Мегафауна

Мегафауна (грч. мегас "велик" + лат. фауна "животиња") су велике, врло велике или огромне животиње. Њихова уобичајена дефиниција је тежина од 45 килограма.^[1]^[2] Тиме у мегафауну спадају многе животиње које се иначе не сматрају врло великим, попут црвеног клокана, али и човјека.

Овај термин се најчешће користи да би се описале животиње које су доста веће од човјека, али нису припитомљене. Њега се посебно повезује са плеистоценском мегафауном — дивовским копненим животињама попут мамута, длакавих носорога и сл.^[3] Такођер се користи за највеће модерне дивље животиње, посебно за слона, жирафу, нилског коња, носороге, лоса, кондора, итд.

Осим тога се често користи за неке дивовске водене животиње, посебно китове, за било које веће дивље или припитомљене животиње попут већих антилопа и говеда, као и за диносауре и друге изумрле дивовске гмазове.

Овај термин се понекад користи за описивање животиња (обично изумрлих) које су веће у односу на чешћи или једини преживјели облик те животиње, нпр. за вилин коњица из периода карбона који је имао распон крила од 1 м.

Еколошка стратегија

Мегафауна — у смислу највећих сисаваца и птица — се углавном ослања на дуг живот, спор раст популације, ниску стопу смртности, мало или ниједног природног грабежљивца који је у стању убити одрасле. Ове карактеристике их чине врло рањивима на убијање од стране људи.

Масовна изумирања

Једно врло познато изумирање мегафауне, холоценско изумирање, се десило на крају задњег леденог доба. Тада су изумрле многе велике животиње леденог доба, попут длакавог мамута у Сјеверној Америци и на сјеверу Еуроазије. Постоје разни могући разлози том изумирању, попут излова од стране човјека, промјене климе, болести, удара метеорита и друге. Међутим, ово изумирање при крају плеистоцена је било само једно од више изумирања мегафауне која су се одиграла у задњих 50 000 година на већини површине Земље, с тим да су Африка и Азија добрим дијелом биле поштеђене. Изван Еуроазије су се изумирања мегафауне дешавала континент по континент, слиједећи ширење људи по свијету и нема везе са климом.^[4]^[5] Аустралија је прва погођена прије око 50 000 година, потом су слиједили Соломонски отоци прије 30 000 година, Америке прије 13 000 година, Кипар прије 9000 година, Антили прије 6000 година, Нова Каледонија прије 3000 година, Мадагаскар прије 2000 година, Нови Зеланд прије 800 година, Маскарени прије 400 година и Командорски отоци прије 250 година. Заправо, скоро сви изолирани отоци имају примјер неког изумирања након доласка Хомо сапиенса. (На већини тих отока, као на Хавајима, велике животиње никада нису живјеле, па су ту изумрле врсте мање.)

Настављени излов и уништавање станишта је довело до још изумирања мегафауне у недавној прошлости и они се сматрају великом опашношћу за животиње и у будућности.

Бројна масовна изумирања су се одиграла раније у Земљиној повијести, када је један дио или сва мегафауна тог времена такођер изумрла. Најпознатије је изумирање диносаура крајем креде. Међутим, та ранија изумирања су била глобалнија и нису обухваћала само мегафауну; нпр. многе биљке, водени бескраљежњаци и планктони су нестали заједно са диносаурима.

Примјери

Испод су важни примјери мегафауне (у смислу велике животиње):

