Пређи на садржај

Нголо Канте

С Википедије, слободне енциклопедије
Нголо Канте
Канте у дресу Француске 2018. године
Лични подаци
Пуно име Нголо Канте[1]
Датум рођења (1991-03-29)29. март 1991. (33 год.)[2]
Место рођења Париз, Француска
Држављанство Француска
Висина 1,68 m[3]
Маса 70 kg
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ел Итихад
Број 7
Јуниорска каријера
1999—2010
2010—2012		 Сирезне
Булоњ
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013
2013—2015
2015—2016
2016—2023
2023—		 Булоњ
Кан
Лестер Сити
Челси
Ел Итихад		 38
75
37
190
16		 (3)
(4)
(1)
(11)
(1)
Репрезентативна каријера
2016— Француска 53 (2)
Награде
Фудбал
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Русија 2018. Француска
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место Француска 2016. Француска

Нголо Канте (фр. N'Golo Kanté; 29. март 1991) француски је фудбалер који тренутно наступа за Ел Итихад и фудбалску репрезентацију Француске на позицији централног везног.

Канте је фудбалом почео да се бави са осам година, у тиму Сирензе. Професионалну каријеру почео је 2012 године у Булоњу, одакле је прешао у Каен гдје је провео двије сезоне. Године 2015 прешао је у Лестер Сити за 8 милиона евра[4] и био је један од најзаслужнијих за освајање Премијер лиге у сезони 2015/16, прве у историји Лестера.[5] То је била уједно и Кантеова једина сезона у Лестеру. Наредне сезоне прешао је у Челси за 36 милиона евра.[6] Са Челсијем је освојио Премијер лигу у сезони 2016/17,[7] што му је била друга титула заредом. Канте је тако постао први инострани фудбалер који је освојио Премијер лигу двије године заредом, са два различита клуба, након Ерика Кантоне који је освојио 1992 и 1993.[8] Проглашен је за најбољег фудбалера Премијер лиге за сезону 2016/17, по избору фудбалера, као и по избору спортских новинара.[9] Оба пута био је у идеалном тиму Премијер лиге. Добитник је награде за најбољег француског фудбалера за 2017 годину, по избору листа Франс футбол (фр. France Football).[10] Канте је добио 92 гласа, пет више од Килијана Мбапеа, док је трећи био Карим Бензема са 52 гласа.[10]

За фудбалску репрезентацију Француске дебитовао је 2016 године. Био је члан тима на Европском првенству 2016, на којем је Француска освојила сребро, изгубивши у финалу од Португалије,[11] након чега је са репрезентацијом освојио Свјетско првенство 2018.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Булоњ

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Паризу, а фудбалом је почео да се бави са осам година, у клубу Сирезне, на западу Париза, гдје је остао до 18 године. Судећи по помоћном тренеру, Пјеру Виљеу, Кантеа нису хтјели велики клубови због малог раста и себичног стила игре.[12] Године 2010, посредством контаката предсједника Сиреснеа прешао је у Булоњ, гдје је играо за резервни тим. Професионални деби имао је на последњој утакмици Друге лиге Француске за сезону 2011/12, против Монака, 18. маја 2012; у игру је ушао умјесто Вирџила Ресета и одиграо је последњих 11 минута.[13]

Током сезоне 2012/13 наступао је за клуб у Трећој лиги, пропустивши само једну утакмицу. На дан 10. августа, постигао је први гол у професионалној каријери, што је био једини погодак у побједи над Лузенаком;[14] до краја сезоне постигао је још два гола.

Кан

[уреди | уреди извор]
Канте у дресу Кана 2013. године.

Године 2013, прешао је у редове друголигаша Кана, гдје је прве сезоне играо на свих 38 утакмица у лиги; Кан је завршио сезону на трећем мјесту и изборио пласман у Прву лигу за сезону 2014/15. На својој другој утакмици, 9. августа, постигао је први гол у побједи над Левалоом;[15] други гол постигао је у побједи 3:2 над Истреом, 11. априла 2014.[16]

У сезони 2014/15, у Првој лиги, наступао је на 37 утакмица, једина утакмица на којој није играо била је због суспензије, јер је добио црвени картон на утакмици против Рена, 30. августа.[17] Три недјеље раније, постигао је први гол у сезони у побједи 3:0 над Евијаном.[18] Одузео је лопту противничким фудбалерима више него било који други фудбалер у Европи.[12]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Лестер

[уреди | уреди извор]

Челси

[уреди | уреди извор]

Француска

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Squads for 2016/17 Premier League confirmed”. Premier League. 1. 9. 2016. Приступљено 5. 10. 2017. 
  2. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: List of players: France” (PDF). FIFA. 15. 7. 2018. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 06. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  3. ^ „Home | Saudi Pro League”. Saudi Professional League Association (на језику: енглески). 2024-05-16. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15. 
  4. ^ „Real: Zidanov prioritet Ngolo Kante”. rs.n1info.com. 29. 6. 2016. Приступљено 5. 10. 2017. [мртва веза]
  5. ^ „FUDBALSKA BAJKA 21. VEKA Lester dosanjao san i osvojio Premijer ligu!”. blic.rs. 2. 5. 2016. Приступљено 5. 10. 2017. 
  6. ^ „Kante u Čelsiju, Lineker već proglasio "Plavce" šampionima!”. rs.n1info.com. 16. 7. 2016. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2017. 
  7. ^ „Čelsi osvojio Premijer ligu”. rts.rs. 12. 5. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  8. ^ Ogden, Marc (9. 2. 2017). „Chelsea's N'Golo Kante should be top contender for Footballer of the Year”. espnfc.com. Приступљено 5. 10. 2017. 
  9. ^ „Kante najbolji igrač Premijer lige”. rts.rs. 24. 4. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  10. ^ а б Todić, Maja (26. 12. 2017). „Kante najbolji francuski igrač u izboru Frans fudbala”. sportklub.rs. Приступљено 31. 12. 2017. 
  11. ^ „IZ MINUTA U MINUT Kraj EURO2016, u dramatičnom finalu Portugalija - Francuska 1:0!”. sport.blic.rs. 10. 7. 2016. Приступљено 5. 10. 2017. 
  12. ^ а б Fletcher, Paul (29. 3. 2017). „N'Golo Kante: How can Premier League clubs create next star?”. BBC Sport. Приступљено 4. 7. 2018. 
  13. ^ „US Boulogne vs. Monaco – 18 May 2012 – Soccerway”. soccerway.com. Приступљено 4. 7. 2018. 
  14. ^ „Ngolo Kanté fait souffler un vent de fraîcheur sur Boulogne”. La Voix du Nord (на језику: француски). 12. 8. 2012. Приступљено 4. 7. 2018. 
  15. ^ „Stade Lavallois : À Caen la victoire !!” (на језику: француски). La Mayenne, on adore !. 9. 8. 2013. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 4. 7. 2018. 
  16. ^ „Le SM Caen remonte sur le podium de la Ligue 2” (на језику: француски). France 3. 12. 4. 2014. Приступљено 4. 7. 2018. 
  17. ^ „Malherbe pas récompensé de ses efforts”. Liberté (на језику: француски). 30. 8. 2014. Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2018. 
  18. ^ „Evian-Caen (0–3)” (на језику: француски). Goal.com. 9. 8. 2014. Приступљено 4. 7. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Нголо Канте на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нголо_Канте&oldid=28709441”