Пређи на садржај

Нин

Координате: 44° 14′ 32″ С; 15° 11′ 01″ И / 44.242337311014566° С; 15.183695045303734° И / 44.242337311014566; 15.183695045303734
С Википедије, слободне енциклопедије
Нин
Нин
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска
Становништво
Становништво
 — 2011.2.744
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 32″ С; 15° 11′ 01″ И / 44.242337311014566° С; 15.183695045303734° И / 44.242337311014566; 15.183695045303734
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Нин на карти Хрватске
Нин
Нин
Нин на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЕмил Ћурко
Поштански број23232
Регистарска ознакаZD

Нин ( и Nona)[1] је град у Хрватској у Задарској жупанији.

Географија

[уреди | уреди извор]
Лука у Нину са репликом бродова пронађених на улазу у луку

Нин је градић смјештен око 18 km северозападно од Задра. Центар места је острвце повезано са копном преко два моста, настао на пешчаном спруду некадашњег ушћа речице Јаруге у море. Са северне стране окружен је пешчаним спрудом и викенд-насељем Ждријац, са источне стране се налази солана а на јужној и западној страни се налази новији део самог места.

Историја

[уреди | уреди извор]
Црква светог крижа

Прво насеље у Нину на подручју острвца развило је илирско племе Либурни у 9. веку п. н. е. након немира изазваних панонско-балканским сеобама. Временски је то крај бронзаног и почетак гвозденог доба. Још старије насеље пронађено је око 300 m јужније на подручју данашње солане.

Досељавањем Словена на ове просторе крајем 6. и почетком 7. века Нин постаје њихово прво политичко, културно и верско средиште. Ту је некад била епископска столица, али је 1838. године Нин полуразрушено место, са 161 кућом и 469 житеља у њима.[1]

Губитком државне самосталности Нин пада под мађарску круну.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Нин је имао 2.744 становника, од чега у самом Нину 1.132.

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.603 6.055 4.425 5.413 5.321 5.263 4.874 3.596 3.800 2.698 2.223 1.980 1.928 1.647 1.605
  • напомене:

Настао из старе општине Задар.

Нин (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.256 1.692 1.169 1.378 1.346 1.316 1.173 944 1.080 646 540 474 527 850 598
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља Нински Станови у самостално насеље, за које садржи податке у 1857. и 1869. У 1869. садржи податке за насеље Затон.

На попису становништва 1991. године, насељено место Нин је имало 1.692 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.641 96,98%
Муслимани
  
10 0,59%
Албанци
  
5 0,29%
Југословени
  
5 0,29%
Словенци
  
2 0,11%
Италијани
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
Словаци
  
1 0,05%
Срби
  
1 0,05%
остали
  
4 0,23%
неопредељени
  
4 0,23%
непознато
  
16 0,94%
укупно: 1.692

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Вишеславова крстионица
  • Црква св. Крста
  • Црква св. Анселма и Марцеле
  • Црква св. Николе у Затону

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]