V-2

Raketa Fau 2 (V-2) je jedna od prvih balističkih raketa koju je nemačka armija koristila u završnoj fazi Drugog svetskog rata, za napade na ciljeve u Britaniji i Belgiji. Ona predstavlja početak raketne trke koja će se razviti tokom Hladnog rata i koja će učiniti mogućim let na Mesec i lansiranje sondi izvan Sunčevog sistema.

Razvoj

Početkom 1927. god. nemačko Društvo za svemirske letove (Verein für Raumschiffahrt) započelo eksperimente sa tečnim raketnim gorivo. Rakete sa pogonom na čvrsto gorivo korišćene su tokom Prvog svetskog rata zbog čega je Versajskim sporazumom Nemačkoj zabranjeno istraživanje i razvoj raketa na čvrsto gorivo. Tokom 1932. god. nemački Rajhsver je počeo da pokazuje interesovanje za njihovo istraživanje zbog moguće vojne upotrebe raketa. U tom cilju istraživački tim nemačke vojske predvođen generalom Valterom Dornbergerom posetio je njihov istraživački centar gde im je prikazana demonstracija vozila na raketni pogon kojim je upravljao Verner fon Braun. Iako je raketa imala ograničene sposobnosti, Dornberger je prepoznao fon Braunovu genijalnost i privoleo ga da počne da radi za nemačku vojsku.

Preostali članovi društva sledili su fon Brauna tako da su uskoro svi radili za nemačku vojsku. U decembru 1934. god. fon Braun je postigao zapažen uspeh kada je uspešno lansirana raketa A2 (A za agregat), mali model koji je kao pogonsko gorivo koristio etanol i tečni kiseonik. Dalja istraživanja nastavljena su u pravcu povećanja pouzdanosti rakete. Ispitane su različite vrste goriva ali je nemačka vojska podržavala upotrebu etanola zato što je Nemačka oduvek imala problema sa nedostatkom fosilnih goriva. Tokom Drugog svetskog rata, veliki broj raketa koristio je kao pogonsko gorivo etanol koji se dobijao iz krompira.

1936. god. tim je započeo rad na usavršenim modelima raketa A3 i A4. A4 je bila raketa u pravoj veličini sa dometom od oko 175 km, plafonom od 80 km i nosivošću od 1 t. Do povećanja u performansama došlo je nakon kompletnog redizajniranja raketnog motora Valtera Tiela. Ubrzo je postalo jasno da se fon Braunovi projekti polako pretvaraju u pravo oružje zbog čega je Dornberger preselio kompletan tim iz mesta Kumersdorf (u blizini Berlina) u mali gradić Peneminde, na ostrvu Usdom na nemačkoj baltičkoj obali, kako bi se obezbedio potreban prostor za testiranje i osigurala tajnost.

Ispostavilo se da je A3 problematična dizajn zbog čega je izvršena njena modifikacija koja je nazvana A5. Novi model je bio izuzetno pouzdan i do kraja 1941. god. uspešno je lansirano 75 raketa A5. Prva raketa A4 poletela je u martu 1942. god., ali se nakon leta od 1.6 km srušila u more. Prilikom drugog lanisranja raketa je eksplodirala nakon što je dostigla visinu od 11 km. Treća raketa lansirana 3. oktobra 1942. god. izvela je savršen let. Ova raketa, koja je preletela 193 km bila je prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je dosegao svemir.

Početkom 1943. god. pokrenuta je serijska proizvodnja raketa A4 pod nazivom ili skraćeno V2 kako je nazvana na insistiranje nemačkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. Saveznici su već bili upoznati sa postojanjem ovog oružija. Poljski pokret otpora uspeo je da na desnoj obali reke Bug dođe do ostataka ove rakete ispaljene u opitnom centru Blizna tako da su svi vitalni tehnički podaci dostavljeni Britanskoj obaveštajnoj službi. Britanci su pokrenuli masovnu bombardersku kampanju protiv Penemindea zbog čega je poginuo veliki broj stručnih radnika što je značajno usporilo testiranje i proizvodnju.

