Параку
| Параку | |
|---|---|
| град | |
 Град Параку | |
  Параку Локација у Бенину | |
| Координате: 9° 21′ N 2° 37′ E / 9.350° С; 2.617° И | |
| Држава |  Бенин |
| Департман | Боргу департман |
| Површина | |
| • Укупно | 441 km2 (170 sq mi) |
| Надморска висина | 324 m (1.063 ft) |
| Становништво (2012)[1] | |
| • Укупно | 206.667 |
| • Густина | 470/km2 (1,200/sq mi) |
| Временска зона | UTC+1 |
Параку је највећи град у северном делу Бенина, са процењеном популацијом од 206.667 људи. Параку је уједно и главни град департмана Боргу. Од 2015. године градоначелник Паракуа је Сураду Амаду Кариму.
Економија
[уреди | уреди извор]Кроз град пролази аутопут РНИЕ 2, што га је у историји чинило трговачким градом, где има велики број индустрија, а људи су се бавили производњом памука текстила, узгајањем кикирикија и производњом пива. Град је првобитно ојачао због прихода трговаца који су узимали робу из региона и продавали је преко Сахаре, Медитерана, све до Европе. Параку је такође због добро развијених путева био један од познатијих градова где се трговало робљем. Трговци су се касније определили за памук, а и данас је један од значајнијих градова за трговину памуком у читавој Африци.[2]
Постоји неколико трговинских објеката, а највећи је Гранд Азеке, уједно и највећи у Бенину. Градн Азеке има своју дворану и штандове са око 500 до 1000 продаваца. На тржишту се продају ствари од керамике, укључујући чаше и вазе, све до памучних текстила, касета, цедеова, локалних зачина, воћа па чак и хране и кухињског прибора.[3] Још једно тржиште налази се у северном делу града и назива се Кобо Кобо, а стационирано је прекопута француског културног центра. Кобо Кобо је познат по малопродаји одеће у једном делу, док се у другом делу продаје стока.[4] Налази се у непосредној близини железничке станице, где постоји велики број хотела.[5]
Тржиште Гуема налази се поред цркве на северном путу у четврти Албарика. На њему се продаје говеђе и свињско месо, домаће пиво, воће и традиционална јела.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]Име Параку изведено је из денди језика, на којем оно значи град свих, а назван је тако због разноликости ентичких група у граду. Као трговачки град који често привлачи велики број трговаца и туриста, Параку има велики број етничких група као што су Денди, Сомба, Зарма, Јоруба, Хауса, Фула, Туарези и многи други народи.[5]
Током 1979. године процењено је да је у граду живело 60.915 људи, а према званичном попису из 1992. године у Паракуу је живело 103.577 становника. У последњих 15—20 година популација града се скоро удвостручила, на 148.451 становника у 2002. години и процени од 188.853 људи из 2009. године.[6]
Градско језгро
[уреди | уреди извор]Центар града има кружну раскрсницу са препознатљивим ружичастим ступцем и натписом Параку. Налази се у централном пословном окружењу, где постоји велики број банака и административних зграда. Град има парк, али је он изузетно загађен са отпадом и затворен за јавност због могуће заразе.[2] Важне банке укључују Еко банку, Банку Африке, Финансијску банку и друге.[3][7]
У центру града налази се и зграда Општине Параку, насупрот Министарства културе, уметности и туризма, као и библиотека Параку.[3] У близини се налази полицијска станица, пошта, такси и аутобуска станица. На путу из правца Банке Африке налази се биоскоп Боргу, а даље на северу дуж пута на супротној страни налази се конзулат Француске и хотел Лес Ројтерс, који има свој зоолошки врт са алигаторима, корњачама, малим газелама и разним врстама птица.[3][5]
У југоистичном централном делу града налази се велики број здравствених установа, укључујући и болницу Албарика у близини конзулата Нигерије.[3]
У западном централном делу налазе се бројни мотели, који су окружени железничком станицом.[8]
Религија