разред Маммалиа
- инфраразред Метатхериа
  - ред Дипротодонтиа
    - Црвени клокан (Мацропус руфус) је највећи живи аустралски сисавац и тоболчар који може тежити до 85 килограма. Међутим, његов изумрли сродник, Процоптодон голиах је достизао 230 килограма, а највећи тоболчар свих времена је био Дипротодон (могао је тежити до 2750 кг). Изумрли псоглави вучак (160 кг) је био много већи од данашњих тоболчара месождера.
- инфраразред Еутхериа
  - надред Афротхериа
    - ред Пробосцидеа
      - Слонови су највеће копнене животиње. Они и њихови сродници су настали у Африци, али донедавно су имали скоро козмополитску распрострањеност. Афрички слон је у раменима висок 4,3 метра и тежак је до 13 тона. Међу недавно изумрлим сурлашима су мамути (Маммутхус), који су ближи слоновима, и мастодонти (Маммут) који су у даљем сродству с њима.
    - ред Сирениа
      - Највећа сирена је карипски ламантин (Трицхецхус манатус), тежак до 1500 кг. Стеллерова морска крава (Хyдродамалис гигас) је била вјеројатно пет пута масивнија, али су је људи истријебили 27 година након њеног открића на командорским отоцима, 1741. године. У претповијести је она живјела и на обалама сјевероисточне Азије и сјеверозападне Сјеверне Америке; онда су је истријебили абориџини.
  - подред Xенартхра
    - ред Цингулата
      - Припадници Глyптодонтидае су били група великих и оклопних животиња сличних анкилосаурима. У сродству су са данашњим пасанцима. Еволуирали су у Јужној Америци, инвазирали су Сјеверну Америку и изумрли су на крају епохе плеистоцена.
    - ред Пилоса
      - Неки припадници подреда Фоливора су били споре копнене животиње, као и глиптодонти. I они су доспјели до Сјеверне Америке и проширили су се даље на сјевер. Највећи од њих, Мегатхериум и Еремотхериум, су достизали величину која се могла мјерити са величином данашњих слонова.
  - надред Еуарцхонтоглирес
    - ред Приматес
      - Највећи живи примат, тежак до 266 кг, је горила (Горилла берингеи и Горилла горилла, са три или четири подврсте које су критично угрожене). Изумрли Арцхаеоиндрис је достизао сличну величину, док је Гигантопитхецус из југоисточне Азије, могуће, био неколико пута већи.
    - ред Родентиа
      - Постојећа капибара (Хyдроцхоерус хyдроцхаерис) из Јужне Америке, највећи глодавац на свијету, тежи до 65 кг. Неке сјеверне недавно изумрле форме су биле веће: Неоцхоерус пинцкнеyи је била око 40% тежа; Цастороидес охиоенсис је био сличан. Изумрла Амблyрхиза инундата са неколико карипских отока је можда била и већа. Међутим, прије неколико милијуна година, у Јужној Америци су живили много већи глодавци. Пхоберомyс паттерсони, познат од једног готово потпуног скелета, је вјеројатно достизао 700 кг. Непотпуни остаци врсте Јосепхоартигасиа монеси показују да је она можда тежила и више од једне тоне.
  - надред Лаурасиатхериа
    - ред Царнивора
      - У велике мачке спадају, између осталих, тигар (Пантхера тигрис) и лав (Пантхера лео). Највећа подврста, тешка до 306 кг, је сибирски тигар (П. тигрис алтаица) према Бергманновом правилу. Припадници рода Пантхера су препознатљиви по морфолошким особинама које им омогућавају рикање. У веће изумрле мачке спадају амерички лав, (Пантхера лео атроx) и јужноамерички сабљозуби тигар.
      - Медвједи су велики месождери подреда Цаниформиа. Највећи живући су поларни медвјед (Урсус маритимус) тежак 680 кг и подврста мрког медвједа, Урсус арцтос миддендорффи, сличне величине по Брегманновом правилу. Изумрли Арцтодус симус из Сјеверне Америке је био највећи копнени грабежљивац тијеком плеистоцена и достизао је 1136 кг.
      - Перајари су водене животиње које су еволуирале од својих сродника медвједа. Јужни морски слон (Мироунга леонина) са Антарктика је највећи месождер свих времена, а мужјаци могу достићи 6-7 метара дуљине.
    - ред Периссодацтyла
      - Тапири су биљождери са кратком сурлом, сличе свињама и мало су се промијенили у задњих 20 милијуна година. Настањују тропске кишне шуме југоисточне Азије и Јужне и Средње Америке и у њих спадају највеће копнене животиње двије споменуте регије.Постоје четири врсте.
      - Носорози су непарнопрсташи са роговима од кератина, истог протеина од којег се састоји коса. Они су међу највећим живућим копненим сисавцима, одмах послије слонова (нилски коњи су мало мањи). Три или пет постојећих врста је критично угрожено. Њихови средњоазијски сродници, индрикотери су били највећи копнени сисавци свих времена.
    - ред Артиодацтyла
      - Жирафе (Гираффа цамелопардалис) су највише копнене животиње и достижу висину од 6 м.
