953.
Grad23. januar 1979.
SEZ1. maj 1980.
Vlada
 • TipSubprovincijalni grad
 • GradonačelnikČen Rugui
Površina
 • Prefekturalni i subprovincijalni grad2.050 km2 (790 sq mi)
 • Urbano1.748 km2 (675 sq mi)
Nadmorska visina0–943,7 m (0–3.145,7 ft)
Stanovništvo (2017)[1]
 • Prefekturalni i subprovincijalni grad12,528,300
 • Gustina6,100/km2 (16,000/sq mi)
 • Urbana (2018)[2]12,905,000
 • Urbana gustina7,400/km2 (19,000/sq mi)
 • Metro23,300,000
 • Najzastupljenija etnička zajednicaHan
Vremenska zonaUTC + 8
Poštanski broj518000
Pozivni brojevi755
BRP (Nominalni)2018[3]
 - Ukupan¥2.42 trillion
$361 billion
 - Po glavi stanovnika¥193,338
$29,217
 - RastРаст 7.7%
Registarska oznaka粤B
CvetBugenvilija
DrvoLiči i Mangrove[4]
Vebsajtsz.gov.cn

Šendžen je grad u Kini, u njenoj južnoj pokrajini Guangdung. Graniči se s Hongkongom na jugu (preko reke Šam Čun), Huejdžouom na severoistoku, Dunguanom na severozapadu, a morsku granicu deli s gradovima Guangdžou (Kanton), Džungšan i Džuhaj na zapadu i jugozapadu. Ovi gradovi zajedno čine megalopolis poznat pod nazivom Delta Biserne reke.

Vodeći je svetski tehnološki centar, a često ga nazivaju i kineskom Silicijumskom dolinom.[5][6] Status grada dobio je 1979. godine, a 1980. postaje prva specijalna ekonomska zona u Kini.

Prema popisu iz 2017, na teritoriji grada živi 12.905.000 stanovnika,[7] dok lokalna policija i vlasti procenjuju da se stvaran broj kreće oko 20 miliona.[8] Površina grada iznosi 2050 km², a gustina naseljenosti je oko 7400 stanovnika po km².

Sedište je Šendženske berze i brojnih multinacionalnih kompanija, kao što su Huavej, ZTE, OnePlus, Vanke, CIMC, Nepstar, Hasee.

Šendžen je treća najprometnija luka na svetu.[9]

Toponim

[уреди | уреди извор]

Najstarije zabeleženo ime najverovatnije potiče iz 1410. godine, iz perioda vladavine dinastije Ming.[10] Lokalno stanovništvo odvode u pirinčanim poljima naziva džen (kineski: 圳; bukvalan prevod: jarak, odvod). Veruje se da je grad dobio ime po dubokom odvodu koji se nalazio unutar ovog područja.[11][12]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Praistorija–Ming era

[уреди | уреди извор]

Najraniji dokazi o naseljenosti današnjeg Šendžena datiraju još iz srednjeg neolita.[11][13] Ljudska aktivnost na ovom području prisutna je više od 6700 godina, a stari gradovi Nantou i Dapeng, koji se danas nalaze na njegovoj teritoriji, osnovani su pre 1700 i 600 godina, respektivno.[14] Narod Haka doselio se na ovaj prostor pre više od 300 godina.

Nakon što je car Ćin Ši Huang ujedinio Kinu pod dinastijom Ćin, ovo područje potpada pod jurisdikciju novoosnovanog okruga Nanhai, 214. godine pre nove ere.[12] Godine 331, uprava dinastije Istočni Đin podelila je Nanhai na dva okruga: Dunguan na severu i Bao’an na jugu, a oba su bila pod upravom prefekture Dunguan.[15] Godine 590. uprava dinastije Suej ponovo je objedinila ova dva okruga u okrug Nanhai, sa sedištem u gradu Nantou, što je 757. godine poništeno od strane dinastije Tang.