Tehnički podaci

Fau 2 je bila bespilotna, inercijalno vođena balistička raketa. Kratko vreme nakon lansiranja koristila je sopstveni pogon dok ju je sistem za navođenje usmeravao ka cilju. Nakon gašenja motora nastavljala je slobodan let (otuda izraz balistička). Fau 2 je imala operativni domet od oko 300 km i bojevu glavu od 1.000 kg. Najveće moguće odstupanje od cilja iznosilo je 17 km. To znači da je na udaljenosti od 300 km bilo samo 50% šanse da raketa padne u prečniku od 17 km oko cilja. Zbog male preciznosti njome se nisu mogli gađati manji ciljevi, kao što su fabrike ali je bila dovoljno precizna za gađanje velikih gradova kao što je London.

Fau 2 je kao pogonsko gorivo koristio alkohol (etanol i vodu) dok je kao oksidant korišćen tečni kiseonik. Pumpe za gorivo i oksidant su bile parne turbine, a para je dobijana iz koncentrovanog vodonik-peroksida dok je kao katalizator korišćen kalijum-permanganat. Pogonsko gorivo bilo je smešteno u aluminijumske rezervoare kako bi se smanjila težina rakete zbog čega je njena proizvodnja, s obzirom na veliku cenu i nedostatak ove legure predstavljala veliko opterećenje za nemačku privredu. Motor je startovan tako što bi se dve hipergolične supstance ubrizgale u komoru za sagorevanje, gde je prilikom njihovog mešanja dolazilo do samozapaljenja i stvaranja varnice koja je palila gorivo.

U komori za sagorevanje temperature su se kretale između 2.500 do 2.700 °C. Smeša alkohola i vode pumpana je duž dvostrukog zida glavne komore za sagorevanje. Na taj način hlađena je komora i zagrevano gorivo. Gorivo je zatim upumpavano u glavnu komoru za paljenje kroz 1224 dizne čime je postizana odgovarajuća smeša alkohola i kiseonika. Male rupice omogućavale su da male količine alkohola prođu direktno u komoru za sagorevanje gde su formirale tanak sloj koji je dodatno štitio zidove komore, naročito na otvoru gde je komora bila najuža. Ovaj zaštitni sloj palio se u dodiru sa atmosferom i proizvodio dugački izduvni trag koji je ostajao za raketom.

Fau 2 je imao žiroskopski inercijalni navigacioni sistem koji je upravljao sa četiri zakrilca repnim krilnim površinama i sa četiri unutrašnja grafitna zakrilca koja su se nalazila na samom izlazu iz motora. Kasniji modeli Fau 2 koristili su „zrake za navođenje“ (radio signale koji su se emitovali sa zemlje) koji su ih usmeravali prema cilju, ali su prvobitni modeli koristili jednostavan analogni računar koji bi podešavao azimut rakete dok je njen domet kontrolisan prekidom rada motora koji je aktiviran od strane zemaljske kontrole korišćenjem Dopler sistema ili od strane ugrađenih akceleromera. Raketa bi prestala sa ubrzavanjem i ubrzo bi dostigla najvišu tačku na putanji leta.

Prvi proizvedeni modeli rakete bili su kamuflažno ofarbani ali je pred kraj rata raketa uglavnom isporučivana u maslinasto-zelenoj i zelenoj boji. Tokom testova raketa je bila ofarbana kao šahovska tabla, sa crnim i belim poljima zato što je ovakva šema za bojenje omogućavala da se ustanovi da li se raketa tokom leta okreće oko svoje uzdužne ose.

Tokom Drugog svetskog rata ukupno je proizvedeno oko 6.000 Fau 2 dok je samo oko 3.500 upotrebljeno protiv savezničkih ciljeva. Više stotina ovih raketa zarobljeno je na kraju rata od strane saveznika.

