Пређи на садржај

Олбани

Координате: 42° 39′ 35″ С; 73° 46′ 53″ З / 42.6598° С; 73.7813° З / 42.6598; -73.7813
С Википедије, слободне енциклопедије
Олбани
енгл. Albany
Центар Олбанија
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица Њујорк
ОкругОлбани
Становништво
Становништво
 — 2010.97.856
 — густина1.779,2 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 35″ С; 73° 46′ 53″ З / 42.6598° С; 73.7813° З / 42.6598; -73.7813
Временска зонаUTC-5, лети UTC-4
Површина55 km2
Олбани на карти САД
Олбани
Олбани
Олбани на карти САД
Остали подаци
ГрадоначелникЏералд Џенингс
Позивни број518
ЗИП код12201-12, 12214, 12220, 12222-32
ФИПС код36-01000
ГНИС код0977310
Веб-сајт
www.albanyny.org

Олбани (енгл. Albany) је главни град државе Њујорк у САД. По попису становништва из 2010. у њему је живело 97.856 становника.[1] Олбани је окружно седиште округа Олбани.

Град Олбани лежи на 233 km северно и мало на исток од града Њујорка, и нешто јужно од ушћа река Мохок и Хадсон.

Историја

[уреди | уреди извор]
Зграда владе државе Њујорк, завршена 1899. по цени од 25 милиона долара, била је најскупља државна зграда тог времена. Три тима архитеката је радило на њој.

Олбани је био друга насеобина у 13 првобитних америчких колонија, после Џејмстауна, Вирџинија. Његова колонијална историја је почела када је Енглез Хенри Хадсон, који је истраживао за Холандску источноиндијску компанију стигао у овај крај 1609. Године 1614, компанија је изградила Форт Насау, своју прву трговачку испоставу близу данашњег Олбанија. 1624. је у рејону изграђен Форт Оранџ, прва стална насеобина у колонији Нова Холандија. У околини је настало село Бевервик (Beverwyck), 1652. године. Када су земљу преузели Британци, 1664. име је промењено у Олбани, у част војводе од Јорка и Олбанија, који је касније постао Џејмс VII од Шкотске и Енглеске. Војвода од Олбанија је шкотска титула која се додељује од 1398, обично млађем сину шкотског краља. Име долази од речи Алба (Alba) - што значи Шкотска.

Олбани је добио градску повељу 1686.

Године 1754, представници седам британских северноамеричких колонија су се састали на Конгресу у Олбанију. Бенџамин Френклин из Пенсилваније је представио олбанијшки план уједињења, први формални предлог уједињења колонија.

Године 1797, престоница Њујорка је премештена из Кингстона у Олбани, око 50 mi (80 km) уз реку Хадсон.

Географија

[уреди | уреди извор]

Олбани се налази на координатама 42°39'35" север, 73°46'53" запад. Олбани се налази на надморској висини од 115 m. Налази се на обали Хадсона.

Према пописном бироу САД, град има укупну површину од 56,6 км². Од тога 55,4 km² отпада на копно, а 1,2 km² су водене површине. Укупан удео водених површина је 2,15%.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 97.856 становника, што је 2.198 (2,3%) становника више него 2000. године.[1]

Састав становништва – Олбани
2010.[1]2000.[1]
Укупно97 856 (100,0%)95 658 (100,0%)
Белци52 857 (54,02%)58 459 (61,11%)
Афроамериканци30 110 (30,77%)26 915 (28,14%)
Хиспаноамериканци8 396 (8,580%)5 349 (5,592%)
Азијати4 890 (4,997%)3 116 (3,257%)
Остали1 603 (1,638%)1 819 (1,902%)

    Додатне информације о Олбанију

    [уреди | уреди извор]

    На јужном делу центра града се налази Емпајер стејт плаза. Ерастус Корнинг тауер је висок 589 стопа (180 m), и највиша је зграда у држави Њујорк, изван града Њујорка.

    Неколико бродова Америчке морнарице су добили име по Олбанију.

    Генерал Вилијем Александер је умро у овом граду 1783.

    Познати индустријалац Ерастус Корнинг је био градоначелник од 1834. до 1837. Његов праунук, Ерастус Корнинг II, је био градоначелник Олбанија од 1942. до 1983, што је један од најдужих градоначелничких мандата у већим градовима САД.

    Честер Артур, 21. амерички председник је сахрањен на гробљу у близини Олбанија.

    Партнерски градови

    [уреди | уреди извор]

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ а б в г „New York Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2012. 

    Литература

    [уреди | уреди извор]
    • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
    • Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
    • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
    • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
    • Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]