Северна хемисфера
Северна хемисфера или северна полулопта је северна Земљина полулопта која се простире од екватора до Северног пола. Овде преовлађују континенталне масе (39% укупне површине полулопте) над воденим пространствима. Чак око 90% светског становништва живи на овој хемисфери[1].
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Северну хемисферу чине следећи континенти: Европа, Азија, Северна Америка (са Средњом Америком и Карибима), као и северни део Јужне Америке и 2/3 Африке.
Рељеф
[уреди | уреди извор]
Рељеф северне хемисфере је претежно планински. Доминирају велики масиви: Кордиљери, Апалачи (Северна Америка); Пиринеји, Алпи, Апенини, Скандинавске планине, Карпати, Динариди, Урал (Европа); Хималаји, Тибет, Каракорум, Тјан Шан, Кунлун (Азија); Атлас, Тибести (Африка). Између њих су смештене простране низије и равнице: Прерије, Голфска равница (Северна Америка); Западноевропска низија, Источноевропска низија (Европа); Западносибирска низија, Туранска низија (Азија).
Највиша тачка северне хемисфере, а уједно и на целој Земљи је Монт Еверест[2] на Хималајима (8.848 m). Најдубља тачка је 11.033 m[3] и налази се у Тихом океану у Маријанској потолини.
На северној хемисфери се налазе бројна острва и полуострва
- Острва
Гренланд, Исланд, Бафинова земља, Нова Земља, Велика Британија, Ирска, Хоншу, Хокаидо, Кјушу, Шикоку, Тајван, Цејлон, Лузон, Минданао, делови Суматре и Борнеа, Сицилија, Корзика и др.
- Полуострва
Лабрадор, Калифорнија, Флорида, Јукатан, Пиринејско полуострво, Апенинско полуострво, Балканско полуострво, Скандинавско полуострво, Арабијско полуострво, Индокина, Кореја, Камчатка, Тајмир, Кола и др.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима северне хемисфере је различита и варира од севера ка југу.
- Северно од северног поларника влада хладна арктичка клима, која обухвата крајње северне делове Северне Америке, Европе и Азије.
- Између поларника и 40° сгш преовлађује умерена клима. У оквиру умереног климата, могу се издвојити појасеви: планинске климе (већина високих планинских венаца), океанска клима (ободни делови континената), умерено-континенталне климе (већина континенталних делова копна) и екстремно-континенталне климе (дубљи делови копна који су у потпуности без утицаја мора или океана).
- Између 40° и 20° сгш преовлађује суптропска клима. Карактеришу је дуга, топла и сушна лета, са кратким, прохладним и влажним зимама.
- У појасу између 20° и 5° сгш доминира тропска клима, са жарким летима и благим зимама.
- Појас између 5° сгш и екватора налази се у појасу екваторијалне климе.
Хидрографија
[уреди | уреди извор]
- Океани
На северној хемисфери се простиру делови Тихог, Атлантског и Индијског океана, а у потпуности јој припада Северни Ледени океан[4].
- Мора
Највећа мора северне хемисфере су: Бофорово море, Гренландско море, Баренцово море, Карско море, Источносибирско море, Берингово море, Охотско море, Средоземно море, Саргашко море, Карипско море, Црно море, Арабијско море и др[5].
- Језера
На северној хемисфери се налазе највећа и најдубља језера света. Највеће језеро на свету је Каспијско, а најдубље је Бајкалско. Остала велика језера су: Велико Медвеђе, Велико Ропско, Горње, Хјурон, Мичиген, Аралско, Балхашко, Чад и др[6].
- Реке
Северна хемисфера има богату речну мрежу. Најдуже реке на полулопти су[7]: Јукон, Макензи, Мисисипи, Мисури, Рио Гранде (Северна Америка); Дунав, Рајна, Мајна, Дњепар, Дњестар, Волга, Дон (Европа); Об, Јенисеј, Лена, Иртиш, Сир Дарја, Аму Дарја, Инд, Ганг, Брамапутра, Јангцекјанг, Хоангхо (Азија); Нил, Нигер, Сенегал (Африка).
