Dihidroorotat dehidrogenaza
Dihidroorotat oksidaza | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Identifikatori | |||||||||
EC broj | 1.3.3.1 | ||||||||
CAS broj | 9029-03-2 | ||||||||
Baze podataka | |||||||||
IntEnz | IntEnz pregled | ||||||||
BRENDA | BRENDA pristup | ||||||||
ExPASy | NiceZyme pregled | ||||||||
KEGG | KEGG pristup | ||||||||
MetaCyc | metabolički put | ||||||||
PRIAM | profil | ||||||||
Strukture PBP | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
Ontologija gena | AmiGO / EGO | ||||||||
|
Identifikatori | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Simbol | DHO_dh | ||||||||
Pfam | PF01180 | ||||||||
InterPro | IPR001295 | ||||||||
PROSITE | PDOC00708 | ||||||||
SCOP | 1dor | ||||||||
SUPERFAMILY | 1dor | ||||||||
OPM superfamilija | 59 | ||||||||
OPM protein | 1uum | ||||||||
|
Ljudska dihidroorotat dehidrogenaza | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | DHODH |
Entrez | 1723 |
HUGO | 2867 |
OMIM | 126064 |
PDB | 1D3G |
RefSeq | NM_001361 |
UniProt | Q02127 |
Ostali podaci | |
EC broj | 1.3.3.1 |
Lokus | Hromozom 16 q22 |
Dihidroorotat dehidrogenaza (EC 1.3.3.1) je enzim koji katalizuje četvrti korak u de novo biosintezi pirimidina.[1][2] Ona pretvara dihidroorotat u orotat:
- (S)-dihidroorotat + O2 orotate + H2O2
Ljudski dihidroorotat dehidrogenaza je sveprisutan FMN flavoprotein. Kod bakterija (gen pyrD), se nalazi na unutarnjoj strani ćelijske membrane. U nekim kvascima, kao kod Saccharomyces cerevisiae (gen URA1), to je citosolni protein, dok se kod ostalih eukariota nalazi u mitohondrijima.[3].
Kliničko značenje
[уреди | уреди извор]Za antiupalni lek leflunomid je pokazano da inhibira DHODH. Ljudska DHODH ima dva domena: alfa/beta-barel domen koji sadrži aktivne stranice i alfa-spiralni domen koje formira otvaranje tunela koji vodi do aktivnog mesta[4]. Poznato je da se leflunomid vezuje u ovom tunelu.[5] Leflunomid se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa i psorijaze.[6][7]
Mutacije ovog gena su pokazane da uzrokuju Milerov sindrom[8] koji je isto tako poznat kao Genee-Wiedemann sindrom, Wildervanck-Smith sindrom ili post aksijalni akrofacijalni distosis (POADS).
Vidi još
[уреди | уреди извор]Ljudski proteini koji sadrže ove domene
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1078—9. ISBN 9780471193500.
- ^ Barry Steven Selinsky (2003). „2. Dihydroorotate Dehydrogenase of Escherichia coli”. Membrane Protein Protocols: Expression, Purification, and Characterization (Methods in Molecular Biology (Clifton, N.J.), V.228.). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 11-21. ISBN 978-1-58829-124-0. doi:10.1385/1-59259-400-X:11.
- ^ Lacroute F, Thomas D, Nagy M (1992). „Divergent evolution of pyrimidine biosynthesis between anaerobic and aerobic yeasts”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 89 (19): 8966—8970. PMID 1409592. doi:10.1073/pnas.89.19.8966.
- ^ Rowland P, Björnberg O, Nielsen FS, Jensen KF, Larsen S (1998). „The crystal structure of Lactococcus lactis dihydroorotate dehydrogenase A complexed with the enzyme reaction product throws light on its enzymatic function”. Protein Sci. 7 (6): 1269—79. PMC 2144028 . PMID 9655329. doi:10.1002/pro.5560070601. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 7. 05. 2010.
- ^ Liu S, Neidhardt EA, Grossman TH, Ocain T, Clardy J (2000). „Structures of human dihydroorotate dehydrogenase in complex with antiproliferative agents”. Structure. 8 (1): 25—33. PMID 10673429. doi:10.1016/S0969-2126(00)00077-0.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 785—6. ISBN 0781744431.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 52. Immunosuppressants, tolerogens, and immunostimulants; Immunostimulation”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Ng SB, Buckingham KJ, Lee C, Bigham AW, Tabor HK, Dent KM, Huff CD, Shannon PT, Jabs EW, Nickerson DA, Shendure J, Bamshad MJ (2009). „Exome Sequencing identifies the cause of a mendelian disorder”. Nature Genetics. 42 (1): 30—35. PMID 19915526.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Barry Steven Selinsky (2003). „2. Dihydroorotate Dehydrogenase of Escherichia coli”. Membrane Protein Protocols: Expression, Purification, and Characterization (Methods in Molecular Biology (Clifton, N.J.), V.228.). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 11-21. ISBN 978-1-58829-124-0. doi:10.1385/1-59259-400-X:11.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- dihydroorotate+dehydrogenase на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Ovaj artikal sadrži tekst iz javnog vlasništva Pfam i InterPro IPR001295
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |