Klingonski jezik
| klingonski jezik | ||
|---|---|---|
| tlhİngan Hol | ||
| Izgovor | /ˈt͡ɬɪŋɑn xol/ | |
| Stvoritelj | Mark Okrand| 1984. | |
| Upotreba | Zvezdane staze (filmovi i televizijske serije) | |
| Broj govornika | Maternji jezik: ? Sekundarni jezik: 12 (1996)[1][2] | |
| Kategorija (svrha) | konstruisani jezici
| |
| Sistem pisanja | latinica (zvanično pismo); pİqaD (korišćeno u seriji) | |
| Reguliše | Institut za klingonski jezik | |
| Jezički kodovi | ||
| ISO 639-1 | nema | |
| ISO 639-2 | tlh | |
| ISO 639-3 | tlh | |
| Pažnja: Ova strana možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu. | ||
Ova stranica možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu.
Klingonski jezik (na klingonskom: tlhİngan Hol) je veštački jezik kojim govori izmišljeni ratnički narod Klingonci u televizijskoj seriji Zvezdane staze. Prvi koji je osmislio osnovni zvuk jezika kao i nekoliko prvih reči, bio je glumac Džejms Duan. Američki lingvista, Mark Okrand, 1984. godine razvio je klingonski kao poseban jezik, stvorivši pravila morfologije, leksikologije i sintakse klingonskog jezika.
U praksi mali broj ljudi govori klingonski jezik, i to su uglavnom poklonici naučnofantastičnog serijala Zvezdane staze. Rečnik klingonskog jezika usko je vezan za terminologiju koja se koristi u seriji Zvezdane staze, tako da mu često nedostaju obične reči koje postoje u drugim jezicima i često se koriste u osnovnoj komunikaciji. Na primer, u klingonskom jeziku postoji reč za komandni most (meH), ali reč za most, kao predmet za prelaženje preko vode, ne postoji. Bez obzira na ove nelogičnosti, među veštim poznavaocima klingonskog jezika moguća je neobavezna konverzacija.
Klingonski jezik se po prvi put mogao čuti u filmu Zvezdane staze: Igrani film (1979); u seriji Zvezdane staze: Originalna serija (koja je snimljena pre filma) klingonski jezik se pomoću univerzalnog prevodioca prevodi na engleski jezik koji je službeni jezik Ujedinjene federacije planeta. Za film Zvezdane staze 3: Potraga za Spokom (1984), Okrand je stvorio gramatiku i proširio rečnik koji je do tada sadržao desetak reči koje je osmislio Duan.
U seriji Zvezdane staze: Sledeća generacija, jedan od glavnih likova je Klingonac Vorf, a takođe i ceo klingonski koncept je značajno proširen. U epizodi Pitanje časti[3], Klingonci govore jezikom koji se ne prevodi, sve dok jedan Klingonac ne naredi ostalima da pričaju „ljudskim“ jezikom. U seriji Zvezdane staze: Duboki svemir 9 upotreba neprevedenog klingonskog jezika raste u srazmeri sa porastom značaja Klingonaca u seriji.