Друштвене одлике
[уреди | уреди извор]Становништво
[уреди | уреди извор]На северној хемисфери је 2015. живело око 6.405.030.000 становника, што је 87% од укупног становништва планете Земље (око 7.359.970.000).[1][8][9] Најмногољудније нације су Кинези, Индуси, Руси, Американци, Индонежани, Јапанци и др. Највећи градови полулопте су[10]: Мексико Сити, Токио, Њујорк, Лондон, Каиро, Москва, Њу Делхи, Пекинг, Шангај и др.
Религија
[уреди | уреди извор]
На северној полулопти су заступљене све светске религије, од којих доминирају хришћанство, ислам, јудаизам, будизам и др.
- Северна и Средња Америка
У овом делу северне хемисфере доминира хришћанска вероисповест: протестанти (САД, Канада), католици (Мексико и цела Средња Америка и Кариби) и други хришћани (баптисти, калвинисти, методисти и др).
- Јужна Америка
У северном делу Јужне Америке доминира католичка вероисповест, уз одређене групе анимиста и тотемиста (предео Гвајанских планина).
- Европа
На старом континенту доминантна је хришћанска вероисповест: католици (југозападни, централни и западни делови Европе), протестанти (Британија, Исланд, Скандинавија, Балтичке земље и северни део Средње Европе), православци (југоисточни и источни део континента). Има и муслимана (БиХ, Албанија, јужни и југозападни део Србије).
- Азија
На северу континента доминирају православци и тотемисти. Цео југозападни и централни део Азије обухвата ислам, изузев Израела (јудаизам). Хиндуизам је распрострањен на Индијском полуострву. Источни и југоисточни део чине будисти, ламаисти, конфучијанци и шинтоисти, са изузетком Индонезије (ислам) и Филипина (католицизам).
- Океанија
У овом делу хемисфере највише има протестаната и католика, уз мању број анимиста и хиндуиста (Фиџи).
Државе
[уреди | уреди извор]На северној полулопти се налазе све државе Европе, Северне Америке и Средње Америке, као и већи делови Африке, скоро цела Азија, северни делови Јужне Америке и мањи део Океаније.
Африка
[уреди | уреди извор]- Целом површином
- Мароко
- Алжир
- Тунис
- Либија
- Египат
- Западна Сахара
- Зеленортска Острва
- Мауританија
- Мали
- Нигер
- Чад
- Судан
- Еритреја
- Џибути
- Сенегал
- Гамбија
- Гвинеја Бисао
- Гвинеја
- Сијера Леоне
- Либерија
- Обала Слоноваче
- Буркина Фасо
- Гана
- Того
- Бенин
- Нигерија
- Камерун
- Централноафричка Република
- Етиопија
- Екваторијална Гвинеја
- Сао Томе и Принсипе
- Већим делом површине
- Мањим делом површине
Азија
[уреди | уреди извор]
На северној полулопти се налазе све државе Азије, осим највећег дела Индонезије и целог Источног Тимора.
Јужна Америка
[уреди | уреди извор]- Целом површином
- Већим делом површине
- Мањим делом површине
Океанија
[уреди | уреди извор]
- Целом површином
- Палау
- Микронезија
- Гвам (САД)
- Северна Маријанска острва (САД)
- Маршалска Острва
- Хаваји (САД)
- Мањим делом површине
Види још
[уреди | уреди извор]- Северна небеска хемисфера (Северно небо)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Calculated from World Population Yearbook 2019(in thousands)
- ^ Највиши врхови света, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Најдубља тачка океана, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Океани Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Мора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Језера Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Најдуже реке света, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „90% Of People Live In The Northern Hemisphere – Business Insider”. Business Insider. 4. 5. 2012. Приступљено 10. 11. 2015.
- ^ „GIC – Article”. galegroup.com. Приступљено 10. 11. 2015.
- ^ Најмногољуднији градови света, Приступљено 25. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора. Атлас свијета, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1961.
- Ристић К. Регионална географија Евроазије. Научна књига, Београд, 1993.
- Петровић Д., Манојловић П. Геоморфологија. Географски факултет, Београд. 2003. ISBN 978-86-82657-32-3.
- Група аутора. Атлас света. Монде Неуф, Љубљана. 2007. ISBN 978-86-86809-04-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