Nantou i okolina postaju važan centar trgovine solju i začinima u Južnom kineskom moru za vreme vladavine dinastije Sung. Ovo područje postaje poznato po proizvodnji bisera za vreme dinastije Juan. Bitka kod Tunmena, u kojoj je dinastija Ming porazila portugalsku mornaricu, vodila se južno od Nantoua. Godine 1573. uprava dinastije Ming raspustila je okrug Bao’an i formirala okrug Sin'an sa sedištem u Nantou, iz kojeg se upravljalo oblastima današnjeg Šendžena i Hongkonga. Okrug Sin’an je trgovao prevashodno solju, čajem, začinima i pirinčem.

Ćing era–1940-e

[уреди | уреди извор]

Kako bi sprečila pobunu lojalista dinastije Ming na kineskoj obali, koje je predvodio Dženg Čengung (Koksinga), nedavno formirana uprava dinastije Ćing odlučila je da reorganizuje priobalne provincije, usled čega je okrug Sin’an izgubio dve trećine svoje teritorije na račun okruga Dunguan.[12] Godine 1669. Sin’an je u potpunosti inkorporiran u okrug Dunguan, da bi 1684. okrug Sin’an bio ponovo uspostavljen. Od 1688. u okrugu Sin’an postojalo je 28 gradova, od kojih se jedan zvao Šendžen.

Nakon što je u oba Opijumska rata (1842. i 1860) poražena od strane Ujedinjenog Kraljevstva, dinastija Ćing je, prema mirovnom sporazumu iz Nankinga i Pekinškoj konvenciji, bila primorana da Britancima trajno preda poluostrvo Kaulun i ostrvo Hongkong, koji su do tada bili u sastavu okruga Sin’an. Godine 1898. Ujedinjeno Kraljevsto je zakupilo ostatak Hongkonga – Nove teritorije – na 99 godina. Od 3076 km², kolika je bila površina okruga Sin’an, čak 1055,61 km² je predat Britancima.[15]

Godine 1913. uprava Republike Kine preimenovala je okrug Sin’an u Bao’an, kako bi se izbegla zabuna s istoimenim okrugom u pokrajini Henan.[12]

Tokom Drugog svetskog rata Japanci su okupirali Šendžen i Nantou, prisilivši upravu okruga Bao’an da se premesti u susedni Dunguan.[16][17] Godine 1941. japanska vojska pokušala je da uđe u Hongkong preko mosta Lo Vu u Šendženu, što su Britanci onemogućili detoniranjem mosta.[18] Nakon predaje Japana u maju 1945, uprava okruga Bao’an ponovo je vraćena u grad Nantou.

1950–1970-e

[уреди | уреди извор]

Četiri godine nakon uspostavljanja Narodne Republike Kine, sedište okruga Bao’an premešteno je iz Nantoua u ekonomski razvijeniji Šendžen.[19] Od 1950-ih do kraja 1970-ih, Šendžen i okrug Bao’an primili su između 100.000[20] i 560.000[21] izbeglica koje su se zaputile u Hongkong nakon prevrata u kontinentalnoj Kini.

Godine 1979. okrug Bao’an preimenovan je u Grad Šendžen.[22] Iste godine Centralni komitet Komunističke partije Kine odobrio je plan za osnivanje Šekou industrijske zone u Šendženu radi obavljanja domaće i prekomorske trgovine, po uzoru na Hongkong i Makao.[23] Početkom aprila 1979, Stalni odbor pokrajine Guangdung predlaže Centralnom komitetu da se osnuje „zona trgovinske saradnje” u Šendženu, Džuhaju i Šantouu. Istog meseca, odlučeno je da prve ekonomske zone budu uspostavljene u Šendženu, Džuhaju, Šantouu i Sjamenu.