Lansirna mesta

Dornberger je smatrao da Fau 2 mora da ima pokretnu lansirnu rampu ali je prevagnulo Hitlerovo insistiranje na izgradnji podzemnih bunkera odakle bi se lansirale ove rakete. Prema njegovim planovima, rakete Fau 2 bi se u neprekinutom nizu dovozile železnicom do ovih bunkera odakle bi se stalno lansirale na neprijateljske ciljeve.

Izgradnja prvog ovakvog bunkera počela je 1943. god. u Eperleku u blizini Sent Omera u oblasti Pa de Kalea u Francuskoj. Britanci su odmah uočili masivne građevinske radove na ovoj lokaciji zbog čega su otpočeli masivnu bombardersku kampanju koja je naterala Nemce da odustanu od dalje izgradnje iako su najteže britanske avionske bombe „Tol boj“ (en. „Tall boy“ – visoki dečko) teške 10 t, koje su bačene tokom bombarderskih napada imala slab učinak i nisu uspele da nanesu veću štetu objektu.

Izgradnja drugog ovakvog objekta pod nazivom „Kupola“ (La Cupole) otpočela je nedaleko odatle u obližnjem kamenolomu ali je i ona ubrzo prekinuta zbog teških napada iz vazduha. Poslednja lokacija na kojoj je pokušana izgradnja podzemnog bunkera za lansiranje raketa Fau 2 bila je južnije u blizini Šerbura ali je ovaj put napad britanskih bombardera usledio pre nego što se beton stegao.

Neuspeh izgradnje fiksnih mesta za lansiranje primorao je Hitlera da se vrati na prvobitnu Dornbergerovu ideju i da odobri izgradnju pokretnih lansirnih rampi. Potrebna oprema za lansiranje i gorivo bilo je smešteno na 30 kamiona. Raketa je do mesta za lansiranje transportovana posebnom prikolicom „Vidalwagen“, a zatim bi posada montirala bojevu glavu. Raketa bi zatim bila prebačena na prikolicu „Meillerwagen“ kojom je transportovana na mesto za lansiranje gde bi bila uspravljena na sto za lanisranje. Pre lansiranja raketa bi bila napunjena gorivom, naoružana, bili bi podešeni žiroskopi, a zatim bi bilo izvršeno lansiranje. Od mesta dolaska na mesto lansiranja pa do samog lansiranja bilo je potrebno 90 min. Posada je mesto za lanisranje mogla da napusti u roku od 30 min.

Ovakav sistem se pokazao veoma uspešan pa je dnevno lanisrano oko 10 raketa Fau 2. Posle rata je konstatovano da je zahvaljujući ovakvom sistemu Nemačka imala mogućnost da lansira preko 100 ovih raketa dnevno ali da ju je u tome sprečila nestašica goriva.

Raketa je mogla biti ispaljena sa bilo koje ravni koja je bila dovoljno velika da se na njoj uspravi raketa. Sistem za lansiranje je bio izuzetno mala i pokretna meta zbog čega do kraja rate nije zabeleženo da je i jedna raketa Fau 2 uništena prilikom lansiranja.

