Пређи на садржај

Salesforce

С Википедије, слободне енциклопедије

Сејлсфорс (Salesforce) представља популарну софтверску платформу која се користи за управљање продајним процесима у организацијама. Ова платформа пружа сет алата под називом "Customer Relationship Management" (CRM), чиме омогућава боље праћење и управљање односима с клијентима. Пружа софтвер и апликације за управљање односима са клијентима (CRM) фокусиране на продају, корисничку услугу, аутоматизацију маркетинга, е-трговину, аналитику и развој апликација.

Сејлсфорс лого

Сејлсфорс је основао бивши извршни директор компаније Орацле Марк Беноф у фебруару 1999. године. Од септембра 2022. Сејлсфорс је 61. највећа компанија на свету по тржишној капитализацији са вредношћу од скоро 153 милијарде америчких долара.[1] Постала је највећа светска фирма у производњи софтвера за предузећа у 2022. години.[2]

Историја развоја

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс је 1999. године основао бивши извршни директор компаније Орацле Марк Беноф, заједно са Паркером Харисом, Дејвом Моленхофом и Франком Домингезом као компанију која се бави развојем софтвера у области услуга.[3]

Сејлсфорс је био озбиљно погођен бумом дот-кома који је пукао на почетку новог миленијума, при чему је компанија отпустила 20% своје радне снаге. Упркос губицима, Сејлсфорс компанија је наставила да буде конкурентна током раних 2000-их. Сејлсфорс-ов приход је наставио да расте од 2000. до 2003. године, са 5,4 милиона долара у 2001. години на преко 100 милиона долара до децембра 2003. године.[4]

Током 2003. године, Сејлсфорс је одржао своју прву годишњу Дримфорц (Dreamforce) конференцију у Сан Франциску.[5] У јуну 2004. године компанија је имала своју прву иницијалну јавну понуду на берзи у Њујорку под симболом акција ЦРМ и прикупила 110 милиона америчких долара.[6] Такође, 2009. године компанија је лансирала Сервис Клауд, апликацију која помаже компанијама да управљају сервисним разговорима о својим производима и услугама.

Компанија је 2014. развила Трелхед (Trailhead), бесплатну платформу за учење на мрежи. У септембру 2016. Салесфорце је најавио лансирање Ајнштајна, платформу која користи вештачку интелигенцију која подржава неколико Сејлсфорсов-их услуга у облаку.

У 2020. години, Сејлсфорс се придружио индустријском индексу Дау Џоунс, заменивши енергетског гиганта ЕксонМобил-а који је потомак Стандард Оил.[7] Сејлсфорс је био највећа технолошка компонента индекса приликом његовог приступања.[8] Током децембра 2020. године, објављено је да ће Сејлсфорс купити Слак за 27,7 милијарди долара, што је његова највећа аквизиција до сада.[9] Аквизиција је закључена у јулу 2021. године.[10]

Сејлсфорс је током 2022. пријавио зараду у другом кварталу у износу од 7,72 милијарде долара. Након што је немачка софтверска компанија САП пријавила своју зараду за исти квартал у износу од 7,52 милијарде евра. Сејлсфорс је надмашио САП и постао највећи светски добављач софтвера за предузећа. Беноф је изјавио да гледа на овај квартал као неку врсту "прекретнице“.[11]

Седиште "Сејлсфорсa"

Основне карактеристике

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс нуди низ кључних карактеристика:

  1. Аутоматизација продајних процеса: омогућава аутоматизацију рутинских задатака, као што су унос података о купцима или праћење продајних прилика.
  2. Аналитика података о купцима: пружа дубоке увиде о понашању купаца и омогућава боље доношење одлука засновано на подацима.
  3. Интеграција с другим пословним системима: салесфорце може бити интегрисан с другим софтверским алатима, олакшавајући рад и смањујући дуплирање података.

Сејлсфорс ЦРМ

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс ЦРМ фокусира се на:

  • Праћење продајних прилика: омогућава организацијама да прате и управљају продајним приликама од потенцијалног клијента до затварања посла.
  • Сервис за кориснике: пружа алате за ефикасно управљање корисничким захтевима и подршком.[12]

Финансије

[уреди | уреди извор]

Током 2022. године, Сејлсфорс је пријавио приход од 26,49 милијарди америчких долара, што је повећање од 25% у односу на претходну годину и 24% у сталној валути.[13] Сејлсфорс је заузео 126. место на листи Фортуне 500 највећих америчких компанија по приходу за 2022. годину.[14]

Година[15] Приход у милионима долара Нето приход у милионима долара Укупна имовина у милионима долара Цена акције Број запослених
2005 176 7 280 5.19 767
2006 310 28 435 8.62 1,304
2007 497 0 665 11.69 2,070
2008 749 18 1,090 13.43 2,606
2009 1,077 43 1,480 11.37 3,566
2010 1,306 81 2,460 24.21 3,969
2011 1,657 64 3,091 32.93 5,306
2012 2,267 −12 4,164 35.73 7,785
2013 3,050 −270 5,529 45.94 9,800
2014 4,071 −232 9,153 57.26 13,300
2015 5,374 −263 10,665 70.66 16,000
2016 6,667 −47 12,763 74.55 19,000
2017 8,392 180 17,585 90.26 25,000
2018 10,480 127 21,010 132.21 29,000
2019 13,282 1,110 30,737 155.10 35,000
2020 17,098 126 55,126 222.40 49,000
2021 21,252 4,072 66,301 255.33 56,606
2022 26,492 1,444 95,209 132.59 73,541
2023 31,352 208 98,849 79,390

Аквизиције

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс је током своје историје купио многе компаније.