U seriji Zvezdane staze: Enterprajz u epizodi Slomljena strela[4], opisuje se osam poliguturalnih dijalekata konstruisanih na prilagođenoj sintaksi, međutim, zvanična varijanta klingonskog jezika samo je ona koju je stvorio Okrand.[5]
Među govornicima klingonskog jezika se velika pažnja poklanja standardizaciji jezika, što znači da samo Okrand može dodati nove reči i jezička pravila. Za standardizaciju klingonskog jezika je nadležna neprofitna organizacija Institut za klingonski jezik, koja se bavi ne samo standardizacijom i promocijom klingonskog jezika, nego i cele klingonske kulture.[6][7]
Izvori za standardizaciju klingonskog jezika su:[8]
- Okrandova knjiga „Klingonski rečnik“ (The Klingon Dictionary, TKD) (prvo izdanje: 1985; drugo izdanje: 1992)[9]
- Klingonski način (The Klingon Way, TKW) [10]
- Klingonski za galaktičkog putnika (Klingon for the Gallactic Traveler, KGT) [11]
- Skajboks karte (Skybox Cards, SC, SBX)
- Konverzacijski klingonski — audio kaseta (Conversation Klingon, CK) [12]
- Napredni klingonski — audio kaseta (Power Klingon, PK) [13]
- Klingon CD (Klingon CD, KCD) [14]
- Ptica grabljivica — poster sa Okrandovim objašnjenjima (Bird of Prey, BoP)
- HolQeD — časopis Instituta za klingonski jezik. Standardnim klingonskim jezikom ne smatra se celokupan sadržaj časopisa, ali Okrand povremeno piše članke za časopis (HQ)[15]
Pored ovih izvora, od maja 2009. dostupan je i paket klingonskog jezika koji je razvila firma Ultralingva (Ultralingua) u saradnji sa izdavačkom kućom Simon i Šuster (Simon & Schuster) koja je izdala Klingonski rečnik.[16]
Smatra se da su neke osobine klingonskog jezika preuzete iz pravih jezika koje je Okrand izučavao.[17]
Princip formiranja rečnika je veza između leksike i kulture. Na primer, postoji nekoliko reči koje označavaju glagol „boriti se“ koje se međusobno razlikuju po intenzitetu borbe, što je u skladu sa ratničkom prirodom Klingonaca. Veliki broj reči vezan je za svemirsku tehnologiju i oružje, a takođe postoji i veliki broj psovki (psovke se smatraju delom klingonske kulture).
Takođe, postoje šale koje su deo jezika.[18] Na primer, reč za „par“ je chang'eng (aluzija na prve poznate sijamske blizance Čanga i Enga Bunkera), „riba“ se na klingonskom kaže ghotİ' (aluzija na nesavršenost u pisanju engleskog jezika[a]), a „kapetan“ - HoD (skraćenica od Head of Department - Šef odseka).
Zvanično pismo klingonskog jezika je latinica, međutim, u televizijskim serijama, Klingonci koriste svoj sistem pisanja. U Klingonskom rečniku ovo pismo se naziva pİqaD, ali nikakve dalje informacije nisu date. pİqaD u Zvezdanim stazama nije korišćen da bi predstavio neki konkretan tekst, već kao simulacija pisanja i radi stvaranja odgovarajuće atmosfere.[19]
Korporacija Astra imidž (Astra Image) je dizajnirala simbole za film Zvezdane staze, ali se ti simboli pogrešno pripisuju Majklu Okudi[b]. Simboli se baziraju na tri oznake korišćene na klingonskim svemirskim brodovima, koje je dizajnirao Mat Džefris, i tibetanskom pismu, budući da ono ima oštre oblike slova koji su u skladu sa ratničkom prirodom Klingonaca i njihovom ljubavlju prema sečivima. Kasnije je nepoznati izvor iz kompanije Paramaunt pikčers dizajnirao kompletno pismo i poslao ove simbole Institutu za klingonski jezik; simboli su postavljeni na zvaničnom sajtu Instituta, mada se izvor ne navodi.
U klingonskom jeziku nema znakova interpunkcije, mada ih Okrand u nekim rečenicama koristi. Prema konvenciji, smer pisanja je sleva u desno, a svaka rečenica se piše centrirana u zasebnom redu.[19]
Zvanični sistem pisanja latinicom je osmislio Okrand zajedno sa jezikom. Po ovom sistemu, neki glasovi u klingonskom jeziku se zapisuju sa više od jednog znaka (postoji tri digrafa i jedan trigraf), a takođe se i apostrof koristi kao slovo (a ne kao znak interpunkcije); sve ove kombinacije se tretiraju kao zasebna slova. Što se tiče pisanja velikih i malih slova, velika slova se koriste da bi označila drukčiju upotrebu nego u engleskom jeziku; to znači da je greška počinjati rečenicu velikim slovom, ukoliko prva reč u rečenici počinje malim slovom. To se naročito odnosi na slova q i Q, koja predstavljaju dva različita glasa.[20]
Latinično zapisivanje klingonskih glasova je sledeće:
Pored zvaničnog latiničnog pisma, takođe je prihvaćeno i pismo pİqaD, koje podržava i Institut za klingonski jezik, mada korisnici klingonskog jezika daju prednost latinici. Princip pisanja je jednostavan: jednom fonemu odgovara jedan grafem, što znači da je ovo fonetsko pismo. Takođe, postoje simboli za zapisivanje cifara od 0-9. Znakovi interpunkcije ne postoje, a korisnici koji ipak koriste interpunkciju služe se Skajboksovom interpunkcijom.
