Эчтәлеккә күчү

Нови Бечей

Wikipedia — ирекле энциклопедия проектыннан ([http://tt.wikipedia.org.ttcysuttlart1999.aylandirow.tmf.org.ru/wiki/Нови Бечей latin yazuında])
Нови Бечей
Илтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия
Нәрсәнең башкаласы Нови-Бечей[d]
Административ-территориаль берәмлек Нови-Бечей[d]
Сәгать поясы UTC+01:00
Халык саны 16 378 (1961)[1],
16 075 (1971)[1],
16 091 (1981)[1],
14 452 (2002)[1],
15 404 (1991)[1],
13 133 (2011)[1],
16 303 (1953)[1],
15 664 (1984)[1]
Әлеге административ-территориаль берәмлеккә керүче авыллар Vranjevo[d]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 80 метр
Кардәш шәһәр Mezőtúr[d], Штурово[d], Батайск һәм Кнәжеватс
Мәйдан 609 км²
Почта индексы 23272
Рәсми веб-сайт novibecej.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 023
Номер тамгасы коды ZR
Карта
 Нови Бечей Викиҗыентыкта

Нови Бечей (серб. Нови Бечеј) — Сербиянең Воеводина автоном крае Нови-Бечей[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 80 метр биеклектә урнашкан.

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.[5]

Ел Халык саны
1953 16 303 [1]
1961 16 378 [1]
Ел Халык саны
1971 16 075 [1]
1981 16 091 [1]
Ел Халык саны
1984 15 664 [1]
1991 15 404 [1]
Ел Халык саны
2002 14 452 [1]
2011 13 133 [1]


  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.