U novembru 1979. Šendžen je uzdignut na status grada na nivou prefekture.[24]

Specijalna ekonomska zona (1980–danas)

[уреди | уреди извор]

U maju 1980. godine Šendžen postaje prva specijalna ekonomska zona (SEZ) u Kini.[12] Donete su regulative koje su se odnosile na privlačenje stranih investicija, autonomiju poslovanja, oporezivanje, devizno tržište, korišćenje zemljišta i prodaju proizvoda.

U martu 1981. dobija status subprovincijalnog grada.[11] Postojali su planovi za uvođenje posebne valute u Šendženu, ali se od njih odustalo jer se smatralo da država ne treba da koristi dve valute.[25]

U decembru 1990. godine osnovana je Šendženska berza, koja je u nadležnosti Kineske komisije za hartije od vrednosti.[26] U februaru 1992. Stalni komitet Svekineskog narodnog kongresa dao je vladi Šendžena ovlašćenje da donosi lokalne zakone i propise.[12]

Usled naglog ekonomskog razvoja grada, sve veći broj migranata iz kontinentalne Kine ide u Šendžen, za razliku od ranijih godina gde su zabeleženi brojni ilegalni pokušaji prelaza u Hongkong.[27]

U Šendženu je održana 26. Letnja univerzijada (avgust 2011).[28]

Godine 2019, centralna vlada u Pekingu predstavila je detaljan plan reformi koje će se sprovesti u Šendženu, uključujući ekonomski, politički, društveni i zdravstveni sektor. Cilj je da do 2025. godine Šendžen postane lider u inovacijama, javnom sektoru i zaštiti životne sredine.[29]

Geografija

[уреди | уреди извор]

Smešten je u delti Biserne reke, oko 100 km jugoistočno od Guangdžoua, glavnog grada pokrajine Guangdung.

U gradu ima preko 160 reka i kanala, a najpoznatije su Šendžen, Maudžou i Lunggang.[30] Reka Šendžen izvire u podnožju planine Vutong, koja istovremeno predstavlja najvišu planinu u Šendženu (943,7 m). Postoji 24 veštačka jezera, čija je ukupna zapremina 525 miliona kubnih metara.[31] Grad je okružen brojnim ostrvima, od kojih najveći deo pripada Hongkongu i Huejdžouu.

Administrativna podela

[уреди | уреди извор]

Šendžen je podeljen na 10 okruga:[32]

Mapa Naziv okruga Broj stanovnika
(2014)[33] 		Površina
(km²)
Futian 1.357.103 78,65
Luohu 953.764 78,75
Nanšan 1.135.929 185,49
Jantian 216.527 74,63
Bao'an 2.736.503 398,38
Lunggang 1.975.215 387,82
Pingšan 311.557 167,00
Lunghua 1.434.593 175,58
Guangming 504.203 155,44
Dapeng 133.821 295,05
Ukupno 10.779.215 1996,78

Klima

[уреди | уреди извор]

Iako se Šendžen nalazi na oko stepen južno od severnog povratnika, zahvaljujući sibirskom anticiklonu ima toplu, monsunsku i vlažnu suptropsku klimu. Prosečna godišnja temperatura je 22,9 °C. Najniža temperatura od 0,2 °C izmerena je 11. februara 1957, a najviša 10. jula 1980 - 38,7 °C.[34] Zime su veoma blage i relativno suve, a mrazovi retki, na šta delimično utiče i blizina Južnog kineskog mora. Leta su topla. Magla se najčešće javlja u zimu i proleće, a godišnje ima negde oko 106 maglovitih dana. Sezona kiša počinje u Aprilu i traje do kraja septembra ili početka oktobra. Godišnja količina padavina je oko 1970 mm.

