Поату-Шарант

Поату-Шарант
Застава Грб
Држава	Француска
Департмани	Шарант (16) Приморски Шарант (17) Де Севр (79) Вјен (86)
Префектура	Поатје
Админ. центар	координате =
Председник регионалног већа	Сеголен Роајал
Површина	25.810 km2
Становништво	2006.
— број ст.	1.778.856
— густина ст.	68,92 ст./km2
Број округа	14
Број кантона	157
Број општина	1464
Званични веб-сајт

Поату-Шарант (фр. Poitou-Charentes) је бивши регион на западу Француске. Састојао се од 4 департмана. Главни град био је Поатје.

Историја

Прво становништво је било галско племе Пиктави. Римљани су их покорили 56., па су укључени у Галију, као део историјске Аквитаније. Визиготи су 418. заузели регион, а под власт Франака долазе 507. под династијом Меровинга.

Поатје са средњовековним црквама

Ту се одиграла битка код Тура (звана и као битка код Поатјеа) 732. у којој је Карло Мартел спречио Муслиманску инватију западне Европе. Од X до 12. века грофови Поатуа су били и војводе Аквитаније, а град Поатје је постајао све значајнији.

Долази под енглеску контролу 1152. Ту се одиграла и битка код Поатјеа током Стогодишњег рата. У тој бици Енглези су победили и заробили су француског краља Јована II Доброг.

Поново постаје део Француске 1416. Остао је као регион до Француске револуције, када је подељен на три департмана.

Становништво

Ла Рошел, Стара лука, две куле

Становништво региона је познато под називом Пикто-Шаранти. Постоји локални језик, који говори мало људи. Има 1, 7 милиона становника. У региону је 23% становништва млађе од 25 година. Од градова значајни су Поатје, Ла Рошел, Ангулем, Коњак, Рошфор, Барбезје, Шателро и Ниор.

Департмани

Састоји се од четири департмана:

• Шарант
• Приморски Шарант
• Де Севр
• Вјен

Економија

Пољопривреда представља значајан део привреде. Значајан је по производњи пшенице, кукуруза и узгоју стоке. Ту се производи и вињак коњак. Од индустрије вредно је споменути машинску, хемијску и млечну индустрију.