Septembra 1997, Majkl Everson je dao predlog da se ovi simboli predstave u unikodu.[21] Unikod tehnički komitet je ovaj predlog odbio u maju 2001, sa obrazloženjem da se pismo gotovo ne koristi u komunikaciji, i da korisnici klingonskog jezika radije koriste latinicu.[22] Everson je mapirao pİqaD u delu unikoda za privatnu upotrebu (U+F8D0 to U+F8FF).[23][24] Kao posledica toga, pojavio se softver za kucanje i konverziju sa latinice, a takođe se pojavljuju i blogovi kucani u pİqaD.[25] Gugl poseduje stranu na klingonskom, ali server ne raspoznaje tlh kod.
Klingonski simboli, koje je dizajnirala korporacija Astra imidž, ubačeni su u bitstrim font za koji garantuje Paramaunt pikčers. Ovaj font, koji je sadržao deset slova engleske abecede predstavljenih sa deset klingonskih slova, iskoristila je kompanija Skajboks (Skybox) prilikom dizajniranja kolekcije karata Zvezdane staze: Sledeća generacija.
Klingonske karte sadrže aspekte klingonske kulture, kao i pİqaD tekst, koji je preveo Okrand. Neke karte, kao što su S7, S8 i S9[26], pisane su pismom pİqaD koji je u skladu sa latiničnim pismom. Neke karte, kao što je S39, pisane su na engleskom jeziku ali pismom pİqaD koje je stvorio Skajboks.
Smer pisanja je sleva u desno i odozgo na dole. Pored slova, postoje i četiri znaka interpunkcije:
- Trougao okrenut na gore, koji predstavlja zarez, tačku i zarez ili dve tačke.
- Trougao okrenut na dole, koji predstavlja tačku, znak pitanja ili znak uzvika.
- Znak sličan crtici (funkcija nepoznata).
- Znak sličan apostrofu (funkcija nepoznata).
Prva dva znaka takođe su prihvaćena i među korisnicima pisma pİqaD Instituta za klingonski jezik. Znakovi interpunkcije i razmaci u pisanju nisu obavezni (ovakav način pisanja je uobičajen u seriji).
Ovo pismo, takođe poznato i kao klinžai (Klinzhai), korišćeno je u knjizi Uputstvo za oficira svemirskog broda „Enterprajz“ (The U.S.S. Enterprise Officer's Manual, 1980). Znaci predstavljaju pojedina slova i digrafe u engleskom jeziku koji nisu u saglasnosti sa klingonskim glasovima. Smer pisanja je sleva na desno.
Fonologija klingonskog jezika je tako koncipirana da u poređenju sa prirodnim jezicima zvuči vanzemaljski. Paramaunt pikčers, vlasnik franšize Zvezdane staze, tražio je da jezik bude guturalan i grub. Okrand je ovu neobičnost postigao kombinacijom glasova koja se ne može naći u drugim jezicima (svi glasovi koje klingonski jezik sadrži postoje u zemaljskim jezicima, ali ni u jednom ne postoji kombinacija kao u klingonskom), kao i korišćenjem retrofleksnih i uvularnih suglasnika.[20] Klingonski jezik ima 21 suglasnik i 5 kardinalnih samoglasnika. Zvanično pismo klingonskog jezika je latinica, tako da će u daljem tekstu (izuzev u tabeli) pisanje biti dato kurzivom, a izgovor /između kosih crta/.
