Пређи на садржај

Трепљасти црви

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Turbellaria)

Трепљасти црви
Bedford's Flatworm, Pseudobiceros bedfordi
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Platyhelminthes
Класа: Turbellaria
Ehrenberg, 1831
редови

(Acoela)
Catenulida
Haplopharyngida
Lecithoepitheliata
Macrostomida
(Nemertodermata)
Polycladida
Prolecithophora
Rhabdocoela
Seriata
Temnocephalida

Трепљасти црви (Turbellaria) су парафилетска група пљоснатих црва (Platyhelminthes), чије је тело покривено једнослојним трепљастим епителом помоћу кога се крећу. Воде слободноживећи начин живота највише у морима, мада има и слатководних врста као и оних које живе на влажним местима на копну. Малих су димензија, величине од неколико милиметара до неколико десетина сантиметара (60 cm), које достижу неке тропске врсте. Обично су јаких боја, а само је мали број врста беличаст или безбојан.

Тело им је листоликог облика и дорзо-вентрално је спљоштено па се на њему разликују :

  • трбушна страна је равна и њоме обично пузе по подлози;
  • леђна страна која је испупчена.
  • главени део на коме се налазе различити чулни органи:
    • чулне длачице
    • чулне јамице
    • очи
    • два израштаја у виду пипака (аурикуле) на којима су чулне ћелије.

Кожно-мишићни слој и паренхим

[уреди | уреди извор]

Кожно-мишићни слој је изграђен од:

  • једнослојног, трепљастог епитела који покрива површину тела и у коме се налазе:
    • жлездане ћелије које луче слуз чиме се олакшава пузање по подлози; код неких врста овај слузави секрет може да служи за причвршћивање за подлогу или може да буде отрован;
    • ћелије са рабдитима које се сматрају посебним обликом жлезданих ћелија; рабдити су посебне штапићасте творевине које се приликом надраживања ових ћелија избацују у спољашњу средину, где у додиру са водом створе заштитни слој слузи око животиње
  • базалне мембране која се налази испод епитела и његов је производ; за њу се причвршћују мишићи;
  • мишића који су заслужни за кретање и распоређени су у неколико слојева следећим редоследом идући од базалне мембране ка унутрашњости тела:
    • кружни
    • коси
    • уздужни

Поред ових слојевито распоређених мишића планарије имају и дорзо-вентралне мишиће који се пружају од леђне ка трбушној страни пролазећи кроз паренхим.

Паренхим је везивно ткиво мезодермалног порекла и састоји се од:

  • звездастих ћелија спојених преко наставака и
  • течности која испуњава међућелијске просторе.

Паренхимско ткиво има више улога:

  • транспорт хранљивих материја од црева ка унутрашњим органима процесом дифузије, пошто крвни систем није развијен;
  • транспорт штетних и непотребних материја које настају као производи метаболизма до екскреторних органа (протонефридија)
  • у њему се складиште резервне хранљиве материје;
  • као свако везивно ткиво даје потпору органима.

Унутрашњи органи

[уреди | уреди извор]

Црево се слепо завршава у паренхиму и састоји се из предњег и средњег црева. Задње црево и анални отвор не постоје па се кроз усни отвор уноси храна и избацују несварени продукти. Ждрело, као део предњег црева, је добро развијено мишићаво и може да се избаци кроз уста и њиме ухвати плен. Средње црево је разгранато по читавом телу чиме се омогућава транспорт хране.

Дисање се обавља целом површином тела, а крвни систем није развијен. Излучивање се врши протонефридијама које се први пут у животињском свету јављају управо код планарија.

Нервни систем се састоји од мождане ганглије и врпци које полазе од ње, дакле, врпчастог је типа. Код највећег броја врста од ганглије полази три пара врпци: трбушне, леђне и бочне.

Размножавају се на два начина:

  • полно, имају сложен хермафродитни полни систем; иако су хермафродити веома ретко долази до самооплођења;
  • бесполно – попречном деобом.

Имају велику моћ регенерације па ако се тело исече на неколико делова из сваког од њих ће се комплетирати нова јединка.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Према грађи црева трепљасти црви су подељени на редове:

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]