Софтвер

Опен Оффице - примјер софтвера отвореног кода

Софтвер (софтwаре) је збирка компјутерских програма и пратећих података који заједно дају инструкције компјутерском хардверу шта и како да ради. Софтвер чине сви програми и подаци који се налазе на компјутеру, укључујући операцијски сустав. Такођер се користе термини програмска подршка или програмска потпора. Софтвер колоквијално означава апликацијски софтвер, док је у информатици и софтверском инжењерингу то назив за све информације које процесирају компјутерски сустав, програми и подаци.

Прву теорију о софтверу осмислио је Алан Туринг 1935. у свом есеју Цомпутабле нумберс wитх ан апплицатион то тхе Ентсцхеидунгспроблем (Децисион проблем). Термин софтвер први је користио Јохн W. Тукеy 1958. године.

Подјела

Постоји више врста софтвера:

Систематски софтвер су основни програми који омогућавају извођење основних функција на рачуналу те су битни за рад хардвера компјутера те компјутерског сустава. У њега спадају:

• операцијски сустав - као што су Wиндоwси или Линуx
• покретачи уређаја (девице дриверс)
• графичко корисничко сучеље (ГУИ)
• утилитy софтвер

Овај тип софтвера често долази с купљеним рачуналом.

Апликацијски софтвер су програми који помажу у извршењу одређених задатака. Ријеч је о типу софтвера на који већина људи помисли када се спомене софтвер. Ово је поприлично широка категорија која се састоји од много програма разних врста, који укључују и интернетски прегледник (броwсер) који приказује ову страницу. Осим интернетског прегледника у апликације спадају и базе података, рачуналне игре, образовни софтвер, софтвер за обраду докумената, слике, звука и/или видеа, медицински софтвер, математички софтвер, симулацијски софтвер, комуникацијски софтвер, пословни софтвер итд.

Програмски софтвер су програми које програмери користе за вријеме стварања других програма те њиховог модифицирања. Укључује компајлере, интерпретере, дебуггере, линкере и текстуални едитор.

Интегрирано развојно окружење или интегратед девелопмент енвиромент (ИДЕ) је једна апликација која укључује све претходно наведене функције.

Опис

Већина софтвера има приложену документацију која крајњем кориснику објашњава како се користи и што ради. Без доброг сустава помоћи софтвер може бити тешко користити, поготово ако је ријеч о неком врло специјализираном и комплексном програму као што је Пхотосхоп или АутоЦАД. Такођер може бити доступна и документација за девелопере, с приложеним кодом као коментарима и/или одвојеним датотекама, која објашњава како програм ради и како се може измијенити.

Софтверске књижице су колекција функција и функционалности које се могу уградити у друге апликације. Операцијски сустави долазе са стандардним софтверским књижницама, а већина апликација се дистрибуира с њиховим властитим софтверским књижницама. На Wиндоwсима већина њих има наставак .длл или, нешто рјеђе, .оцx.

Пошто софтвер може бити дизајниран помоћу бројних програмских језика за бројне разне операцијске суставе, софтверски стандард потребан је како би различит софтвер могао разумјети и међусобно измјењивати информације. Тако би се, на примјер, е-маил послан Мицрософт Оутлооком требало моћи прочитати у Yахоо! Маилу и обрнуто.

Сурадња софтвера и хардвера

Софтвер не може радити без хардвера, као што хардвер не може радити без софтвера. На хардверу (као што је што је тврди диск), се налази софтвер (као што је операцијски сустав), софтвер управља хардвером. Обично, софтвер с тврдог диска се учитава на РАМ меморију одакле се просљеђује процесору који извршава наредбе које садржи неки програм - софтвер. Најнижи ниво софтвера је стројни или бинарни код, најједноставнији облик програма који је обично тешко промијенити. Софтвер се зато чешће пише у програмским језицима вишег нивоа које људи много боље разумију него ли нуле и јединице. За превођење програмских наредби се користи компајлер који поново преводи тај код у, најнижи, стројни код који компјутер разумије - нуле и јединице.

