Dinocrocuta
| Dinocrocuta | |
|---|---|
| |
| реконструкција изгледа врсте Dinocrocuta gigantea | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Парвред: | Viverroidea |
| Натпородица: | Herpestoidea |
| Породица: | Hyaenidae |
| Потпородица: | †Percrocutinae |
| Род: | †Dinocrocuta Schmidt-Kittler, 1975 |
| Типска врста | |
| Dinocrocuta algeriensis Lydekker, 1884
| |
| Врсте | |
| |
| Синоними | |
|
синоними рода:
синоними врста:
| |
Dinocrocuta (Динокрокута — „страшна хијена”) је изумрли род мачколиких звијери из изумрле породице Percrocutidae, који је у периоду од средњег до касног Миоцена настањивао подручје јужне Европе, Африке и Азије.[1]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог рода води поријекло од:
Назив врсте Dinocrocuta algeriensis у преводу значи „страшна алжирска хијена”, врсте Dinocrocuta gigantea значи „страшна дивовска хијена”, врсте Dinocrocuta salonicae значи „страшна солунска хијена”, а врсте Dinocrocuta senyureki значи „страшна хијена из Сењурека”.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Dinocrocuta су посједовале снажне вилице са којима су могли да створе снажан угриз, са којим су могли да дробе кости.[2][3][4] Све врсте из рода Dinocrocuta су биле много веће од данашњи хијена, поготово највећа врста Dinocrocuta gigantea. Према мјерењима, ова врста је у просјеку тежила између 150 до 250 kg,[5] но највећи забиљежени примјерак је тежио 380 kg,[6][7] био је дуг 2,1 m и висок у раменима 1,3 m, а лобања је досезала дужину од 43 cm.[8]
Понашање и палеоекологија
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Dinocrocuta су биле невјероватни моћни предатори и лешинари. Иако се не зна дали су припадници врста из рода Dinocrocuta водили усамљенички живот или живот у чопору, зна се да су били способни да улове животиње које су много веће од њих. На једној пронађеној лобањи женке изумрлог кљоватог носорога из рода Chilotherium су откривени трагови зуба који одговарају врсти Dinocrocuta gigantea. Ови трагови су се налазили на челу ове животиње и указују на зацјељивање рана. Из овог се може закључити да је напад на овог носорога био неуспјешан и да се ова врста налазила на јеловнику врсте Dinocrocuta gigantea.[9][10]
Систематика
[уреди | уреди извор]Класификација
[уреди | уреди извор]| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †D. algeriensis (Lydekker, 1884) |  Алжир (покрајина Маскара)
|
11,6 до 9,0 мил. год. |
| †D. gigantea (Schlosser, 1903) |  Бугарска (околина Благоевграда) Грчка[11] Индија Иран Молдавија Монголија Кина (покрајина Шенси)[12][13][14] Пакистан Турска Шпанија[15]
|
11,60 до 5,332 мил. год. |
| †D. salonicae (Andrews, 1918) | Грчка (периферија Средишња Македонија)
|
9,70 до 7,75 мил. год. |
| †D. senyureki (Ozansoy, 1957) | Кина (Тибет)[16] Либија Турска[17]
|
11,10 до 7,75 мил. год. |
Филогенетско стабло
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Dinocrocuta.
| Herpestoidea |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.JPG){kind=small}
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
Временска распрострањенст
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ Alan Turner & Mauricio Antón: Evolving Eden. An Illustrated Guide to the Evolution of the African Large-Mammal Fauna. Columbia University Press, New York. 2004. ISBN 978-0-231-11944-3.
- ^ Tseng, Z. J. (2008). „Cranial function in a late Miocene Dinocrocuta gigantea (Mammalia: Carnivora) revealed by comparative finite element analysis”. Biological Journal of the Linnean Society. 96: 51—67. doi:10.1111/j.1095-8312.2008.01095.x.
- ^ Tseng, Zhijie Jack; Binder, Wendy J. (2010). „Mandibular biomechanics of Crocuta crocuta, Canis lupus, and the late Miocene Dinocrocuta gigantea (Carnivora, Mammalia)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 158 (3): 683—696. doi:10.1111/j.1096-3642.2009.00555.x.
- ^ Cranial function in a late Miocene Dinocrocuta gigantea (Mammalia: Carnivora) revealed by comparative finite element analysis
- ^ Deng, Tao; Tseng, Zhijie J. (2010). „Osteological evidence for predatory behavior of the giant percrocutid (Dinocrocuta gigantea) as an active hunter”. Chinese Science Bulletin. 55 (17): 1790—1794. Bibcode:2010ChSBu..55.1790D. doi:10.1007/s11434-010-3031-9.
- ^ „Sabertooth's Bane: Introducing Dinocrocuta”. wordpress.com. 12. 1. 2016.
- ^ Research and Expeditions: I am very, very impressed
- ^ Giant hyena versus tusked rhino
- ^ Deng Tao & Tseng Zhijie J. (2010). Osteological evidence for predatory behavior of the giant percrocutid (Dinocrocuta gigantea) as an active hunter. Chinese Science Bulletin, 55: 1790−1794, . doi:10.1007/s11434-010-3031-9. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ The Miocene carnivore assemblage of Greece
- ^ New materials of Dinocrocuta (Percrocutidae, Carnivora) from Lantian,Shaanxi Province, China, and remarks on Chinese Late Miocene biochronology
- ^ Lucas, Spencer (2001). Chinese fossil vertebrates. Columbia University Press.
- ^ Wu-Yang Xiong (2019). „Basicranial morphology of Late Miocene Dinocrocuta gigantea (Carnivora: Hyaenidae) from Fugu, Shaanxi”. Vertebrata PalAsiatica. in press. doi:10.19615/j.cnki.1000-3118.190710. Архивирано из оригинала 11. 07. 2019. г. Приступљено 29. 08. 2019.
- ^ LOS MACROMAMÍFEROS DEL MIOCENO SUPERIOR DEL ÁREA DE CREVILLENTE (ALICANTE)
- ^ The first appearance of Dinocrocuta gigantea and Machairodus aphanistus (Mammalia, Carnivora) in the Miocene of Bulgaria
- ^ Peigné, Stéphane. (2016) "Carnivora" Geodiversitas 38(2): 197-224.