      - У говеда спадају највеће преживјеле копнене животиње Еуропе и Сјеверне Америке. Индијски биво (Бубалис арнее), бизони (Бисон бисон и Б. бонасус), и гаур (Бос гаурус) могу достићи тежину од преко 900 кг.
      - Нилски коњ (Хиппопотамус ампхибиус) је најтежи парнопрсташ; он и критично угрожени патуљасти воденкоњ (Цхоеропсис либериенсис) се сматрају најближим сродницима китова.
    - ред Цетацеа
      - Китови, делфини и плискавице су водени сисавци. Плави кит (Балаеноптера мусцулус) је највећи од њих и највећа животиња која је икада живјела. Уљешура (Пхyсетер мацроцепхалус) је највећи кит зубан, као и најгласнија животиња и има највећи мозак (пет пута је већи од човјековог). Кит убојица (Орцинус орца) је највећи делфин.
разред Авес
- ред Струтхиониформес
  - Нојевке су једна древна и разнолика група птица нелетачица које се могу наћи у разним дијеловима свијета јер је прије био само један, Гондwана. Највећу птицу на свијету, ноја (Струтхио цамелус), превазилази изумрли Аепyорнис са Мадагаскара, најтежи у групи, као и изумрли Динорнис са Новог Зеланда, највиши, који је могао нарасти до 3,4 м висине. Они су примјер оточног гигантизма.
- ред Ансериформес
  - Изумрли припадници Дроморнитхидае из Аустралије, попут Дроморниса су можда прелазили у величини и нојевке. (Због своје мале величине за континент и своје изолираности, Аустралија се понекада назива највећим отоком на свијету; тиме би ове врсте такођер могли бити оточни дивови.)
разред Рептилиа
- ред Цроцодилиа
  - Прави алигатори и крокодили су велики полуводени гмазови, од којих је највећи морски крокодил (Цроцодyлус поросус), који може тежити 1360 кг. Далеки преци крокодила и њихови сродници су доминирали свијетом у касном тријасу, све док необјашњиво изумирање на прелазу у јуру није допустила да их диносаури претекну.
- ред Саурисцхиа
  - У припаднике Саурисцхиа из јуре и креде спадају сауроподи, најдуже (дуги до 40 м) и најтеже копнене животиње икада (Аргентиносаурус је достизао 80-100 метричких тона или 90-110 кратких тона), као и тероподи, највећи копнени грабежљивци (Спиносаурус је тежио 7-9 тона).
- ред Сqуамата
  - Док највећи гуштер на свијету, комодски варан, може достићи дуљину од 3 метра, његов изумрли аустралски сродник Мегаланиа је можда била двоструко дужа. Сродници ових варана, мососаури, су били главни морски грабежљивци тијеком креде.
  - Најтежом постојећом змијом се сматра Еунецтес муринус док се Пyтхон ретицулатус (до 8,7 м) сматра најдужом. Једна изумрла плиоценска аустралска врста рода Лиасис је достизала дуљину од 10 м, док је Титанбоа из палеоценске Јужне Америке расла 12–15 м, а процјењује се да је тежила око 1135 килограма.
- ред Тестудинес
  - Највећа корњача на свијету је критично угрожена седмопруга усмињача (Дермоцхелyс цориацеа), која може тежити до 900 кг. Од осталих корњача се разликује по томе што јој недостаје коштани оклоп. Највеће копнене корњаче су галапагошка корњача (Геоцхелоне нигра) и Геоцхелоне гигантеа, које теже до 300 кг.
разред Ацтиноптерyгии
- ред Тетраодонтиформес
  - Највећа живућа коштуњача је велики буцањ (Мола мола), чија је просјечна тежина 1000 кг. Иако је филогенетски он коштуњача, његов скелет се углавном састоји од хрскавице, која је мекша од кости. Има тијело облика диска и опкреће се својим великим перајама; храни се углавном медузама.
- ред Аципенсериформес
  - Критично угрожена моруна (Хусо хусо), која може тежити 1476 кг, највећа је јесетра и сматра се највећом рибом која се из мора сели у слатке воде ради размножавања.
- ред Силуриформес
  - Критично угрожени Пангасианодон гигас, који може тежити до 293 кг, се обично сматра највећом слатководном рибом.
разред Цхондрицхтхyес
- ред Ламниформес
  - Највећа живућа риба месождер је велика бијела псина (Царцхародон царцхариас), која достиже тежину од 2240 кг. Њезин изумрли сродник Мегалодон је био дуг скоро 20,3 метара и тиме је највећа ајкула и највећа риба грабежљивац свих времена.
- ред Орецтолобиформес
  - Највећи морски пас свијету, риба хрскавичњача, је китопсина (Рхинцодон тyпус), која може прећи тежину од 21,5 тона. Храни се планктоном.
- ред Рајиформес
  - Манта (Манта биростис) је још једна риба која се храни планктоном и највећа је ража јер може достићи тежину од 2300 кг.
разред Цепхалопода
- ред Теутхида
  - Бројна дубокоморска бића показују дубокоморски гигантизам. У њих спадају дивовска лигња (Арцхитеутхис) и оријашка лигња (Месонyцхотеутхис хамилтони); за обије се сматра (иако их се ријетко нађе) да достижу дуљину од 12 м или више. Ова друга је највећи безкраљежњак на свијету и има највеће очи на свијету. Уљешуре лове обје ове врсте.