Квалитета и поузданост софтвера

Квалитета софтвера веома је битна, посебно за комерцијални и системски софтвер, нпр. Мицрософт Оффице, Мицрософт Wиндоwс и Линуx. Ако је софтвер пун бугова (грешака у коду) односно бугговит, може избрисати корисников рад, срушити компјутер те радити остале неочекиване ствари. Већина бугова се открива и елиминира софтверским тестирањем. Ипак, софтверско тестирање ријетко када - ако и уопће - елиминира сваки буг; неки програмери кажу да "сваки програм има барем један буг више" (Лубарскyев закон). Све велике софтверске компаније, примјерице Мицрософт, Новелл и Сун Мицросyстемс имају своје одјеле за тестирање с специфичним циљем. Постоје разне методе тестирања, попут унит тестинг - тестирање индивидуалних дијелова кода како би се провјерило раде ли. Тестирање се проводи "ручно" или још чешће аутоматски, јер количина кода потребна за тестирање зна бити доста велика.

Лиценца и патент

Софтверска лиценца даје кориснику право да користи програм у лиценцираном окружењу. Постоје разне лиценце: лиценца која се добије кад корисник купи неки комерцијални програм, ОЕМ лиценца софтвера који долази с хардвером (нпр. ОЕМ лиценца операцијског сустава), софтверска лиценца софтвера отвореног кода која даје кориснику право да модифицира и дедистрибуира софтвер, фрееwаре те на крају схареwаре лиценца.

Софтвер је може патентирати у неким, али не у свим земљама. Софтверски патенти могу бити контроверзни у софтверској индустрији гдје разни људи имају разне погледе на њих. Контроверза је у томе да се специфични алгоритми или технике које софтвер користи други не смију дуплицирати јер спадају у интелектуално власништво, а његова повреда се сматра кршењем ауторских права.

Верзије софтвера

Како вријеме одмиче, тако се појављују нове иначице сваког квалитетног софтвера (примјењује се иста логика као и код аутомобилске индустрије). Како технологија напредује, људи је желе користити, а воле и редизајн старих ствари. Обично се програми означавају бројевима у растућем низу - 1.0, 2.0 итд. Понекад аутори неке програме одмах назову 2.0 или 3.0, чиме желе рећи да су њихови програми добри и стабилни, јер су већ давно прошли 1.0 иначицу. Такођер се догађа да се неки бројеви прескоче.

Кад се ради о софтверу отвореног кода, често су публици доступне разне иначице дотичног софтвера, нпр. старе верзије, прије годину, двије или чак и више дана, затим задња стабилна (провјерена) иначица, те бета иначица. Бета иначица је програм који још није прошао тестирање, но можете га користити на властиту одговорност, и ако дође до проблема јавити их ауторима софтвера и на тај им начин помоћи у изради бољег програма.

Софтверска индустрија

Велики број софтверских твртки и програмера у свијету чине софтверску индустрију. софтвер може бити јако профитабилна индустрија: Билл Гатес, оснивач твртке Мицрософт, у 2009. години био је најбогатија особа на свијету великим дијелом захваљујући продаји Wиндоwса и Мицрософт Оффицеа. Исто вриједи и за Ларрyа Еллисона који се обогатио захваљујући својој бази података Орацле. Тијеком времена софтверска индустрија се све више специјализирала.

Непрофитне софтверске организације укључују Фрее Софтwаре Фоундатион, ГНУ Пројецт и Мозилла Фоундатион. Организације за софтверски стандард попут W3Ц и ИЕТФ развијају софтверске стандарде тако да већина софтвера може вршити међусобне интеракције помоћу стандарда као што су XМЛ, ХТМЛ, ХТТП и ФТП.

Остале познате велике компаније укључују Новелл, САП, Сyмантец, Адобе Сyстемс и Цорел. Мале софтверске твртке неријетко уводе иновације.

Спољне везе

Софтвер Берза Архивирано 2011-09-25 на Wаyбацк Мацхине-у

Извори

Софтвер на Wикимедијиној остави