Isetionska kiselina
Isetionska kiselina | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 107-36-8 | ||
PubChem[1][2] | 7866 | ||
ChemSpider[3] | 7578 | ||
KEGG[4] | |||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C2H6O4S | ||
Molarna masa | 126,13 g/mol | ||
Gustina | 1,63 g/cm3 | ||
Tačka topljenja |
191-194 °C | ||
Tačka ključanja |
100 °C, 373 K, 212 °F | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Isetionska kiselina je sulfonska kiselina sa kratkim alkilnim lancem i terminalnom hidroksilnom grupom. Ona je tečnost rastvorna u vodi koja se koristi u proizvodnji blagih, biorazgradivih i visoko penećih anjonskih surfikanata. Oni omogućavaju nežno čišćenje i mek osećaj kože.[5]
Sintetička isetionska kiselina se dobija reakcijom etilen oksida sa rastvorenim natrijum bisulfitom, i koristi se u industrijskoj proizvodnji taurina.[6]
Nedavna ispitivanja na isečcima srca pasa sugerišu da srčano tkivo možda ima sposobnost konverovanja taurina u isetionsku kiselinu. Dodatni eksperimenti su demonstrirali da ovo tkivo može da sintetiše taurin iz cistina.[7]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ „Chemical land 21”. Isethionic acid. Pristupljeno 16. 9. 2005.
- ↑ Kurt Kosswig (2000 doi=10.1002/14356007.a25_503). „Sulfonic Acids, Aliphatic”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH.
- ↑ W.O Read and J.D.Welty (1961). „Synthesis of Taurine and Isethionic Acid by Dog Heart Slices”. The Journal of Biological Chemistry 237: 1521–1522.
- Kurt Kosswig (2000 doi=10.1002/14356007.a25_503). „Sulfonic Acids, Aliphatic”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH.