Пређи на садржај

CXCL11

С Википедије, слободне енциклопедије
Hemokin (C-X-C motiv) ligand 11
PDB prikaz baziran na 1rjt​.
Dostupne strukture
1rjt
Identifikatori
Simboli CXCL11; H174; I-TAC; IP-9; IP9; MGC102770; SCYB11; SCYB9B; b-R1
Vanjski ID OMIM604852 MGI1860203 HomoloGene3944 GeneCards: CXCL11 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6373 56066
Ensembl ENSG00000169248 n/a
UniProt O14625 n/a
RefSeq (mRNA) NM_005409 NM_019494
RefSeq (protein) NP_005400 NP_062367
Lokacija (UCSC) Chr 4:
77.17 - 77.18 Mb
n/a
PubMed pretraga [1] [2]

CXCL11, hemokin (C-X-C motiv) ligand 11,[1] je mali citokin i CXC hemokin familije. Om se takođe zove Interferon-inducirani T-ćelijski alfa hemoatraktant (I-TAC) i Interferon-gama-inducirani protein 9 (IP-9). On je visoko izražen u perifernim krvnim leukocitima, pankreasu i jetri, u umerenim nivoima u timus, slezini i plućima, i u niskim nivoima u tankim crevima, posteljici i prostati.[2] Ekspresiju CXCL11 gena je u velikoj meri indukuju IFN-γ i IFN-β, i u maloj meri doprinosi IFN-α.[3] Ovaj hemokin dejstvuje putem interakcija sa hemokin receptorom CXCR3 na površini njegovih ciljnih ćelija, sa većim afinitetom nego drugi ligandi za ovaj receptor, CXCL9 i CXCL10.[2][4] CXCL11 je hemotaksan za aktivirane T ćelije. Njegov gen je lociran na ljudskom hromozomu 4 zajedno sa mnogim drugim članovima CXC hemokin familije.[5][6][7]

  1. ^ „Entrez Gene: CXCL11 chemokine (C-X-C motif) ligand 11”. 
  2. ^ а б Cole KE, Strick CA, Paradis TJ, Ogborne KT, Loetscher M, Gladue RP, Lin W, Boyd JG, Moser B, Wood DE, Sahagan BG, Neote K (1998). „Interferon-inducible T cell alpha chemoattractant (I-TAC): a novel non-ELR CXC chemokine with potent activity on activated T cells through selective high affinity binding to CXCR3”. J. Exp. Med. 187 (12): 2009—21. PMC 2212354Слободан приступ. PMID 9625760. doi:10.1084/jem.187.12.2009. 
  3. ^ Rani MR, Foster GR, Leung S, Leaman D, Stark GR, Ransohoff RM (1996). „Characterization of beta-R1, a gene that is selectively induced by interferon beta (IFN-beta) compared with IFN-alpha”. J. Biol. Chem. 271 (37): 22878—84. PMID 8798467. doi:10.1074/jbc.271.37.22878. 
  4. ^ Tensen CP, Flier J, Van Der Raaij-Helmer EM, Sampat-Sardjoepersad S, Van Der Schors RC, Leurs R, Scheper RJ, Boorsma DM, Willemze R (1999). „Human IP-9: A keratinocyte-derived high affinity CXC-chemokine ligand for the IP-10/Mig receptor (CXCR3)”. J. Invest. Dermatol. 112 (5): 716—22. PMID 10233762. doi:10.1046/j.1523-1747.1999.00581.x. 
  5. ^ Erdel M, Laich A, Utermann G, Werner ER, Werner-Felmayer G (1998). „The human gene encoding SCYB9B, a putative novel CXC chemokine, maps to human chromosome 4q21 like the closely related genes for MIG (SCYB9) and INP10 (SCYB10)”. Cytogenet. Cell Genet. 81 (3-4): 271—2. PMID 9730616. doi:10.1159/000015043. 
  6. ^ O'Donovan N, Galvin M, Morgan JG (1999). „Physical mapping of the CXC chemokine locus on human chromosome 4”. Cytogenet. Cell Genet. 84 (1-2): 39—42. PMID 10343098. doi:10.1159/000015209. 
  7. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]