Периферија Источна Македонија и Тракија

За друге употребе, погледајте страницу Источна Македонија (вишезначна одредница).

Периферија Источна Македонија и Тракија грч. Περιφέρεια Ανατολικής Μακεδονίας και Θράκης
Држава	Грчка
Админ. центар	Комотини
Површина	14.157 km2
Становништво	2011.
— број ст.	608.182
— густина ст.	42,96 ст./km2
Окрузи	Драма Еврос Кавала Ксанти Родопи Тасос
Званични веб-сајт

Периферија Источна Македонија и Тракија (грч. Περιφέρεια Ανατολικής Μακεδονίας και Θράκης / Peripheria Anatolikis Makedonias ke Thrakis) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на североистоку земље и обухвата источне делове Егејске Македоније и западне делове Тракије. Управно седиште периферије је град Комотини, а највећи град је Кавала.

Положај и управна подела периферије

Положај: Периферија Источна Македонија и Тракија се граничи се са:

• север: Бугарска,
• исток: Турска (граница је река Марица),
• југ: периферија Северни Егеј,
• запад: периферија Средишња Македонија.

Подела: Периферија је подељена на 6 округа:

1. Драма
2. Еврос
3. Кавала
4. Ксанти
5. Родопи
6. Тасос

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Географија

Подела периферије Источне Македонија и Тракије на округе и општине

Град Комотини, управно седиште периферије

Острво Тасос, средиште приморског туризма покрајине

Рељеф: Источна Македонија и Тракија је природно мешовита област, која покрива површину 14.157 km² на североистоку Грчке. Дата покрајина је заштићена планинама из венца Родопа са севера. Дати планински део заузима северну трећину покрајине. Средишњи део је подножје планина, који се понегде жири у веће долине уз веће токове (нпр. долина Месте код Драме или долина Марице код Дидимотике). Јужни део је изразито приморски (Егејско море), посебно острва Тасос и Самотрака.

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала умерено континентална клима.

Воде: Покрајина Источна Македонија и Тракија дугом обалом излази на северни обод Егејског мора. Од река најважнији су Места на западу и Марица на истоку, који у покрајини својим доњим токовима творе приобалне равнице, које су плодно и добро насељене.

Историја

Главни чланци: Егејска Македонија и Тракија

Становништво

У периферији Источна Македонија и Тракија живи преко 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 42 ст./км²), што је готово двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника стагнира. Јужни, нижи делови уз Егеј су много боље насељени од планинских делова на северу.

Највећи број становника чине етнички Грци, али значајан део (око 12-13%) чини муслиманска мањина у Грчкој (једина званично призната мањина у држави). Њу махом чине Турци (50%), али Бугари-Помаци (35%) и Роми (15%). Значајан део Грка води порекло од пребеглица из Мале Азије.

Привреда

Са привредног становишта Источна Македонија и Тракија је привредно неразвијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа. Доминира лака индустрија (посебно прехрамбена индустрија).

Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у долинама и равницама. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.

Туризам ј последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно у приморју (Кавала, Тасос).

Види још

• Комотини
• Западна Тракија
• Егејска Македонија

Литература

• Острогорски, Георгије (1964). „Христопољ између Срба и Византинаца”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 333—342. 
• Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Радић, Радивој (1993). Време Јована V Палеолога (1332-1391). Београд: Византолошки институт. 
• Ћирковић, Сима (1995). „Област кесара Војихне”. Зборник радова Византолошког института. 34: 175—184. 
• Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. 11 (1960): 1—15. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт