Paracelsus
| Paracelzus | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 11. 11. 1493. ili 17. 12. 1493. Einsideln |
| Smrt | 24. 9. 1541. (dob: 47) Salzburg, Austrija |
| Uzrok smrti | nepoznato |
Paracelzus (pravim imenom Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm, nem. Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim) je bio alhemičar, fizičar, astrolog i bavio se okultnim. Svoje pravo ime je kasnije u životu u većoj meri prestao da upotrebljava, služivši se imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „preko, iznad Celzusa“
Paracelzus je rođen u Švajcarskoj ali je tamo relativno kratko ostao. Nakon kraćeg perioda svoje mladosti koji je proveo radeći kao analitičar u obližnjem rudniku, Paracelzus počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija.
Ubrzo nakon doktoriranja, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. Paracelzus je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji, za razliku od njih, on je u potpunosti odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vazano za okultno, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti.
Svoja shvatanja alhemiji rezimirao je rečenicom: „Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.“
Ipak Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko velika nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa.
Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu ali mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je držao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je umro i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine.
Paracelzus se često spominje kao otac toksikologije. U tom smislu posebno je značajna njegova rečenica:
- Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova; samo je doza ono što čini da neka stvar nije otrov.
- nem. Alle Ding' sind Gift und nichts ohn' Gift; allein die Dosis macht, das ein Ding kein Gift ist.
Ovo ostaje osnovni princip toksikologije. Količina supstance je izuzetno važna prilikom njene primene. Male količine mogu da imaju pozitivan željeni efekat, dok pri većim mogu da budu smrtonosne.
Na sličnu temu napisao je i rad o bolestima i rizicima vezanim za rad u rudnicima.
