Repeticija
Repeticija (nem. wiederholungszeichen, engl. repetition) [2] je znak za ponavljanje (lat. repetitio - ponavljanje) koji se piše sa dve taktne crte (jedna je deblja) i dve tačke, u drugoj i trećoj praznini linijskog sistema, a služi za skrćeno zapisivanje ponavljanja notnog teksta.
Razlikujemo dve vrste repeticije:
- Početna repeticija:
označava početak odseka koji treba da se ponovi. - Završna repeticija:
označava kraj odseka koji treba da se ponovi.
Znak za repeticiju pišemo:
- 1. na kraju neke muzičke celine, do koje se stiže sviranjem kompozicije od samog početka ili sviranjem od početka njenog novog dela ili stava koji se doslovno ponavlja. U takvom slučaju dovoljna je samo ta jedna repeticija na kraju muzičke celine, tzv. završna repeticija.
- 2. i na početku prvog takta i na završetku zadnjeg takta ako se ponavlja neka muzička celina unutar same kompozicije. Tada pišemo i početnu i završnu repeticiju.
| Radivoj Lazić:Mali klarinetista uspavljuje lutku | |
| Oba odseka kompozicije su po dva puta odsvirana, jer su to naložile upisane repeticije | |
Da nije bilo upisanih znakova repeticije (abrevijature), isti notni tekst kompozicije: Mali klarinetista uspavljuje lutku morao bi da se napiše dva puta, što bi:
- potrošilo mnogo više vreme za pisanje nota,
- uzelo duplo više prostora,
- otežalo pisanje i
- notni tekst bi postao manje pregledan.