Аустроугарска
Аустроугарска је била држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.
Цитати
[уреди]„...ја ни у гробу не бих могао бити миран при помисли да сам ма из којих разлога могао допустити да Српски војни суд за официре заврши и доврши пресуду Аустријског суда у Сарајеву и да том приликом српским судом буде осуђен једини Србин муслиман који је био учесник у протесту српског народа и омладине у Босни противу аустроугарске тираније над српским племеном. (Драгутин Димитријевић Апис)”
„Немачка није видела националне интересе на Балкану. Али показало је велико интересовање за очување Аустроугарске. Зато што се сматрало да крах ове двојне монархије крије у себи опасност од уништења целокупне немачке политике Ота фон Бизмарка. Католици царства који говоре немачкиби тада желели да се придруже Немачкој, што би угрозило доминацију протестантске Пруске за које се Бизмарк толико борио. А распад Аустријског царства лишио би Немачку њеног јединог поузданог савезника. С друге стране, иако је Бизмарк желео да задржи Аустрију, није имао ни најмању жељу да изазове Русију. Неколико деценија је вешто гурао ту загонетку у даљи угао, али није успео да је реши. (Хенри Кисинџер)”
„Словени нису рођени да владају, него да буду слуге; томе их треба научити. Са Србијом Аустроугарска не може имати други однос него што је зависност мањег према већем, као у планетарном систему . . . Ако његово величанство Цар Фрањо Јосип нешто захтева, онда се српска влада мора покорити томе захтеву, а уколико то не учини, онда ће Београд бити бомбардован и окупиран све док се не испуни воља његовог величанства. Можете бити сигурни да ја стојим иза Вас и да сам спреман да извучем мач када год то Ваша акција захтева. (Вилхелм II од Немачке)”
„Ни турске, ни аустроугарске, ни фашистичке, ни нацистичке улизице нису мислили за себе да су издајници већ да су паметни људи који знају да је интерес народа да преживи па макар чучећи уз скуте стране власти уместо да се рве и ратује са јачим од себе. (Слободан Милошевић)”
„Па, распад Аустроугарске империје, цео проблем са којим се ово суочио је вероватно био један од узрока који ме је натерао да своје интересовање са чисте природне науке пребацим на политичке проблеме. То је значило посматрање колапса друштва, а посебно, колапса интелектуалног друштва Беча. Беч је био, како сте рекли, и остао низ деценија један од великих интелектуалних центара света. Ништа не може бити узбудљивије од Беча 1920-их и раних 30-их. (Фридрих Хајек)”