Suglasnici u klingonskom jeziku se nalaze na različitim mestima izgovora, međutim, primetno je odsustvo velarnih ploziva, što je neuobičajeno za prirodne jezike. Neke kombinacije suglasnika su takođe neuobičajene, kao na primer bezvučni alveolarni ploziv /tʰ/ nije praćen odgovarajućim zvučnim suglasnikom, a zvučni retrofleksni ploziv /ɖ/ nije praćen odgovarajućim bezvučnim suglasnikom.[20]
Svi suglasnici u klingonskom jeziku su prikazani u tabeli:
| Labijalni | Dentalni ili alveolarni | Retrofleksni | Postalveolarni ili palatalni |
Velarni | Uvularni | Glotalni | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Centralni | Lateralni | ||||||||
| Plozivi | Bezvučni | p /pʰ/ | t /tʰ/ | q /qʰ/ | ' /ʔ/ | ||||
| Zvučni | b /b/ | D /ɖ/ | |||||||
| Afrikativi | Bezvučni | tlh /tˡɬ/ | ch /ʧ/ | Q /qχ/ | |||||
| Zvučni | j /ʤ/ | ||||||||
| Frikativi | Bezvučni | S /ʂ/ | H /x/ | ||||||
| Zvučni | v /v/ | gh /ɣ/ | |||||||
| Nazali | m /m/ | n /n/ | ng /ŋ/ | ||||||
| Vibrant | r /r/ ([ɹ]) |
||||||||
| Aproksimanti | w /w/ | l /l/ | y /j/ | ||||||
Za razliku od suglasnika, kombinacija samoglasnika u klingonskom jeziku je slična sa prirodnim jezicima:
- a – /ɑ/ – otvoren prednji nezaobljen samoglasnik
- e – /ɛ/ – poluotvoren prednji nezaobljen samoglasnik
- İ – /ɪ/ – gotovo zatvoren gotovo prednji nezaobljen samoglasnik
- o – /o/ – poluzatvoren zadnji zaobljen samoglasnik
- u – /u/ – zatvoren zadnji zaobljen samoglasnik
Dvoglasi su takođe mogući u kombinacijama samoglasnika sa polusamoglasnicima w /w/ i y /j/:
- w gradi dvoglase aw, ew i İw
- y gradi dvoglase ay, ey, İy, oy i uy[20]
U glagolima, naglašeni slog je obično sam glagol, osim kad je sufiks koji se završava na ' odvojen od glagola sa najmanje još jednim sufiksom, kad je taj sufiks takođe naglašen. U nekim slučajevima, naglasak se pomera na slog koji je potrebno istaći.
U imenicama, poslednji naglasak u osnovnoj imenici (bez afiksa) je naglašen. Izuzetak od ovog pravila je pomeranje naglaska na slog koji se završava na '.
Kod ostalih reči nema pravila za naglašavanje, međutim, većina tih reči ima samo jedan slog.
Ovde se poštuje veoma strogo pravilo: slog mora počinjati suglasnikom (uključujući i '), a završavati se samoglasnikom. Uobičajeno je da iza tog para sledi jedan suglasnik ili jedan od tri para suglasnika: -w' , -y' ili -rgh.
Klingonski spada u aglutinativne jezike i koristi afikse za menjanje značenja reči. Red reči u klingonskoj rečenici je objekat — predikat — subjekat (Object-Verb-Subject, OVS).[27] Za razliku od drugih veštačkih jezika, gde se radi lakšeg učenja pokušava uključiti što više elemenata iz prirodnih jezika i sa što manje izuzetaka, klingonski jezik izbegava sličnosti sa prirodnim jezicima i stvara izuzetke od svojih pravila.
Klingonske imenice koriste sufikse za označavanje veličine, broja, opisa, posedovanja i padeža. Postoji ukupno 29 sufiksa razvrstanih u 5 klasa. Svakoj reči se ne sme dodati više od jednog sufiksa iz svake klase; takođe, mora se voditi računa o redosledu klasa.[27]
Neke imenice imaju nepravilnu množinu, kao što je jengva (tanjir) - ngop (tanjiri). U većini slučajeva, množina se obrazuje pomoću sufiksa. U zavisnosti od toga šta imenica predstavlja, postoje tri vrste sufiksa:
- -pu za bića sa sposobnošću govora (tlhİngan - Klingonac, tlhİnganpu - Klingonci; jagh - neprijatelj, jaghpu - neprijatelji);
- -Du za delove tela (qeylİS minDu - oči Kahlesa);
- -mey za imenice koje ne spadaju ni u jednu od ove dve kategorije (sarq - sark, klingonski konj, sarqmey - sarkovi).
