Prijeđi na sadržaj

Friedrich August Kekulé von Stradonitz

Izvor: Wikipedija
Friedrich August Kekule von Stradonitz
August Kekule von Stradonitz
Rođenje (1829-09-07)7. 9. 1829.
Darmstadt, Veliko Vojvodstvo Hessen
Smrt 13. 7. 1896. (dob: 66)
Bonn, Njemačko Carstvo
Institucija Univerzitet u Heidelbergu
Univerzitet u Ghentu
Univerzitet u Bonnu
Istaknuti studenti Jacobus Henricus van 't Hoff,
Hermann Emil Fischer,
Adolf von Baeyer,
Richard Anschütz

Fridrih Avgust Kekule fon Štradonic (nem. Friedrich August Kekulé von Stradonitz) bio je nemački hemičar koji je postavio osnove modernom shvatanju strukture organskih jedinjenja.

Kekule je rođen u staroj češkoj plemićkoj porodici. Vrlo rano je pokazao zainteresovanost za botaniku i druge prirodne nauke i nakon završetka gimnazije u Darmštatu odlazi na studije. Nakon toga, Kekule postaje profesor Univerziteta u Gentu gde predaje u periodu između 1858. i 1865.

Kekuleov rad na strukturi organskih jedinjenja predstavljao je revolucionarnu prekretnicu na ovom polju. Kekule je, naime, 1857. ustvrdio da je ugljenik u svim organskim jedinjenjima četvorovalentan. Kekuleova pretpostavka je u velikoj meri bila tačna sem za mali broj molekula koji se nazivaju ne-Kekuleovi molekuli. Za sva ostala organska jedinjenja, ovo bezuslovno važi.

Još jedan od poznatih Kekuleovih uspeha bilo je i otkriće strukture benzena iz 1865. Od ranije je bila poznata molekulska formula benzena, po kojoj ovaj molekul u sebi sadrži 6 atoma ugljenika i isti broj atoma vodonika. Međutim, vodeći se svojom pretpostavkom da je ugljenik u svim organskim jedinjenjima četvorovalentan, Kekule nikako nije mogao da napiše strukturu benzena linearno a da mu ne preostane jedan atom vodonika viška. Kekule će kasnije zapisati da je na ideju ciklične strukture došao nakon jednog sna u kome je sanjao zmiju koja grize svoj rep. Na osnovu ovoga, on je dao strukturu benzena sa šestočlanim ugljenikovim prstenom koja se pokazala potpuno tačnom. Kekuleovo otkriće je nakon toga dokazano i postalo opšte prihvaćeno. Međutim, na osnovu podataka koje je ostavio Kekuleov biograf, jasno je da su mu u ovom saznanju od presudnog značaja bila ranija istraživanja Arčibalda Skota Kupera. Čak šta više, nekoliko godina ranije, austrijski hemičar Jozef Lošmit je predložio cikličnu strukturu za niz jedinjenja uključujući i benzen, ali svoje tvrdnje, za razliku od Kekulea, nije mogao da dokaže.

Kekule je 1895. dobio plemićke počasti od Viljema II od Nemačke, čime mu je uz prezime dodato i fon Štradonic, kao izraz istorijskog posedstva Štradonica od strane njegove porodice. Interesantna je i činjenica da su od prvih pet Nobelovih nagrada na polju hemije čak tri otišle u ruke Kekuleovih učenika.

Vidi još: Benzen, Ne-Kekuleov molekul, Organska hemija