Komunistička partija Ruske Federacije
Komunistička partija Ruske Federacije
Коммунистическая партия Российской Федерации
| |
---|---|
Lider | Genadij Zjuganov |
Slogan | «Россия! Труд! Народовластие! Социализм!» «Rusija! Rad! Narodna vlast! Socijalizam!» |
Osnovana | 13. februar 1993. |
Prethodne stranke | Komunistička partija RSFSR |
Sedište | Moskva |
Država | Rusija |
Zvanične novine | Pravda |
Mladi ogranak | Lenjinski komunistički savez omladine Ruske Federacije |
Broj članova (2012.) | 156.528[1] |
Ideologija | Komunizam, Marksizam-lenjinizam, Ruski nacionalizam. |
Politička pozicija | Krajnja levica |
Državna duma |
92 / 450 |
Međunarodno članstvo | SKP - KPSS |
internet stranica |
Komunistička partija Ruske Federacije (rus. Коммунистическая партия Российской Федерации) je politička partija u Rusiji koja je iznikla iz bivše KPSS i KP RSFSR. Zasnovana je na ideologiji marksizma-lenjinizma za svoj politički cilj istakla je borbu za uspostavljanje socijalističkog društvenog poretka na principima društvene svojine i kolektivizma.
KPRF je „partija patriota, internacionalista, seljaštva, radnika i poštene inteligencije“. Partija zasniva svoje postojanje na načelima svog programa i statuta. Partija deluje isključivo u okvirima Ustava i zakona Ruske Federacije. Partija je pravno lice od momenta registracije kod nadležnog organa vlasti. KPRF je parlamentarna partija a na parlamentarnim izborima u Rusiji 2003, KPRF je osvojila 51 mesto u ruskoj državnoj Dumi, čime je postala druga po jačini stranka u zemlji.[2] Na predsedničkim izborima 2004, kandidat KPRF Nikolaj Haritonov je osvojio 13,7% glasova, završivši na drugom mestu iza Vladimira Putina.[3]
KPRF je na izborima izbora 1995. osvojila 22,9 % glasova, postavši najjačom opozicijskom strankom u Rusiji, a taj status zadržala do današnjeg dana.
Partija je osnovana februara 1993. godine na svom Drugom vanrednom kongresu, kada se proglasila i legalnom naslednicom Komunističke partije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, osnovane 1990. godine. U ustavu KPRF je istaknuto da „KPRF nastavlja delo KPSS i KP RSFSR kao njihova idejna naslednica“.[1] Na Trinaestom kongresu KPRF dodano je da KPRF „vuče svoje korene od Ruske socijaldemokratske radničke partije – RSDRP (boljševika) – Ruske komunističke partije (boljševika) – Svesavezne komunističke partije (boljševika) – KPSS – KP RSFSR“.
KPRF je jedna od osnivača 1996. i član Saveza komunističkih partija - Komunistička partija Sovjetskog Saveza.
Vođa KPRF od 1993. je Genadij Zjuganov, koji je ujedno bio i jedan od osnivača partije.
Jula 2004, iz partije se izdvojila frakcija koja je za vođu odabrala Vladimira Tihonova. Ova frakcija je kasnije formirala Sverusku komunističku partiju za budućnost. Partija nije doživela naročit uspeh i Tihonov trenutno radi na ponovnom zbližavanju sa KPRF.
S obzirom na sadašnje stanje u Rusiji, ciljevi KPRF su [1] Arhivirano 2005-01-02 na Wayback Machine-u:
- Zaustavljanje negativnog demografskog prirasta, vraćanje beneficija za velike porodice, rekonstrukcija mreže javnih vrtića i osiguravanje povoljnog smeštaja za nove porodice.
- Nacionalizacija prirodnih bogatstava Rusije i strateški važnih sektora u ekonomiji.
- Povratak državnih rezervi iz stranih banaka u Rusiju i njihovo korišćenje za ekonomski i socijalni razvoj.
- Uklanjanje mogućnosti lažiranja izbora.
- Stvaranje istinski nezavisnog pravnog sistema.
- Hitno provođenje mera za borbu protiv siromaštva i bede i uspostavljanje razumnih cena na osnovne namirnice.
- Nepodizanje dobne granice penzionisanja.
- Vraćanje odgovornosti vlade za smeštaj i održavanje ustanova, sprečavanje izbacivanja ljudi na ulice, proširenje javnog stanovanja.
- Povećavanje finansiranja nauke i naučnika i osiguravanje uslova adekvatnih za njihov rad.
- Vraćanje najviših standarda univerzitetskog i višeg obrazovanja, kakvo je postojalo tokom postojanja Sovjetskog Saveza.
- Osiguravanje pristupnosti i kvalitete zdravstva.
- Razvoj industije visoke tehnologije.
- Podupiranje razvoja velikih kolektivnih farmi za proizvodnju dovoljne količine hrane za svo stanovništvo.
- Stavljanje prioriteta na rešavanje unutarnjeg državnog duga, umesto na vanjski.
- Omogućavanje progresivnog poreznog sistema, građani sa niskim prihodima biće izuzeti od plaćanja poreza.
- Poboljšanje učinkovitosti državne administracije, smanjenje broja činovnika i širenje ovlasti radničkih kolektiva i sindikata.
- Stvaranje mogućnosti za napredovanje malih i srednjih preduzeća.
- Omogućavanje pristupa kulturnim dobrima, zaustavljanje komercijalizacije kulture, odbrana Ruske kulture kao temelja duhovnog jedinstva svih građana Rusije.
- Zaustavljanje obezvređivanja ruske i sovjetske istorije.
- Preduzimanje drastičnih mera radi suzbijanja korupcije i kriminala.
- Jačanje narodne odbrane i proširenje socijalnih jamstava oficirima i čuvarima javnog reda i mira.
- Osiguranje teritorijalnog jedinstva Rusije i zaštita kompatriota u inostranstvu.
- Spoljni odnosi zasnovani na međusobnom poštovanju naroda i zemalja kako bi se osigurala dobrovoljna obnova Saveza republika.
- Prvi osnivački kongres KP RSFSR (20. – 23. jun, 5. – 6. septembar 1990, Moskva)
- Drugi vanredni kongres KP RSFSR; partija preimenovana u KPRF (13. – 14. februar 1993, Podmoskovlje) – tada je Ustavni sud zabranio legalno delovanje KPSS-a, čiji je republički ogranak bila KP RSFSR. Kongres je izabrao 148 novih članova Centralnog komiteta.
- Prva sveruska konferencija KPRF (26. oktobar 1993, Moskva) – na konfereciji su izabrani poslanici za Prvi saziv Dume
- Druga sveruska konferencija KPRF (23. – 24. april 1994, Moskva)
- Treći kongres KPRF (21. – 23. januar 1995, Moksva)
- Treća sveruska konferencija KPRF (26. avgust 1995) – konferecnija je izabrala poslanike za Drugi saziv Dume
- Četvrta sveruska konferencija KPRF (15. februar 1996) – konferencija je izabrala Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
- Četvrti kongres KPRF (19. – 20. april 1997, Moskva)
- Peti kongres KPRF (23. maj 1998, Moskva)
- Šesti kongres KPRF (4. septembar, 21. septembar 1999, 15. januar 2000, Moskva) – Kongres je izabrao poslanike za Treći saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
- Sedmi kongres KPRF (2. – 3. decembar 2000, Moskva)
- Osmi kongres KPRF (19. januar 2002, Moksva)
- Deveti kongres KPRF (6. septembar, 28. decembar 2003, Moskva) – Kongres je izabrao poslanike za Četvrti saziv Dume i Nikolaja Haritonova za kandidata na predsedničkim izborima
- Deseti kongres KPRF (3. jul 2004, Moskva)
- Jedanaesti kongres KPRF (29. oktobar 2005, Moskva)
- Dvanaesti kongres KPRF (22. septembar 2007, Moskva; 15. decembar 2007, Podmoskovlje) – Kongres je izabrao poslanike za Peti saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
- Trinaesti kongres KPRF (29. – 30. novembar 2008, Moskva) – Kongres je usvojio nove tačke u programu KPRF
- Četrnaesti kongres KPRF (24. septembar, 17. decembar 2011, Moskva) – Kongres je izabrao poslanike za Šesti saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
Delovanje KPRF temelji se na programu i ustavu partije. Partija deluje sukladno ustavu Ruske Federacije na njenoj celoj teritoriji i ima regionalna odeljenja u 81 administrativnoj jednici Federacije.[1] Regionalnim odeljenjima upravljaju regionalni (oblasni, gradski, itd.) komiteti na čelu sa prvim sekretarom. Sedište partije nalazi se u Moskvi, glavnom gradu Ruske Federacije. Unutar partije takođe deluje i omladinska organizacija – Lenjinski komunistički savez omladine Ruske Federacije.