Jedan od važnijih sufiksa je -ngan (npr. romuluSngan), koji označava nekog, ili nešto, iz prvog dela reči - u prethodnom slučaju romuluS. Pol imenica se određuje na osnovu dela reči. Na primer, puqloD znači „sin“ a puqbe znači „kćerka“ (-loD označava muški, a -be ženski rod, dok puq- znači „dete“).
Kod formiranja glagola koriste se prefiksi koji označavaju broj subjekta i objekta i njihov međusobni odnos, devet klasa sufiksa koji određuju: da li je glagol povratni, da li se radnja želi izvršiti, da li subjekt vrši promenu postojećeg stanja, da li se radnja može izvršiti, bliži opis radnje, da li je radnja završena ili ne, upitni oblik, da li je u pitanju glagolska imenica, kao i specijalnu klasu sufiksa koja se naziva rover i koja obuhvata 4 sufiksa koji nemaju određeni red kojim se dodaju na glagol.[27] Glagoli mogu imati: glagolski vid, tačnost, negaciju, zapovedni, iskazni ili pogodbeni način, mogu biti radni, trpni ili prinudni, ili služiti za odavanje počasti.
Primer formiranja glagola pomoću prefiksa i sufiksa:
- qet - trčati
- maqet - mi trčimo
- maqetbe’ - mi ne trčimo
Ginisova knjiga rekorda navodi da je klingonski jezik 2006. godine bio izmišljeni jezik sa najvećim brojem govornika. Knjiga Hakerisanje performansi uma navodi klingonski kao jedan od alternativnih jezika za razmišljanje prilikom rešavanja problema, u skladu sa Sapir-Vorfovom hipotezom.[28] Klingonski se takođe govori na konvencijama poklonika serijala Zvezdane staze. Pozdrav kojim se koriste je jedini pozdrav u klingonskom jeziku, i on glasi: nuqneH (šta hoćeš?). Reč koja se takođe dosta upotrebljava među govornicima klingonskog jezika je Qapla' (uspeh).
Izdati su prevodi tri klasična dela na klingonski jezik: Gilgameš (ghİlghameS), Hamlet (Hamlet) i Mnogo vike ni oko čega (paghmo' tİn mİS). Prevođenje poslednja dva naslova je inspirisano izjavom visokog savetnika Gorkona u filmu Zvezdane staze 6: Neotkrivena zemlja da se Šekspir najbolje čita u klingonskom originalu. Neki poklonici serijala smatraju da je to šala, navodeći drugo objašnjenje koje govori o tome da je klingonski putnik iz budućnosti prodao prevode nekih klingonskih dela Šekspiru.
- ^ Ghoti je alternativna grafija za englesku reč fish koju je predložio nepoznati viktorijanski reformator engleskog jezika pokušavajući da ukaže na haotičnost i nedoslednost ortografskih pravila engleskog jezika. Objašnjenje se sastoji u tome da se reč fish savršeno može pisati kao ghoti - gh kao u cough, o kao u women, ti kao u nation. Često se tvrdi da je ovaj predlog dao sam Bernard Šo, međutim to nije tačno, iako je, doduše, Šo podržao ovaj predlog.[29]
- ^ Simboli koji se pripisuju Okudi: Spisak najčešćih pitanja Instituta za klingonski jezik u izdanju Darmoda Spirsa [30] autora Vila Martina (18. avgust 1994). Simboli koji su pogrešno pripisani Okudi navedeni su u Ortografiji Lorensa M. Šoena, osnivača Instituta za klingonski jezik[31], koji citira Džej Lijev intervju sa Majklom Okudom u časopisu Instituta za klingonski jezik HolQed 1.1 (Mart 1992), str. 11. Radi se zapravo o simbolima koje je dizajnirala korporacija Astra imidž.
