Teška voda
| Teška voda | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7789-20-0 
| ||
| PubChem[1][2] | 24602 | ||
| ChemSpider[3] | 23004
| ||
| UNII | J65BV539M3
| ||
| KEGG[4] | |||
| ChEBI | 41981 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | H2O | ||
| Molarna masa | 18.02 g mol−1 | ||
| Agregatno stanje | Bledo plava, transparentna tečnost | ||
| Miris | Bez mirisa | ||
| Gustina | 1,107 g mL−1 | ||
| Tačka topljenja |
276.97 | ||
| Tačka ključanja |
101.4 °C, 375 K, 215 °F | ||
| Rastvorljivost u vodi | Rastvorna | ||
| log P | −1.38 | ||
| Indeks prelamanja (nD) | 1,328 | ||
| Viskoznost | 1,25 mPa s (na 20 °C) | ||
| Dipolni moment | 1,87 D | ||
|
| |||
| Infobox references | |||
Teška voda je prilično slobodan naziv koji se najčešće odnosi na deuterijum oksid, D2O ili 2H2O. Njene fizičke i hemijske osobine su veoma slične osobinama lake vode, H2O. Vodonični atomi u molekulu potiču od težeg izotopa, deuterijuma, čije atomsko jezgro pored jednog protona (koji čini atomsko jezgro lakog vodonika) sadrži i jedan neutron. Dodatni neutron udvostručuje masu jezgra što dovodi do relativno velikog izotopskog efekta što se ispoljava u promeni fizičkih i hemijskih osobina vode.
Uvek kada psotoji smeša izotopa vodonika nastaje poluteška voda, HDO, jer se između molekula vode u tečnosti odvija brza izmena vodonika pa se prvobitini, H2O i D2O vrlo brzo preobrate u HDO. Voda koja sadrži 50% H i 50% D u stvari sadrži 50 % HDO i po 25 % H2O i D2O, koji su u dinamičkoj ravnoteži.
Tešku vodu ne treba mešati sa tvrdom vodom ili tritrisanom vodom. (Tritrisana voda sadrži treći izotop vodonika tricijum.)
Deuterijum oksid se u nuklearnoj magnentnoj rezonanciji (NMR) koristi kada se snimaju protonski spektri u vodenom rastvoru. Protonski signal iz obične vode (rastvarača) višestruko nadmašuje signal iz uzorka. Deuterijum ima vrlo različitu rezonantnu frekvenciju pa stoga ne doprinosi signalu na rezonanciji vodonika (protona).
U nekim tipovima nuklearnih reaktora teška voda se koristi kao moderator neutrona, medijum koji usprava neutrone koji tek pri malim brzimana mogu da reaguju sa jezgrima uranijuma u reaktoru. Obična (laka) voda takođe može da se koristi kao moderator, međutim, pošto laka voda takođe apsorbuje neutrone tada obogaćeni uranijum moa da se koristi kao gorivo.
| Osobina | D2O (Teška voda) | H2O (Obična (laka) voda) |
|---|---|---|
| Tačka topljenja (°C) | 3,82 | 0,0 |
| Tačka ključanja (°C) | 101,4 | 100,0 |
| Gustina (na 20 °C, g/mL) | 1,1056 | 0,9982 |
| Temp. maksimalne gustine (°C) | 11,6 | 4,0 |
| Viskoznost (na 20 °C, u santipoazima) | 1,25 | 1,005 |
| Površinski napon (at 25 °C, dyn·cm) | 71,93 | 71,97 |
| Toplota topljenja (Kcal/mol) | 1,515 | 1,436 |
| Toplota isparavanja (cal/mol) | 10,864 | 10,515 |
| pH (na 25 °C) | 7,41 | 7,00 |
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- Članak Federacije američkih naučnika Arhivirano 2011-04-05 na Wayback Machine-u o proizvodnji teške vode
- Teška voda: Proizvođački vodič za hidrogenski vek (PDF)
- Rubrika Straight Dope: Da li je teška voda opasna? Arhivirano 2005-02-04 na Wayback Machine-u