5. 9.
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
5. рујна/септембра (5. 9.) је 248. дан године по грегоријанском календару (249. у пријеступној години). До краја године има још 117 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1774. — У Пхиладелпхији је почео први континентални конгрес сјеверноамеричких колонија Велике Британије на којем су изасланици учврстили одбијање лондонскога царинског закона и позвали на наставак бојкота британске робе. Такви ће односи довести 1775. године до почетка америчког рата за неовисност.
- 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале Јапанце у тјеснацу Схимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истјера странце.
- 1866. — На отворењу (благослову) нове берлинске синагоге судјеловао је пруски премијер Отто вон Бисмарцк. Грађевина је подигнута према узору на маурску архитектуру и могла је примити 3000 вјерника, а представљала је израз жидовске самосвијести у тзв. доба утемељења Њемачке.
- 1972. — Упад палестинских терориста из организације Црни рујан у олимпијско село, тијеком одржавања Олимпијских игара у Мüнцхену, убојство двојице израелских спорташа и почетак крваве талачке кризе.
.
- 1980. — У Швицарској је пуштен у промет најдужи тунел на свијету, 16,3 километара дугачак пут кроз алпски масив Ст. Готтхард. Том бетонском цијеви путовање са сјевера Швицарске према југу скраћено је око два сата.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1638. — Луј XIV., француски краљ († 1715.).
- 1745. — Михаил Кутузов, руски генерал-фелдмаршал († 1813.).
- 1857. — Константин Едуардович Циолковски, руски физичар (†1935.).
- 1912. — Јохн Цаге, амерички композитор.
- 1944. — Дарио Беллезза, италијански песник и писац.
- 1946. — Фреддие Мерцурy, британски пјевач (Qуеен), († 1991.).
- 1951. — Паул Бреитнер, њемачки ногометни репрезентативац.
- 1951. — Мицхаел Кеатон, амерички глумац.
- 1966. — Милинко Пантић, бивши српски ногометаш и тренер.
- 1967. — Маттхиас Саммер, њемачки ногометни репрезентативац и тренер.
- 1967. — Никола Којо, познати српски глумац.
- 1969. — Леонардо, бразилски ногометни репрезентативац и тренер.
- 1969. — Предраг Смиљковић, српски глумац.
- 1977. — Јосеба Етxеберриа, шпањолски ногометаш.
- 1977. — Тена Штивичић, хрватска драматичарка.
- 1979. — Јохн Цареw, норвешки ногометаш, гамбијског поријекла.
- 1981. — Филиппо Воландри, талијански тенисач.
- 1982. — Роко Каранушић, хрватски тенисач.
- 1985. — Дарио Јертец, хрватски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1849. — Антун Немчић, хрватски књижевник (* 1816.).
- 1857. — Аугусте Цомте, француски математичар и филозоф (* 1798.).
- 1911. — Петар Аркадијевич Столипин, руски премијер.(*1815).
- 1991. — Жељко Сабол, хрватски књижевник (* 1941.).
- 1997. — Мајка Терезија, часна сестра албанског поријекла (* 1910.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар