Prijeđi na sadržaj

Cijanat

Izvor: Wikipedija
Model cijanatnog anjona.

Cijanatni jon je anjon sa hemijskom formulom [OCN] ili [NCO].[1][2] U vodenom rastvoru on deluje kao baza, koja formira izocijanatnu kiselina, HNCO. Cijanatni jon je ambidentatni ligand, koji formira komplekse sa metalnim jonom u kojima bilo azot ili kiseonik mogu da budu donor elektronskog para. On isto tako može da deluje kao premoštavajući ligand. Organski cijanati se nazivaju izocijanatima kad postoji C-N=C=O veza i cijanatnim estrima kad postoji C-OCN veza.

Cijanatni jon

[uredi | uredi kod]

Tri atoma jona cijanata leže na pravoj liniji. Elektronska struktura je

sa jednostrukom C-O vezom i trostrukom C-N vezom. Infracrveni spektar cijanatne soli ima bend na 2096 cm−1. Takva visoka frekvencija je karakteristična za trostruku vezu.[3] Cijanatni jon je Luisova baza. Oba atoma, kiseonik i azot, mogu da imaju slobodni par elektrona, i bilo jedan ili drugi, ili oba mogu da doniraju akceptore (ambidentatni ligand).

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 
  3. Nakamoto, Part A, p171

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]