Manmohan Singh
| Manmohan Singh | |
|---|---|
 Manmohan Sing |
Manmohan Sing je indijski političar koji je služio kao predsednik vlade Indije od 22. 5. 2004. do 2014 godine. Smatraju ga arhitektom moderne Indije zbog ekonomske liberalizacije koju je pokrenuo 1991. dok je bio ministar finansija. Rođen je 26. 9. 1932. u Gahu u Zapadnom Pendžabu u današnjem Pakistanu. Član je partije Indijski nacionalni kongres. Prvi je Sik, koji je postao predsednik vlade i prvi premijer nakon Nehrua koji je uspeo odbraniti premijerski mandat na izborima.
Ekonomista je po profesiji i jedno vreme je radio u MMF-u. Magistrirao je 1954. u Čandigaru u Pendžabu. Ponovo je diplomirao u Kembridžu 1957., a doktorirao je 1962. u Oksfordu. Najobrazovaniji je od svih dosadašnjih indijskih predsednika vlada. Zbog svoga rada u UN-u, MMF-u i drugim međunarodnim organizacijama jako je cenjen u svetu. Bio je ministar finansija u vladi Narasima Raoa i njemu se pripisuje zasluga u reformi indijske ekonomije tokom finansijske krize. Tokom vlasti Baratija Džanata Partije ( BDŽP ) bio je lider opozicije od 1998. do 2004.
Kasnih 1980ih bio je guverner centralne banke Indije, a ministar finansija je postao 1991. u vladi Narasima Raoa. Smatra se arhitektom reformi koje je počela sprovoditi vlada, kojoj je na čelu bio Narasima Rao. Ekonomska liberalizacija od Singa i Raoa otvorila je put direktnim stranim investicijama. Indija se dotad nalazila u teškoj krizi sa velikim deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Devizne rezerve zemlje su bile iscrpljene. Zbog toga nije mogla lako da plati dospele rate vanjskim kreditorima. Počele su pripreme da se zlatne rezerve Indije stave kao hipoteka u Bank of England da bi se dobio novac neophodan Indiji da plaća dospele obaveze. Rešenje te krize Sing i Narasima Rao su našli u ekonomskoj liberalizaciji. Liberalizacija iz 1991. je bila prvi korak u seriji liberalizacija, koje su usledile tokom 1990ih i 2000ih. Indija je dostigla visoki stepen rasta i velike devizne rezerve. Iako je ekonomska liberalizacija bila uspešna Narasima Rao je poražen na izborima, jer ga je veliki deo naroda smatrao korumpiranim.
Manmohan Sing je ostao u Kongresnoj partiji, iako je bio marginalizovan i trpeo je stalne poraze na izborima 1996, 1998 i 1999. Nije se pridružio pobunjeničkom krilu partije, kad se mnogo vodećih političara Kongresne partije pobunilo protiv izbora Sonje Gandi za vođu opozicije i predsednika Kongresne partije. Sonju Gandi su nacionalisti počeli napadati zbog njenog italijanskog porekla. Iako je tada izgledalo da Kongresna partija nema budućnosti Sing je ostao u njoj i pomogao je u reformi partijske platfome i organizacije.
Kongresna partija u koaliciji sa drugim partijama dobila je parlamentarne izbore 2004. , najviše zahvaljujući siromašnijem stanovništvu razočaranom BDŽP partijom, koja se okrenula srednjoj klasi. Sonja Gandi je tada bila lider Kongresne partije i očekivalo se da ona postane predsednik vlade. Nije pristala da bude predsednik vlade i umesto toga imenovala je Manmohana Singa. Postao je predsednik vlade 19. 5. 2004.
Singova vlada se fokusirala na smanjenje budžetskog deficita, ali s druge strane za siromašne seljake je stvorio program oprosta dugova. Ekonomskom i poreskom politikom potakao je veliku ekonomsku ekspanziju. Lansirao je kampanju smanjenja verskih napetosti i konflikta u Indiji i počeo je politički podržavati manjine kao muslimane ili hrišćane. Na vanjskom planu nastavio je mirovni proces sa Pakistanom, a to se oseti po smanjenom terorizmu u Kašmiru. Ojačane su veze i sa SAD, Kinom i EU. Međutim Indija nije uspela da dobije podršku ključnog saveznika Rusije tokom zahteva za stalno mesto sa pravom veta u Savetu Bezbednosti UN-a.
Korupcijski skandali tokom drugog mandata su ga potakli da se ne kandiduje za premijera pred izbore 2014. godine na kojima je pobedila Baratija Džanata, a Narendra Modi postao premijer.
