Сликовница
Сликовница је књига са илустрацијама намењена деци. Садржај сликовнице је једноставан и прилагођен деци. У квалитетној сликовници повезани су ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети.
Деца запажају слике пре говора, па сликовница већ у најмлађем узрасту подстиче уочавање, размишљање и вербално изражавање, развија машту, утиче на емоционални развој и усвајање естетских ставова. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације.[1]
Врсте сликовница
[уреди | уреди извор]Постоје две врсте сликовница:
- оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва и
- оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.
Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру.
Одлике добре сликовнице
[уреди | уреди извор]У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.[2]
Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета доприноси:
- стицању нових сазнања
- обогаћивању речника и говорних способности
- повезивању говорног и писаног језика
- схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
- развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
- богаћењу маште и развоју креативног мишљења
- развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
- стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања – писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
- усвајању моралних вредности и химаних порука
- мотивацији за самостално читање.[3]
Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hrvatska enciklopedija
- ^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 978-86-17-00977-7.
- ^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7.
- ^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Kakve treba da budu prve slikovnice za decu Приступљено 10. 12. 2015.
- Прве сликовнице за децу о Немањићима у Србији Приступљено 21. 11. 2015.
- Сликовнице за децу у издању Музеја „Старо Село“ у Сирогојну Приступљено 21. 11. 2015.
- Лонац Сликовница, портал посвећен сликовницама Приступљено 4. 10. 2017.