- ↑ Wired 4.08: dejpu'bogh Hov rur qablli! (en)
- ↑ The Onion National: Klingon Speakers Now Outnumber Navajo Speakers (en)
- ↑ STARTREK.COM: Episode - A Matter of Honor Arhivirano 2009-08-30 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ STARTREK.COM: Episode - Broken Bow Arhivirano 2010-06-16 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Klingon - FAQ: 2.10 I just heard Worf say ooga-booga to Dax. What does that mean? (en)
- ↑ About the Klingon Language Institute (en)
- ↑ Bylaws of the Klingon Language Institute Arhivirano 2009-07-14 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ canonical sources Arhivirano 2007-03-16 na Wayback Machine-u - izvori za standardizaciju klingonskog jezika (en)
- ↑ The Klingon Dictionary (Star Trek), ISBN 0-671-74559-X Arhivirano 2016-03-06 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ The Klingon Way: A Warrior's Guide (Star Trek: The Klingon Book of Virtues), ISBN 0-671-53755-5 Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Klingon for the Galactic Traveler (Star Trek), ISBN 0-671-00995-8[mrtav link] (en)
- ↑ Star Trek Conversational Klingon, ISBN 0-671-79739-5 Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Star Trek Power Klingon, ISBN 0-671-87975-8 Arhivirano 2016-03-06 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Star Trek Klingon CD ROM, ISBN 0-671-52873-4 Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ HolQeD Online, ISSN 1061-2327 Arhivirano 2009-08-21 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Star Trek Klingon Language Suite by Ultralingua Arhivirano 2009-05-05 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Slate: A history of Klingon, the language 07. 05.2009. (en)
- ↑ Puns in the Vocabulary of tlhİngan Hol Arhivirano 2003-12-20 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ 19,0 19,1 Writing Klingon Arhivirano 2009-07-01 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ 20,0 20,1 20,2 20,3 The Sounds of Klingon Arhivirano 2009-07-01 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Proposal to encode Klingon in Plane 1 of ISO/IEC 10646-2 Arhivirano 2015-07-29 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Approved Minutes of the UTC 87 / L2 184 Joint Meeting (en)
- ↑ Klingon: U+F8D0 - U+F8FF (en)
- ↑ Comprehensive Unicode Test Page for Klingon (en)
- ↑ Blog korisnika qurgh (klingonski)
- ↑ Klingonske karte S7 Arhivirano 2005-12-05 na Library of Congress-u, S8 Arhivirano 2005-12-05 na Library of Congress-u i S9 Arhivirano 2005-12-05 na Library of Congress-u (klingonski)
- ↑ 27,0 27,1 27,2 Klingon Postal Course Arhivirano 2009-04-16 na Wayback Machine-u (en)
- ↑ Mind performance hacks, Tips & Tools for Overclocking Your Brain, By Ron Hale-Evans (en)
- ↑ Jim Scobbie. What is "ghoti"? (en)
- ↑ Klingon - FAQ: 2.13 What is pİqaD? Does the Klingon writing I see on TV mean anything? Where can I learn how to read/write pİqaD? (en)
- ↑ "On Orthography" (PDF) Arhivirano 2006-12-08 na Wayback Machine-u (en)
- USS Enterprise Officer's Manual, 1980. (en)
- Institut za klingonski jezik (en)
- MrKlingon.org - onlajn klingonsko-engleski prevodilac Arhivirano 2009-04-27 na Wayback Machine-u (en)
- Klingon Wiki (en)
- Klingon - FAQ (en)
- Klingonska Akademien (en) (sv)
- Klingon alphabet, pronunciation and language Arhivirano 2004-04-02 na Wayback Machine-u (en)
- qurgh juHDaq - Informacija o Skajboks kartama Arhivirano 2012-12-09 na Archive.is-u (klingonski)
- I'm not a Klingon - Klingonski raspored tastature za Vindous Vista (en)
- Klingonska Akademien - The pİqaD Playground - konverzija latinice i pİqaD (en)
- Klingon as linguistic capital (en)
- Google na klingonskom
- Vikipedija na klingonskom
- Stovokor, hevi metal grupa koja peva na klingonskom jeziku (en) (klingonski)
| Televizijske serije | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Cjelovečernji filmovi |
| ||||||||||
| Okružje |
| ||||||||||
| Produkcija | |||||||||||
| Nerealizirani projekti | |||||||||||
| Spin-off fikcija |
| ||||||||||
| Dokumentarni filmovi | |||||||||||
| Kulturni uticaj | |||||||||||
