Prijeđi na sadržaj

Isetionska kiselina

Izvor: Wikipedija
Isetionska kiselina
Isethionic acid
ball-and-stick model
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 107-36-8 DaY
PubChem[1][2] 7866
ChemSpider[3] 7578 DaY
KEGG[4] C05123
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2H6O4S
Molarna masa 126,13 g/mol
Gustina 1,63 g/cm3
Tačka topljenja

191-194 °C

Tačka ključanja

100 °C, 373 K, 212 °F

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Isetionska kiselina je sulfonska kiselina sa kratkim alkilnim lancem i terminalnom hidroksilnom grupom. Ona je tečnost rastvorna u vodi koja se koristi u proizvodnji blagih, biorazgradivih i visoko penećih anjonskih surfikanata. Oni omogućavaju nežno čišćenje i mek osećaj kože.[5]

Sintetička isetionska kiselina se dobija reakcijom etilen oksida sa rastvorenim natrijum bisulfitom, i koristi se u industrijskoj proizvodnji taurina.[6]

Biološki značaj

[uredi | uredi kod]

Nedavna ispitivanja na isečcima srca pasa sugerišu da srčano tkivo možda ima sposobnost konverovanja taurina u isetionsku kiselinu. Dodatni eksperimenti su demonstrirali da ovo tkivo može da sintetiše taurin iz cistina.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. „Chemical land 21”. Isethionic acid. Pristupljeno 16. 9. 2005. 
  6. Kurt Kosswig (2000 doi=10.1002/14356007.a25_503). „Sulfonic Acids, Aliphatic”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH. 
  7. W.O Read and J.D.Welty (1961). „Synthesis of Taurine and Isethionic Acid by Dog Heart Slices”. The Journal of Biological Chemistry 237: 1521–1522. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Kurt Kosswig (2000 doi=10.1002/14356007.a25_503). „Sulfonic Acids, Aliphatic”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH.