1915
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1915 на Викимедијиној остави. |
1915. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 24. јануар — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
- 28. јануар — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.
Фебруар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 14. март — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере.
Април
[уреди | уреди извор]- 15. април — Прогоном јерменских интелектуалаца у Цариграду отпочео геноцид над Јерменима.
- 22. април — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 25. април — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.
- 26. април — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат.
- 22. мај — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Септембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Октобар
[уреди | уреди извор]Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944).
- 15. март — Венко Марковски, македонски писац († 1988)
- 23. март — Василиј Зајцев, совјетски снајпер († 1991)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент († 1985)
Јун
[уреди | уреди извор]- 12. јун — Дејвид Рокфелер, амерички предузетник. († 2017)
- 24. јун — Илај Волак, амерички филмски и позоришни глумац († 2014)
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац († 1985)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 23. септембар — Зденко Блажековић, хрватски фашистички функционер. († 1947)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 25. новембар — Аугусто Пиноче, чилеански генерал и диктатор. († 2006)
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Надежда Петровић, српска сликарка (* 1873)
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Франсоа Фабе, луксембуршки бициклиста. (* 1887)
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август — Хенри Мозли, енглески физичар (* 1887)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 15. септембар — Исидор Бајић, српски композитор, педагог и издавач (* 1878)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Лазар Пачу, српски политичар и економиста. (* 1855)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Сер Вилијам Хенри Браг и Вилијам Лоренс Браг
- Хемија — Рихард Мартин Вилштетер
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Ромен Ролан
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године