Bakar-sulfat

Bakar(II) sulfat
Kristal	Bakar-sulfat u prahu
Model	Model
	Bakar(II) sulfat
Drugi nazivi	Kuprisulfat; plavi kamen
Identifikacija
CAS registarski broj	7758-98-7 , ; 7758-99-8 (pentahydrate), 16448-28-5 (trihydrate)
PubChem	24462
ChemSpider	22870
UNII	KUW2Q3U1VV
EINECS broj	231-847-6
KEGG	C18713
MeSH	Copper+sulfate
ChEBI	23414
ChEMBL	CHEMBL604
RTECS registarski broj toksičnosti	GL8800000 (anhydrous); GL8900000 (pentahydrate)
ATC code	V03AB20
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[O-]S(=O)(=O)[O-].[Cu+2]
InChI
	InChI=1S/Cu.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2 ; Kod: ARUVKPQLZAKDPS-UHFFFAOYSA-L InChI=1/Cu.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2; Kod: ARUVKPQLZAKDPS-NUQVWONBAI
Svojstva
Molekulska formula	CuSO4
Molarna masa	159.61 g/mol (anhidrovan); 249.68 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje	plava kristalna supstanca (pentahidrat); prljavobeli prah (anhidrovan)
Gustina	3.60 g/cm3 (anhidrovan) ; 2.284 g/cm3 (pentahidrat)
Tačka topljenja	110 °C (−4H2O); 150 °C (423 K) (−5H2O); < 650 °C raspada se
Rastvorljivost u vodi	31.6 g/100 ml (0 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	triklinična sistema
Geometrija molekula	oktaedar
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	109.05 J K−1 mol−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0751 (anhidrovan); ICSC 1416 (pentahidrat)
EU-klasifikacija	Opasan po zdravlje (Xn); Iritant (Xi); Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	029-004-00-0
R-oznake	R22, R36/38, R50/53
S-oznake	S2, S22, S60, S61
Tačka paljenja	Ne gori
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Nikl(II) sulfat; Cink sulfat
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Ukoliko ste tražili drugo jedinjenje, vidite članak bakar(I) sulfat.

Bakar(II) sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CuSO₄, gde je oksidacioni broj bakra +2. Poznato je još i pod nazivom plavi kamen i predstavlja najvažniju so bakra.

Dobijanje

Plavi kamen se može dobiti na nekoliko načina^[6]:

Otpaci bakra zagrevanjem sa sumporom u plamenoj peći daje bakar(I) sulfid, koji se na vazduhu oksiduje u sulfat.
Može se dobiti i raspršavanjem razblažene sumporne kiseline na bakarne otpatke u tornju obloženom olovom, uz prisustvo vazduha:

\mathrm {2Cu+2H_{2}SO_{4}+O_{2}\longrightarrow \;2CuSO_{4}+2H_{2}O}

Dobija se i prženjem sulfidnih ruda bakra, pri čemu se bakar, ali i prisutno gvožđe oksiduju, pa se razdvajaju uz pomoć sumporne kiseline. Ipak, razdvajanje nije potpuno, pa plavi kamen sadrži i primese ovog drugog oksida.
Čist sulfat se dobija u laboratoriji reakcijom kuprioksida sa sumpornom kiselinom, a potom kristalizacijom.

Fizička i hemijska svojstva

Anhidrovana so je vrlo higroskopna, što se inače i koristi za dokazivanje malih količina vode. Može se dobiti zagrevanjem na iznad 230 °C, kada plavi kamen izgubi vodu. Na temperaturi od 340 °C gradi se bazni sulfat, a iznad 650 °C se raspada na oksid. Na sobnoj temperaturi poznat je pentahidrat plave boje, lako rastvorljiv u vodi. Na 15 °C u 100 grama vode se rastvara 32,9 grama sulfata.^[6]

Primena

Plavi kamen se upotrebljava u raznim oblastima ljudskog delovanja; u galvanostegiji, u električnim baterijama, u industriji boja, posebno izradu zelenih pigmenata, ali i u štampanju pamučnih tkanina, za impregnaciju drveta, a pomešan sa krečnim mlekom, upotrebljava se i kao fungicid.^[6]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ ^6,0 ^6,1 ^6,2 Parkes G. D., Fil D. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga, Beograd, 1973.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[мелор-6] 6,0 ^6,1 ^6,2 Parkes G. D., Fil D. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga, Beograd, 1973.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]