Eksperimentalna lansiranja u Penemindeu 1942-44

Broj rakete	Datum	Vreme sagorevanja (s)	Domet (km)	Napomena
1	16. mart, 1942	-	0	Eksplodirala na lansiranju
2	13. jun, 1942	36	1.3	Prevrnula se
3	16. avgust, 1942	45	8.7	Otpao vrh rakete
4	3. oktobar, 1943	58	190	Preoštar ugao lansiranja, uspešno
5	21. oktobar, 1942	84	147	Loš rad generatora pare
6	9. novembar, 1942	54	14	Vertikalni domet 67 km
7	28. novembar, 1942	37	8.6	Prevrnula se
9	9. decembar, 1942	4	0.1	Eksplodirao vodonik-peroksid
10	7. januar, 1943	-	0	Eksplozija pri startovanju motora
11	25. januar, 1943	64.5	105	Preoštar ugao, prevrnula se
12	17. februar, 1943	61	196	Prenisko
13	19. februar, 1943	18	4.8	Požar na repu
16	3. mart, 1943	33	1.0	Vetikalno uzletanje, eksplozija
18	18. mart, 1943	60	133	Preoštar ugao uzletanja, prevrnula se
19	25. mart, 1943	28	1.2	Prevrtanje, eksplozija
20	14. april, 1943	66	287	Srušila se na kopno
21	22. april, 1943	59	252	Srušila se na kopno
22	14. maj, 1943	62	250	Otkazao prekidač za gašenje motora
26	26. maj, 1943	66.5	265	-
25	26. maj, 1943	40	27	Brennschluss (isključenje motora) posle 40 s
24	27. maj, 1943	55	138	-
23	1. jun, 1943	62	235	Prerano isključenje motora
29	11. jun, 1943	63.5	238	-
31	16. jun, 1943	60.5	221	Prerano isključenje motora
28	22. jun, 1943	62.5	75	Eksplozija posle 75 s leta
30	24. jun, 1943	65.1	287	Otkazao prekidač za gašenje motora, prvo lansiranje sa Prüfstand X
36	26. jun, 1943	64.9	235	-
38	29. jun, 1943	15	3	Srušila se na aerodrom
40	29. jun, 1943	63.6	236	Udar nije uočen
33	1. jul, 1943	-	0	Iključenje motora na lansiranju, eksplozija
41	9. jul, 1943	4	0.1	Srušila se na pumpnu stanicu
34	9. jul, 1943	-	0	Iključenje motora na lansiranju, eksplozija
-	12. avgust, 1943	64	?	Uspešno lansiranje
-	6. oktobar, 1943	68	?	Uspešno lansiranje, trajanje leta 272 s; prvo lansiranje nakon napada od 17. avgusta 1943. god.
-	21. oktobar, 1943	63	?	Uspešno lansiranje, trajanje leta 286 s
-	4. decembar, 1943	63	?	Uspešno lansiranje, trajanje leta 286 s
-	10. decembar, 1943	69	?	Uspešno lansiranje, trajanje leta 247 s
-	21. decembar, 1943	33	?	Delimičan uspeh, prerano gašenje motora, trajanje leta 104 s
-	7. januar, 1944	43	?	Eksplozija 43 s nakon lansiranja
-	27. januar, 1944	?	?	Prvi eksperimentalni let rakete izrađene u Mitelverku, neuspeh
-	2. mart, 1944	?	?	Eksplozija
-	11. mart, 1944	59	?	Trajanje leta 282 s

Za period posle 1943. god. postoji samo nekompletna evidencija o eksperimentalnim lansiranjima rakete A4 u Penemindeu. Eksperimentalna lansiranja nastavljena su uprkos snažnim savezničkim bombardovanjima tokom avgusta i jula 1943-44 godine kao i tokom februara 1945. god. Raketa A4/Fau 2, opremljena novim sistemom za navođenje namenjenim za raketu „Vaserfal“ (nem. „Waserfall“ – vodopad), koja je u stvari bila konverzija rakete Fau 2 namenjena za dejstvo protiv savezničkih bombardera, lansirana je 13. juna 1944. god. i srušila se u Švedskoj.

Raketa Fau 2, koja je ispaljena 30. maja 1944. god. srušila se u blizini opitnog centra Sarnaki nad Bugijem. Delove rakete koji su pali u blizini reke Bug prikupila je Poljska domovinska armija. Delovi rakete su u noći 25-26 jul 1944. god. prebačeni avionom u Veliku Britaniju.

Proizvodnja Fau 2

Raketa Fau 2 je maosovno proizvođena u podzemnom tunelskom sistemu Mitelverk (Mitelwerk) ispod planine Konštajn (Kohnstein) koji je bio deo radnog logora Mitelbau-Dora (Mittelbau-Dora) u blizini Nordhauzena (Nordhausen) u Nemačkoj. Na proizvodnji rakete Fau 2 radilo je od kraja 1943. god. oko 10.500 radnika od kojih su mnogi umrli od posledica loših uslova za rad. U periodu od oktobra 1943. god. do marta 1944. god. umrlo je oko 2.900 radnika dok su ostali umrli uglavnom tokom transporta u druge radne kampove. Smrtnost radnika u pojedinim periodima iznosila je oko 100 ljudi dnevno. Glavninu prinudne radne snage činili su Rusi, Poljaci i Francuzi iako je bilo i dosta ratnih zarobljenika, stranih radnika i Nemaca na prinudnom radu.

