Пређи на садржај

Ненад Ванић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Ванић
Лични подаци
Пуно име Ненад Ванић
Датум рођења (1970-08-30)30. август 1970. (54 год.)
Место рођења Приштина, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција одбрамбени / везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1990—1991 Приштина
1991—1993 Будућност Ваљево
1993—1996 Младост Лучани
1996—1997 Црвена звезда 30 (2)
1997 Војводина 2 (0)
1997—2000 Албасете 74 (8)
2000—2001 Локерен 33 (6)
2001—2003 Гент 44 (11)
2003 Тјенцин Теда
2004 Борац Чачак 15 (1)
2004—2005 Обилић 41 (4)
2006 БАСК 14 (3)
2006—2008 Бежанија 44 (3)
2009 Бежанија 16 (1)
Тренерска каријера
2010—2013 Раднички Нова Пазова
2013—2014 Слога Петровац на Млави
2014 Доњи Срем
2015 Бежанија
2015—2017 Металац Горњи Милановац
2017 Војводина
2018 Пролетер Нови Сад
2018—2019 Хата клуб
2019 Радник Сурдулица
2021 ОФК Бачка
* Датум актуелизовања: 27. фебруар 2021.

Ненад Ванић (Приштина, 30. август 1970) бивши је српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Приштини а затим наступа за ваљевску Будућност и лучанску Младост пре него што је 1996. дошао у Црвена звезду. Са црвено-белима је у сезони 1996/97. освојио Куп СР Југославије.[1] Након тога кратко игра за Војводину, да би онда уследио одлазак у Шпанију где је три сезоне играо за друголигаша Албасете.

Следи одлазак у Белгију где је провео једну сезону у Локерену и две у Генту. Током 2003. је играо и у Кини за Тјенцин Теду, да би се почетком 2004. вратио у Србију и потписао за чачански Борац.[2] Након Борца игра још за београдске клубове Обилић, БАСК и Бежанију где завршава каријеру.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео у Радничком из Нове Пазове, тада члану Српске лиге Војводина,[3] са којим је 2012. изборио пласман у Прву лигу Србије.[4] У сезони 2013/14. је водио Слогу из Петровца на Млави у Првој лиги Србије.[3]

Први ангажман у највишем рангу, Суперлиги Србије, је добио у јуну 2014. када је преузео Доњи Срем.[5] Водио је екипу Доњег Срема на само девет утакмица у Суперлиги након чега је напустио клуб.[3] У марту 2015. се вратио у други ранг, и преузео Бежанију[6] а потом је у завршници сезоне преузео Металац из Горњег Милановца са којим је преко баража обезбедио пласман у Суперлигу.[7] Водио је Металац две сезоне у Суперлиги.

Крајем јуна 2017. је преузео Војводину.[8] На клупи новосадског клуба се задржао тек нешто више од два месеца пошто је 9. септембра 2017. поднео оставку. Ванић је као тренер Војводине водио клуб на осам званичних мечева, при чему је остварио учинак од пет победа и три пораза, уз гол-разлику 9:8.[9] Крајем децембра 2017. је преузео новосадски Пролетер,[10] са којим је на крају сезоне 2017/18. изборио историјски пласман у Суперлигу Србије.[11] Ипак Ванић није водио клуб у Суперлиги, јер је у јуну 2018. преузео клуб из Уједињених Арапских Емирата.[12] Након сезоне у Хата клубу из Емирата, Ванић се у августу 2019. вратио у српски фудбал и преузео суперлигаша Радник из Сурдулице.[13] Водио је Радник на само осам утакмица, након чега је крајем октобра 2019. напустио клуб.[14] Почетком 2021. године је постављен за тренера ОФК Бачке из Бачке Паланке.[15] Водио је клуб у уводна четири кола пролећног дела сезоне, забележио је једну победу и три пораза, након чега је 23. фебруара 2021. поднео оставку.[16]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Играчки

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда

Тренерски

[уреди | уреди извор]
Раднички Нова Пазова
Металац Горњи Милановац
Пролетер Нови Сад

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Освајачи Купа 1997.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  2. ^ „Европа цени мајсторе”. glas-javnosti.rs. 2. 2. 2004. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  3. ^ а б в „Ненад Ванић”. srbijafudbal.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  4. ^ „Уручен ваучер ФК Раднички”. rtvstarapazova.rs. 12. 6. 2012. Приступљено 22. 10. 2019. 
  5. ^ „Бивши фудбалер Звезде нови тренер Доњег Срема”. sport.blic.rs. 5. 6. 2004. Приступљено 22. 10. 2019. 
  6. ^ „Ненад Ванић нови тренер Бежаније”. zurnal.rs. 10. 3. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  7. ^ „Ванић: Повратак у Суперлигу велики успех”. zurnal.rs. 4. 6. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  8. ^ „Ненад Ванић нови тренер Војводине”. fkvojvodina.rs. 30. 6. 2017. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2019.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  9. ^ „Нови шок у Војводини: Тренер Ненад Ванић поднео оставку!”. zurnal.rs. 9. 9. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  10. ^ „Ненад Ванић нови тренер Пролетера”. rtv.rs. 28. 12. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  11. ^ „Ванић: Пролетер пише историју пласманом у Суперлигу”. b92.net. 23. 5. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  12. ^ „Нови суперлигаш Пролетер остао без тренера, елита без Ванића”. zurnal.rs. 12. 6. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  13. ^ „Ванић у Сурдулици: Могло је и раније, али ево ме сад”. mondo.rs. 22. 8. 2019. Приступљено 22. 10. 2019. 
  14. ^ „Ванић напустио Радник, отишао у Емирате, Симо Крунић поново у Сурдулици”. zurnal.rs. 30. 10. 2019. Приступљено 30. 10. 2019. 
  15. ^ „Ненад Ванић шефује на Вави”. ofkbacka.rs. 4. 1. 2021. Приступљено 5. 1. 2021. 
  16. ^ „Ванић напустио Бачку после само четири кола”. mozzartsport.com. 23. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Ванић&oldid=28710034”