Gvožđe(III) oksid
-oxide-sample.jpg)
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.790 |
| E-brojevi | E172(ii) (boje) |
| RTECS | NO7400000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| Fe2O3 | |
| Molarna masa | 159,69 g/mol |
| Agregatno stanje | crveno-braon čvrsta materija |
| Miris | bez mirisa |
| Gustina | 5,242 g/cm3, čvrst |
| Tačka topljenja | 1566 °C (1838 K) razlaže se |
| nerastvoran | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | romboedralna |
| Termohemija | |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−825.50 kJ/mol |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
nije na listi |
| Tačka paljenja | nije zapaliv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
gvožđe(III) fluorid |
Drugi katjoni
|
mangan(III) oksid, kobalt(III) oksid |
Srodna jedinjenja
|
gvožđe(II) oksid, gvožđe(II,III) oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Gvožđe(III) oksid (feri oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Fe2O3.[3][4] On je jedan od tri glavna oksida gvožđa. Druga dva su gvožđe(II) oksid (FeO), koji je redak, i gvožđe(II,III) oksid (Fe3O4), koji se takođe javlja prirodno kao mineral magnetit. Kao mineral hematit, Fe2O3 je glavni izvor gvožđa za industriju čelika. Fe2O3 je feromagnetičan, ima tamno crvenu boju, i lako reaguje sa kiselinama. Rđa se često naziva gvožđe(III) oksidom, i ta etiketa je u izvesnoj meri korisna, jer rđa i feri oksid imaju više zajedničkih osobina, kao i sličan sastav. Rđa je loše definisan materijal, koji se može opisati kao hidratisani gvožđe oksid.
Struktura
[уреди | уреди извор]Fe2O3 se može dobiti u obliku više polimorfa. U glavnim oblicima, α i γ, gvožđe poprima oktaedralnu koordinacionu geometriju, u kojoj je svaki Fe centar vezan za šest kiseoničnih liganda.
Reakcije
[уреди | уреди извор]
Najvažnija reakcije je karbotermalna redukcija, kojom se dobija gvožđe, koje se koristi za pravljenje čelika:
- 2 Fe2O3 + 3 C → 4 Fe + 3 CO2
Još jedna važna reakcija je veoma egzotermna termitna reakcija aluminijumom.[5]
Ovaj proces se koristi za varenje masivnih metalnih komponenti kao što su železničke šine. Termit se takođe koristi u oružjima i pri izlivanju skulptura i alata.
Parcijalna redukcija vodonikom na oko 400 °C daje magnetit, crni magnetični materijal koji sadrži Fe(III) i Fe(II)[6][7]
- 3 Fe2O3 + H2 → 2 Fe3O4 + H2O
Gvožđe(III) oksid nije rastvoran u vodi, ali se brzo rastvara u jakim kiselinama, e.g. hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. On se takođe dobro rastvara u rastvorima helacionih agenasa kao što su EDTA i oksalna kiselina.
Zagrevanje gvožđe(III) oksida sa drugim metalnim oksidima ili karbonatima proizvodi materijale poznate kao ferati:[6]
- ZnO + Fe2O3 → Zn(FeO2)2
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.
- ^ а б Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 1661.
- ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.
