1369
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 13. вијек – 14. вијек – 15. вијек |
Деценија: | 1330-е 1340-е 1350-е – 1360-е – 1370-е 1380-е 1390-е |
Године: | 1366 1367 1368 – 1369 – 1370 1371 1372 |
Грегоријански | 1369. (MCCCLXIX) |
Аб урбе цондита | 2122. |
Исламски | 770–771. |
Ирански | 747–748. |
Хебрејски | 5129–5130. |
Бизантски | 6877–6878. |
Коптски | 1085–1086. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1424–1425. |
• Схака Самват | 1291–1292. |
• Кали Yуга | 4470–4471. |
Кинески | |
• Континуално | 4005–4006. |
• 60 година | Yин Земља П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11369. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1369 (MCCCLXIX) била је редовна година која почиње у понедјељак у јулијанском календару (1. јан/сиј.).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 17. 1. - Убијен је кипарски краљ Петар I, наслеђује га малолетни Петар II (до 1382), краљевство опада.
- 25. 1. - Пошто се у Аквитанији жале на порезе које је увео Едwард Црни Принц, француски краљ га зове у Париз.
- 26. 1. - Балшићи се обавезују на католичку вјеру.[1]
- фебруар - Угарски краљ Лудовик I. Велики и пољски Казимиерз III од Пољске потврђују у Будиму да ће први наследити другог; склапају савез против цара Карла IV.
- 14. 3. - Кастиљски грађански рат: Хенрик је, уз помоћ Француза Бертранда ду Гуесцлина, поразио полубрата Педра, коме је помагала Гранада.
- 23. 3. - Кастиљски краљ Педро I је убијен од стране свог полубрата Енриqуеа II (вл. до 1379). Овим је окончана легитимна лоза кастиљске куће Ивреја/Бургундија, преузима ванбрачна кадетска лоза Трастáмара (до 1516/55).
- Претенденти на кастиљски трон су и Фернандо I од Португала, краљеви Арагона и Наваре и касније Јохн од Гента.
- Фернандо је ове године постављен за краља Галисије (до 1373).
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- мај – Пошто се Црни принц није одазвао позиву, осигуран савез са Кастиљом, и стотине мјеста Аквитаније га позива, краљ Цхарлес V од Француске развргава Споразум из Брéтигнyја, чиме поновно отпочиње Стогодишњи рат - друга фаза, Каролински рат, траје до 1389. Французи ће до краја године заузети највећи дио Аквитаније.
- 22. 6. - Угарски краљ даје бану Бугарске Бенедикту "право мача и тортуре",[2] - Видинска Бугарска ипак неће још дуго остати под угарском влашћу.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- август - Византијски цар је стигао у Напуљ, с њиме су зет Францесцо Гаттилусио и главни министар Димитрије Кидон - настављају у Рим (у Цариграду и Солуну управљају синови Андроник одн. Манојло).[3]
- 29. 8. - Угарски краљ потврђује влашком Владиславу војводства Фагараш и Алмас у замену за формално вазалство.
- 18. 9. - У Венецији се помиње да им изасланик цара Уроша нуди Котор, под опсадом одметнутог Ђурђа Балшића[4] (град 1370/71 признаје угарску власт[5]).
- 22. 9. - Умро Гуидо Гонзага, господар Мантове, наслеђује га син Лудовицо II (до 1382).
- 29. 9. - Мир из Сцхäрдинга: Тирол је потврђен Хабсбурзима, Сцхäрдинг Wиттелсбасима.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 18. 10. - Византијски цар Јован V признаје у Риму папу за поглавара, желећи да добије помоћ против Турака[6] - раскол цркава остаје.
- јесен - Православна антиугарска коалиција за ослобођење Видина: Иван Александар од Бугарске, Владислав I од Влашке и Добротица од Карвуне (Добруџе). Угарски краљ враћа Видин Ивану Срацимиру, као вазалу. Две Иванове кћерке су остале на угарском двору, једна је будућа босанска краљица Доротеја.
- 14. 12. - Папа шаље писма угарском краљу и Стјепану Вуку Котроманићу, моли краља да помогне Вуку.[7]
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Карло II. Драчки је постављен за хрватског херцега (фактички 1371-76). Припрема се брак са његовом рођаком Маргаретом, кћерком Карла Драчког Старијег (папа даје пристанак следећег јануара).[8]
- Шимун Маурицијев од племена Пок је хрватско-далматински бан 1369-70.[9]
- У Шибеник доселио Радоња Шижгорић, први познати члан обитељи.
- Босански бан Твртко је након три године умирио земљу - Санко Милтеновић је побеђен побегао у Дубровник, Твртко је са војском долазио до града.[10]
- Према Мавру Орбину, коалиција цара Уроша, Лазара Хребељановића и Николе Алтомановића се сукобила са краљем Вукашином али је поражена на Косову - Лазар се повукао а Николина војска је страдала. Након овога је било напето између Вукашина и Дубровника.[11]
- Кесар Новак Мрасоровић је подигао Цркву Рођења Пресвете Богородице на Малом Граду на Преспанском језеру (тј. обновио је фреске[12]).
- Према новијим схватањима, Османлије су тек ове године освојиле Једрене, које постаје њихов главни град.
- Трећа куга у Енглеској и још неким земљама, нарочито је опасна за децу.
- Тајландско краљевство Аyуттхаyа по други пут осваја Камбоџу.
- Кинески цар Хонгwу из династије Минг наређује да се у сваком округу мора основати конфуцијанска школа. (?)
Рођења
[уреди | уреди извор]- 28. 5. - Музио Аттендоло Сфорза, кондотијер, оснивач династије Сфорза († 1424)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 16/17. 7. - Никола из Аутрéцоурта, филозоф, сколастичар (* ца. 1299)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Балшићи се обавезују на католичку вјеру, у писму Папи, 29. јануара 1369. године. монтенегрина.нет
- ↑ Клаић, 144
- ↑ Веннинг, 679
- ↑ Противљење силовању невјесте Јадрана. растко.рс
- ↑ Историја с. н. I, 594
- ↑ Клаић, 150
- ↑ Клаић, 142
- ↑ Клаић, 160
- ↑ Клаић, 158
- ↑ Босна као краљевина. растко.рс
- ↑ Света лоза Стефана Немање 5. растко.рс
- ↑ Историја с. н. I, 662
- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
- Веннинг, Тимотхy; А Цхронологy оф тхе Бyзантине Емпире; Палграве Мацмиллан 2006