Пређи на садржај

девер

девер

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив девер девери
Генитив девера девера
Датив деверу деверима
Акузатив девера девере
Вокатив деверу девери
Инструментал девером деверима
Локатив деверу деверима


Именица

девер, м

Облици:

[1.1.] дȅвер, дȅвēр [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: дивер, ијекавски: дјевер, екавски: девер

Слогови: де-вер,  мн. де-ве-ри


Значења:

[1.] мужев брат
[1.1.] У санскрту наилазимо на именице мушког рода देवृ [2] (чита се) девр истоветног значења као и у српском језику или вишезначна именица мушког рода देवर [3] (чита се) девар једно од значења је истоветно као и у српском језику. Осим ове две речи постоји и трећа, која указује на икавско наречје दिविर [4] (чита се) дивир где је једно од значења истоветно као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског *деверь [5]

Примери:

[1.1.] После човекове смрти, она се удала за девера. [6] [7] [8] Бачинци, Свилош, Краљевци, Суботица, Мартонош, Пачир, Србобран, Турија, Равно Село, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђала, Банатско Аранђелово, Санад, Ново Милошево, Меленци, Арадац, Орловат [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] деверов



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Санскрт: [[2]]
  4. Санскрт: [[3]]
  5. Rick Derksen: (2008) Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 4), Leiden, Boston: Brill страна 105 [[4]]
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.03.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 337.
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 65.