Klima Šendžena (1981–2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 29,1
(84,4) 		28,9
(84) 		32,0
(89,6) 		34,0
(93,2) 		35,8
(96,4) 		36,9
(98,4) 		38,7
(101,7) 		37,1
(98,8) 		36,9
(98,4) 		35,2
(95,4) 		33,1
(91,6) 		29,8
(85,6) 		38,7
(101,7)
Maksimum, °C (°F) 19,8
(67,6) 		20,2
(68,4) 		22,7
(72,9) 		26,3
(79,3) 		29,5
(85,1) 		31,1
(88) 		32,3
(90,1) 		32,3
(90,1) 		31,3
(88,3) 		29,2
(84,6) 		25,4
(77,7) 		21,5
(70,7) 		26,6
(79,9)
Prosek, °C (°F) 15,4
(59,7) 		16,3
(61,3) 		19,0
(66,2) 		22,7
(72,9) 		26,0
(78,8) 		28,0
(82,4) 		28,9
(84) 		28,7
(83,7) 		27,7
(81,9) 		25,3
(77,5) 		21,2
(70,2) 		17,0
(62,6) 		23,0
(73,4)
Minimum, °C (°F) 12,5
(54,5) 		13,8
(56,8) 		16,5
(61,7) 		20,3
(68,5) 		23,6
(74,5) 		25,6
(78,1) 		26,3
(79,3) 		26,1
(79) 		25,0
(77) 		22,5
(72,5) 		18,2
(64,8) 		13,8
(56,8) 		19,6
(67,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) 0,9
(33,6) 		0,2
(32,4) 		3,4
(38,1) 		8,7
(47,7) 		14,8
(58,6) 		19,0
(66,2) 		20,0
(68) 		21,1
(70) 		16,9
(62,4) 		9,3
(48,7) 		4,9
(40,8) 		1,7
(35,1) 		0,2
(32,4)
Količina kiše, mm (in) 26,4
(1,039) 		47,9
(1,886) 		69,9
(2,752) 		154,3
(6,075) 		237,1
(9,335) 		346,5
(13,642) 		319,7
(12,587) 		354,4
(13,953) 		254,0
(10) 		63,3
(2,492) 		35,4
(1,394) 		26,9
(1,059) 		1.935,8
(76,214)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 7,1 10,1 10,8 12,7 15,6 18,5 17,0 18,3 14,8 7,6 5,6 6,0 144,1
Relativna vlažnost, % 71,7 76,8 79,5 81,0 81,7 81,8 80,5 81,8 78,8 72,4 68,4 67,1 76,8
Sunčani sati — mesečni prosek 138,7 92,4 94,9 104,6 146,4 160,3 215,6 182,5 169,9 189,6 175,8 166,9 1.837,6
Sunčano vreme — mesečni procenti 44 31 27 29 37 43 53 47 49 55 56 53 43,7
Izvor: Shenzhen Meteorological Bureau[35]

Privreda

[уреди | уреди извор]

Saobraćaj

[уреди | уреди извор]

Partnerski gradovi

[уреди | уреди извор]