Rukovodeće telo partije je Centralni komitet KPRF.[4] Centralni komitet provodi odluke donesene na Kongresu. Središnji organi partije su Prezidijum CK KPRF i Sekretarijat CK KPRF. Sekretarijat je podređen Prezidijumu. Centralna kontrolno-reviziona komisija KPRF je kontrolni organ koji nadzire delatnost članova i struktura KPRF.[4]
Trenutni članovi Prezidijuma KPRF, izabrani 30. novembra 2008, su:
- Genadij Zjuganov
- Ivan Meljnikov
- Vladimir Kašin
- Nikolaj Vasiljev
- Leonid Kalašnjikov
- Nikolaj Kolomejcev
- Sergej Levčenko
- Dimitrij Novikov
- Sergej Obuhov
- Valerij Raškin
- Sergej Rešuljskij
- Valentin Romanov
- Vjačeslav Tetjokin
- Nikolaj Haritonov
- Valentin Šurčanov
Datum | Vrsta izbora | Glasova | % | Broj mandata |
---|---|---|---|---|
1993. | Parlamentarni | 6.666.402 | 12.40 | 42 |
1995. | Parlamentarni | 15.432.963 | 22.30 | 157 |
1996. | Predsednički | 24.211.686 | 32.00 | - |
1996. | Predsednički (2. krug) | 30.113.306 | 40.30 | 0 |
1999. | Parlamentarni | 16.196.024 | 29.29 | 113 |
2000. | Predsednički | 21.928.468 | 29.21 | 0 |
2003. | Parlamentarni | 7.647.820 | 12.61 | 52 |
2004. | Predsednički | 9.513.313 | 13.69 | 0 |
2007. | Parlamentarni | 8.046.886 | 11.57 | 57 |
2008. | Predsednički | 13.243.550 | 17.96 | 0 |
2011. | Parlamentarni | 12.599.507 | 19.19 | 92 |
2012. | Predsednički | 12.282.581 | 17.14 | 0 |
-
Demonstracije komunista na Crvenom trgu, jul 2009.
-
Protesti komunista u Moskvi, 31. januar 2009.
-
Pioniri pred Lenjinovim mauzolejem, 16. maj 2010.
-
Genadij Zjuganov drži govor na mitnigu KPRF u Moskvi, 18. decembar 2011.
-
Prvomajske demonstracije u Moskvi 2012. godine
- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Političeskaя partiя «Kommunističeskaя partiя Rossiйskoй Federacii»”. Ministerstvo юsticii Rossiйskoй Federacii. Arhivirano iz originala na datum 2009-12-14. Pristupljeno 2014-11-14.
- ↑ Election results - official information Arhivirano 2018-12-10 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ↑ Final report on the presidential election in the Russian Federation Arhivirano 2007-03-28 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ↑ 4,0 4,1 Ustav političeskoй partii «Kommunističeskaя partiя Rossiйskoй Federacii». Arhivirano 2012-01-16 na Wayback Machine-u kprf.ru.
- Ostali projekti
U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Komunistička partija Ruske Federacije |