Pipistrellus pygmaeus
Патуљасти слепи мишић | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Chiroptera |
Породица: | Vespertilionidae |
Род: | Pipistrellus |
Врста: | P. pygmaeus
|
Биномно име | |
Pipistrellus pygmaeus (Leach, 1825)
| |
Global range of P. pygmaeus (green) |
Патуљасти слепи мишић (Pipistrellus pygmaeus) је врста слепог миша из породице Vespertilionidae.
Опис
[уреди | уреди извор]Патуљасти слепи мишић је мала врста слепог миша и морфолошки је врло сличан обичном слепом мишићу. Одликује се густим црвенкастосмеђим крзном (светлије него код P. pipistrellus) на дорзалној и светлијим крзном на ветралној страни тела. Боја лица и ушију је светлја него код P. pipistrellus и између ноздрва се налази испупчење које је специфични скоро искључиво за припаднике ове врсте.[2]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Како је као врста тек недаво издвојена подаци о распрострањењу су непотпуни. Врста је распрострањена широм Велике Британије и Ирске, јужне Скандинавије, на југу Пиринејског полуострва, у Пољској, на северу Балканског полуострва, деловима Италије, Грчке и Румуније. [2]
Станиште и склоништа
[уреди | уреди извор]За разлику од обичног, патуљасти слепи мишић у далеко већој мери зависи од шума, низија и водених станишта, а највише стајаћих вода, без обзира на површину коју заузимају. Стајаће воде су посебно битне током трудноће када се користе као главна ловишта. Врста избегава аграрна и травната станишта. [3]
Склоништа
[уреди | уреди извор]Породиљске колоније као склоништа користе фасаде, простор испод црепова, шупљине у зидовима и кућице за слепе мишеве. [2] Зимски налази су најчешћи у пукотинама зграда, кућицама за слепе мишеве и шупљем дрвећу.[3]
Репродуктивно понашање
[уреди | уреди извор]Младунци ове врсте постају полно зрели већ прве јесени свог живота. Мужијаци током јуна формирају репордуктивна легла на уобичајеним местима на која се враћају више година. Период размножавања траје од краја јула све до октобра и током њега мужијаци привлаче до 12 женки у своја склоништа. Породиљске колоније могу бројати од неколико десетина до неколико хињада јединки. Мајке неретко остављају своју младунчад на посебним местима у склоништима и посећују их само када младунци треба да сисају. [3]
Лов и исхрана
[уреди | уреди извор]Изузетно је спретан летач и ловац. Лови на малим површинама и великој мери је везан за вегетацију. Често лови испод грана које висе изнад воде и у шумарцима са стајаћом водом. Поред тога лови и изнад великих отворених стајаћих вода.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Benda, P.; Coroiu, I.; Paunović, M. (2016). „Pipistrellus pygmaeus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T136649A21990234. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T136649A21990234.en . Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ а б в Paunović, Milan; Пауновић, Милан (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Радмила Петановић. Beograd. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
- ^ а б в г Dietz, Christian, Dr (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 978-1-4729-2202-1. OCLC 936632149.