Од 2006 до 2015

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс је 2006. године купио Сендиа (Sendia), компанију којој је примарна делатност била у домену мобилних веб услуга, за 15 милиона долара.[16] Корал, сервис за управљање садржајем, купљен је током 2007. године.[17] Сејлсфорс је 2008. године купио Инстранет за 31,5 милиона долара. У 2010.[18] Сејлсфорс је купио више компанија, међу којима су Џигсав (Jigsaw), провајдера услужних података заснованог на облаку, за 142 милиона долара.[19] Хероку за 212 милиона долара,[20]

Сејлсфорс је 2011. године купио Димдим, платформу за веб конференције, за 31 милион долара. Радиан 6, компанију за праћење друштвених медија, за 340 милиона долара.[21] Рипле, софтверску компанију за управљање учинком. Сејлсфорс је 2012. године купио Буди медиа, продавца друштвених медија, за 689 милиона долара. Сејлсфорс је 2013. године купио Егзакт Таргет (ExactTarget) продавача е-поште, за 2,5 милијарди долара. Сејлсфорс је 2014. године купио Рилејт ИК (RelateIQ), компанију за пренос података, за 390 милиона долара.[22]

Од 2016 до данас

[уреди | уреди извор]

Сејлсфорс је током 2016. године потрошио преко 5 милијарди долара у аквизиције.[23] Преузете компаније укључују Димандвер (Demandware), добављача услуга у области е-трговине заснованог на облаку, за 2,8 милијарди долара и Куип (Quip), апликацију за обраду текста, за 750 милиона долара.[24] Сејлсфорс је 2018. године купио неколико компанија, укључујући Мулсофт (MuleSoft), компанију за услуге у облаку, за 6,5 милијарди долара.[25] Kао и Ребел (Rebel), провајдера услуга е-поште.

Између 2019. и 2021. године, Сејлсфорс је направио две од својих највећих аквизиција, завршио је своју аквизицију Таблеау (Tableau), софтверску компанију за визуaлизацију и аналитику података, за 15,7 милијарди долара. Слак (Slack) за 27,7 милијарди долара 2021. године.[26]

Аквизиције Салесфорце компаније





Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Inline XBRL Viewer”. www.sec.gov. Приступљено 2023-12-15. 
  2. ^ „Companies ranked by Market Cap - CompaniesMarketCap.com”. companiesmarketcap.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-15. 
  3. ^ Kim, Eugene. „CEO of $50 billion Salesforce shared his epic founding story to inspire a small business owner”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  4. ^ carioli (2020-03-19). „The History of Salesforce”. Salesforce (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  5. ^ Cowley, Stacy (2005-09-08). „Year of rapid growth precedes Salesforce.com user show”. Computerworld (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  6. ^ „Salesforce.com IPO Raises $110 Million”. www.destinationcrm.com. Приступљено 2023-12-16. 
  7. ^ Stevens, Pippa (2020-08-24). „Salesforce, Amgen and Honeywell added to Dow in major shake-up to the average”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  8. ^ Monica, Paul R. La (2020-08-31). „Apple is no longer king of the Dow. Meet tech's new leader | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  9. ^ Statt, Nick (2020-12-01). „Salesforce is acquiring workplace chat app Slack for $27.7 billion”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  10. ^ Lawler, Richard (2021-07-21). „Now Salesforce officially owns Slack”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  11. ^ Evans, Bob (2022-08-29). „Salesforce Leapfrogs SAP as World’s Largest Enterprise-Apps Vendor”. Acceleration Economy (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  12. ^ „CRM Software from Salesforce.com - Customer Relationship Management”. Salesforce (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-15. 
  13. ^ „Salesforce posts record Q4 results with $1B in sales from the "Data" business”. ZDNET (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-15. 
  14. ^ Kewitz, D. „Perspective of 4 Fortune 500 New Jersey company information systems”. [Proceedings] 1992 International Engineering Management Conference. IEEE. doi:10.1109/iemc.1992.225231. 
  15. ^ Consolidated Financial Statements 2005 (Извештај). Vientiane, Lao PDR: Mekong River Commission Secretariat. 2005-12-31. 
  16. ^ Vara, Vauhini (2006-04-11). „Salesforce.com to Buy Sendia”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2023-12-16. 
  17. ^ „Salesforce.com snags Koral’s Web 2.0 content management service”. ZDNET (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  18. ^ „These are all the Chicago companies Salesforce has acquired”. Chicago Tribune. 2016-09-26. Приступљено 2023-12-16. 
  19. ^ „Salesforce.com acquires Jigsaw for $142 million | ZDNet”. web.archive.org. 2012-01-06. Архивирано из оригинала 06. 01. 2012. г. Приступљено 2023-12-16. 
  20. ^ „Salesforce.com Buys Heroku For $212 Million In Cash”. TechCrunch (на језику: енглески). 2010-12-08. Приступљено 2023-12-16. 
  21. ^ „Kara Swisher - AllThingsD” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  22. ^ Shieber, Jonathan (2014-07-11). „Salesforce Buys Big Data Startup RelateIQ For Up To $390M”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  23. ^ Kim, Eugene. „Salesforce just bought a startup called Twin Prime, adding to its $5 billion buying binge”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  24. ^ Lunden, Ingrid (2016-08-01). „Salesforce buys word processing app Quip for $750M”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  25. ^ Bort, Julie. „Confirmed: Salesforce is buying a company called MuleSoft for $6.5 billion”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  26. ^ Sawers, Paul (2021-07-21). „Salesforce completes $27.7B Slack acquisition”. VentureBeat (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Salesforce&oldid=27819616”