Šendžen je pobratimljen sa sledećim gradovima:[36]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 2017年深圳经济有质量稳定发展 [In 2017, Shenzhen economy will have stable quality and development] (на језику: кинески). Приступљено 23. 2. 2018. 
  2. ^ Cox, W (2018). Demographia World Urban Areas. 14th Annual Edition (PDF). St. Louis: Demographia. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2018. г. Приступљено 15. 6. 2018. 
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2018. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  4. ^ „ShenZhen Government Online”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2015. 
  5. ^ „Shenzhen is a hothouse of innovation”. The Economist (на језику: енглески). 2017-04-06. „Welcome to Silicon Delta” 
  6. ^ Rivers, Matt. „Inside China's Silicon Valley: From copycats to innovation”. CNN. Приступљено 2019-09-01. 
  7. ^ 2017年深圳经济有质量稳定发展 [In 2017, Shenzhen economy will have stable quality and development] (на језику: кинески). 
  8. ^ „Debate rages over Shenzhen population size as services come under strain”. South China Morning Post (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28. 
  9. ^ „Top 50 World Container Ports | World Shipping Council”. World Shipping Council. Архивирано из оригинала 04. 07. 2012. г. Приступљено 2019-10-16. 
  10. ^ 深圳地名. Shenzhen People's Government. 27. 5. 2010. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 14. 11. 2011. 
  11. ^ а б в https://web.archive.org/web/20111104124510/http://www.sz.gov.cn/cn/zjsz/szgl/201107/t20110712_1675686.htm
  12. ^ а б в г д ђ http://www.cctv.com/life/20030807/100997.shtml
  13. ^ „Archived copy” 深圳的前身并不是"小渔村". Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018. 
  14. ^ 深圳概貌. Shenzhen People's Government. 2016-08-26. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2016-10-25. 
  15. ^ а б https://web.archive.org/web/20080416045925/http://english.sz.gov.cn/gi/200708/t20070822_229175.htm
  16. ^ 秦志勇 (2003-06-24). 台盟深圳市委筹委会呼吁缅怀三洲田起义丰功. 中国政协新闻. Архивирано из оригинала 2014-02-03. г. Приступљено 2011-10-22. 
  17. ^ 惠州三洲田起义 (на језику: zh:今日惠州). 2011-05-31. Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2011-10-22. 
  18. ^ 李南玲 (2003-08-21). „百年罗湖桥走进历史”. Xinhua. Архивирано из оригинала 2004-06-27. г. Приступљено 2011-10-22. 
  19. ^ 央视国际 (2003-08-07). 深圳历史沿革. China Central Television. Приступљено 2011-10-25. 
  20. ^ 中国青年报 (2010-12-08). „学者记录深圳30年大逃港 百万内地人曾越境香港”. 新浪新闻. Архивирано из оригинала 2010-12-11. г. Приступљено 2011-10-22. 
  21. ^ 武汉晨报 (2010-12-08). „"大逃港"催生深圳经济特区”. 网易新闻. Архивирано из оригинала 2017-09-07. г. Приступљено 2011-10-22. 
  22. ^ 深圳特区建立过程中惠阳地区的历史作用. 中共惠州市委党史研究室课题组. 2015-12-07. Архивирано из оригинала 2017-04-18. г. 
  23. ^ „Archived copy” 1月31日，中央决定成立招商局蛇口工业区. 深圳特区报. 2010-01-31. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2019. 
  24. ^ „龙华革命烈士卓凤康. 宝安日报” (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 2017-08-31. г. Приступљено 2012-02-18. 
  25. ^ „2006年1月”. mjlsh.usc.cuhk.edu.hk. Приступљено 2019-08-05. 
  26. ^ 关于本所. Shenzhen Stock Exchange. Архивирано из оригинала 2011-10-26. г. Приступљено 2011-10-22. 
  27. ^ Perry, Alex (2001-05-07). „Crossing The Line”. Time Asia. св. 157 бр. 18. Архивирано из оригинала 3. 6. 2001. г. Приступљено 2018-11-15. 
  28. ^ „Remembering the Shenzhen 2011 Summer Universiade”. www.fisu.net (на језику: енглески). 
  29. ^ „China unveils detailed reform plan to make Shenzhen model city for world”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2019-08-18. Приступљено 2019-08-19. 
  30. ^ „Archived copy” 深圳310条河流 173条黑脏臭 径流小是先天的硬伤. Архивирано из оригинала 27. 2. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2016. 
  31. ^ 市情概貌. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 9. 9. 2016. 
  32. ^ „Districts of Shenzhen”. www.sz.gov.cn (на језику: енглески). 
  33. ^ 深圳政府在线 [Shenzhen government official]. Архивирано из оригинала 24. 7. 2005. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  34. ^ „Extreme Temperatures Around the World” (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2014. 
  35. ^ [气候统计] 深圳市气候资料（来源：深圳市气象局） (на језику: кинески). Shenzhen Meteorological Bureau. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  36. ^ „Sister cities”. www.sz.gov.cn (на језику: кинески). 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šendžen&oldid=27931604”