Operativna upotreba

Prva raketna jedinica koja je stekla operativni status bila je Baterija 444. Ova jedinica formirana je 2. septembra 1944. god. u blizini Ufalizea u Belgiji sa zadatkom da otpočne raketne napade na nedavno oslobođeni Pariz. Sledećeg dana Baterija 485 upućena je u Hag kako bi otpočela raketne napade na London. U narednih nekoliko dana izvršeno je nekoliko neuspešnih lansiranja ali su obe grupe uspešno dejstvovale 8. septembra.

Dejstva ove dve baterije predstavljala su samo vrh sante leda. U narednih nekoliko meseci ispaljeno je oko 3.172 rakete na sledeće savezničke ciljeve:

Belgija: 1.664
- Antverpen 1.610 (50% od ukupnog broja)
- Lijež 27
- Haselt 13
- Tornaj 9
- Mons 3
- Diest 2

Francuska: 76
- Lil 25
- Pariz 22
- Turkoin 19
- Aras 6
- Kambre 4

Engleska: 1.402
- London 1.358 (40% od ukupnog broja)
- Norvič/Ipsvič 44

Na ciljeve u Nemačkoj: 11
- Remagen 11

Holandija: 19
- Mastriht 19

Nekoliko stotina lansiranih raketa je eksplodiralo u letu i nikada nije ušlo u savezničku statistiku.

Poslednje dve rakete eksplodirale su 27. marta 1945. god. na (ili u blizini) svojih ciljeva. Broj poginulih civila u Londonu dostigao je cifru od 7.000 što je u proseku dvoje poginulih po lansiranju. Ovi podaci u velikoj meri umanjuju značaj rakete Fau 2, ali se mora imati u vidu da je veliki broj ovih raketa promašio svoj cilj. Rakete koje bi pogodile svoj cilj bile su izuzetno smrtonosne. U jednoj eksploziji u Vulviču, jugo-istočni London, poginulo je 160 ljudi dok je u Antverpenu raketa pogodila bioskop i usmrtila 567 ljudi. Takođe, jedna raketa Fau 2 značajno je oštetila dokove u ovom gradu koji su bili od vitalnog značaja za snabdevanje savezničkih snaga u Evropi.

Protivmere

Kao i Fau 1, Fau 2 je bio otporan na elektronske protivmere. Za razliku od Fau 1, Fau 2 je zahvaljujući svojoj brzini i trajektoriji leta bio otporan na vatru protivavionske artiljerije i na napade savezničkih lovaca. Fau 2 leteo je brzinom četiri puta većom od brzine zvuka, a na cilj se obrušavao sa visine od 100 do 110 km. Jedina aktivna odbrana od ove rakete bila je uništavanje lansirnih položaja, što je bilo izuzetno skupo i zahtevalo je angažovanje velikog broja savezničkih bombardera. Drugi način borbe protiv novog nemačkog oružja bilo je širenje dezinformacija tj. lažnih izveštaja o rezultatima dejstva preko nemačke špijunske mreže u Britaniji koja je zapravo bila pod britanskom kontrolom.

Takođe, zabeležen je slučaj kada je jedan Fau 2, u fazi poletanja oboren mitraljeskom vatrom iz američkog bombardera.

Konačno rešenje nastupilo je nakon brzog napredovanja savezničkih snaga u Evropi koje su pregazile položaje za lansiranje rampe za ove rakete. Podzemna fabrika za proizvodnju raketa Fau 3 u Harc planinama u blizini Nordhauzena nikada nije bombardovana.

3. marta 1945. god. saveznici su pokušali da snažnim bombarderskim napadom unište opremu za lansiranje Fau 2 u blizini Haga, ali je zbog navigacione greške bombardovan gradski kvart u kojem je poginulo 500 civila.