[уреди | уреди извор]Половина становника града су муслимани, а у њему постоји једна џамија, која је позната по својој тврђави.[9] Једну трећину становника чине католици, а у њему се налази и римокатоличка надбискупија Параку. Основана је 13. маја 1948. године. Главна црква је Катедрала Светог Павла, а тренутни надбискуп је Фидел Агбатци, именован 14. априла 2004. године.[10]
Папа Јован Павле II је 4. фебруара 1993. године посетио град и одржао састанак са представницима католичке цркве и ислама.[11] Исламска заједница Ахмадија направила је џамију у априлу 2004. године.[10]
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Параку (1961–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,6 (97,9) |
38,3 (100,9) |
38,9 (102) |
38,4 (101,1) |
35,9 (96,6) |
33,7 (92,7) |
32,1 (89,8) |
31,6 (88,9) |
32,2 (90) |
33,9 (93) |
35,5 (95,9) |
35,8 (96,4) |
38,9 (102) |
| Максимум, °C (°F) | 34,1 (93,4) |
36,0 (96,8) |
36,2 (97,2) |
34,9 (94,8) |
32,8 (91) |
30,7 (87,3) |
29,2 (84,6) |
28,6 (83,5) |
29,5 (85,1) |
31,5 (88,7) |
33,6 (92,5) |
33,6 (92,5) |
32,6 (90,7) |
| Просек, °C (°F) | 26,5 (79,7) |
28,7 (83,7) |
29,6 (85,3) |
29,0 (84,2) |
27,5 (81,5) |
26,1 (79) |
25,1 (77,2) |
24,7 (76,5) |
25,0 (77) |
26,1 (79) |
26,6 (79,9) |
26,1 (79) |
26,8 (80,2) |
| Минимум, °C (°F) | 18,9 (66) |
21,3 (70,3) |
22,9 (73,2) |
23,1 (73,6) |
22,2 (72) |
21,4 (70,5) |
21,0 (69,8) |
20,8 (69,4) |
20,5 (68,9) |
20,8 (69,4) |
19,7 (67,5) |
18,5 (65,3) |
20,9 (69,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
18,2 (64,8) |
19,9 (67,8) |
19,9 (67,8) |
19,2 (66,6) |
18,9 (66) |
19,0 (66,2) |
19,1 (66,4) |
18,5 (65,3) |
18,6 (65,5) |
16,7 (62,1) |
15,2 (59,4) |
15,2 (59,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 3,8 (0,15) |
9,2 (0,362) |
39,4 (1,551) |
85,5 (3,366) |
130,8 (5,15) |
172,0 (6,772) |
189,9 (7,476) |
208,8 (8,22) |
205,6 (8,094) |
91,1 (3,587) |
6,3 (0,248) |
6,6 (0,26) |
1,149 (45,236) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 0 | 1 | 3 | 5 | 9 | 11 | 12 | 13 | 15 | 7 | 1 | 1 | 78 |
| Извор: NOAA[12] | |||||||||||||
Градови побратими
[уреди | уреди извор]| Држава | Град |
|---|---|
 Француска
|
 Орлеан
|
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Џамија Параку -
-
-
-
Градски стадион
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „World Gazetteer”. World Gazetteer. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 27. 7. 2013.
- ^ а б Butler 2006, стр. 187
- ^ а б в г д Butler 2006, стр. 188
- ^ Butler 2006, стр. 192
- ^ а б в г „Parakou”. Benintourism.com. Приступљено 10. 1. 2009.
- ^ „Benin: largest cities and towns and statistics of their population”. World Gazeteer. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 10. 1. 2009.
- ^ „EXTENDING FROM BENIN TO NIGER”. Railways Africa. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ „Parakou”. Maplandia World Gazetteer. Приступљено 11. 1. 2009.
- ^ „John Paul II travels”. The Vatican. Приступљено 10. 1. 2009.
- ^ а б „Metropolitan Archdiocese of Parakou”. G.Catholic.com. Приступљено 10. 1. 2009.
- ^ Matthews 1966, стр. 139
- ^ „Parakou Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 1. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Matthews, Ronald (1966). „African Powder Keg: Revolt and Dissent in Six Emergent Nations”. London: The Bodley Head. OCLC 246401461..
- Butler, Stuart (2006). „Benin”. Guilford, Connecticut: Bradt Travel Guides, The Globe Pequot Press.
- Fred Bernard, Au bout, Parakou : récit de voyage, Seuil, Paris, 2003, 116 p. ISBN 978-2-02-053142-9.
- Musée de plein air de Parakou (République Populaire du Bénin) : Dossier de présentation du projet architectural, Agence de Coopération Culturelle et technique, C.A.F.E, Paris, 1981, 38 p.
- Omer Thomas, Parakou et sa région : essai de cartographie thématique sur l'occupation et l'organisation de l'espace dans le Borgou sud, Université Paris 7, 1983, 182 p.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
