Ферит (гвожђе)
Лична карта: | |
---|---|
|
|
Физичко-хемијске особине: | |
|
|
Алотропске модификације железа: | |
|
|
Микроконституенти у челику и гвожђу: | |
Ферит је назив за два кристална полиморфа железа.[1]
Структура и особине
[уреди | уреди извор]α-Ферит је кубна просторно центрирана модификација железа у којој се може растворити максимално 0,02 масених процената угљеника. Ферит је релативно мек, магнетичан и корозионо неотпоран полиморф железа који је стабилан до 911 °C када прелази у површински центрирану кубну модификацију аустенит.
δ-Ферит је такође кубна просторно центрирана модификација железа стабина само на темпаратурама изнад 1392 °C.
Занимљиво је приметити да већина метала на температурама непостредно пре температуре топљења прелази у своју кубну просторно центрирану високотемапратурну модификацију смањујући тако координациони број на 8.
Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита
[уреди | уреди извор]Легирајући елементи који стабилизују феритну модификацију железа и шире хомогено феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C. Поређани по интензитету легирајућег утицаја: Cr, Mo, V, Al, Ti, P, Si, Be. Легирајући елементи Nb, Ta, Ce, Zr такође стабилизују феритну модификацију железа с тим што нехомогено шире феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Слика 1. Просторно центрирана кубна решетка ферита.
-
Слика 2. Схематски приказ процеса издвајања ферита из аустенита.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005