Муника

Муника
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Род:	Pinus
Врста:	P. heldreichii
Биномно име
	Pinus heldreichii; H.Christ
	Ареал мунике
Синоними
	Pinus leucodermis Ait.

Муника (Pinus heldreichii) je терцијерни реликт и субендемит Балканског полуострва врста са малим допунским ареалом у јужној Италији.^[1] Научни назив муника је добила по немачком ботаничару Хелдрајху (Theodor Heinrich Hermann von Heldreich) (1822—1902).

Распрострањеност

Ареал мунике поклапа се често са ареалом молике (Pinus peuce), на високим медитеранским и субмедитеранским планинама Србије, Црне Горе, Херцеговине, Македоније, Бугарске, Албаније и Грчке са, како је већ речено, малим допунским ареалом у јужној Италији.^[2] У Србији муника расте на Проклетијама и на локалитетима Паштрик, Ошљак, Коџа Балкан, Островица, Шар-планина (Гине воде, Јеловник) и Муртеница^[1]

Изглед

Стабла мунике могу да достигну висину до 35 м, прсни пречник преко 1 м (некада пречник достиже и 2-3 м) и старост од неколико стотина година. Круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика. Коренов систем је јако развијен са бројним бочним коренима, који дубоко продиру у пукотине стена.^[1] Кора на деблу и старим гранама зрелих јединки је врло дебела, , пепељасто сива и дубоко угласто испуцала^[2] на вишеугаоне плочице, сличне панциру. У младости је глатка, белкастосива, по чему је врста и добила име (ранији назив, сада синоним) leucodermis.^[3]

Пупољци су без смоле. Четине су распоређене око бочних гранчица налик праменовима, тако да врх једног прамена допире до половине другог. Четине расту по две у рукавцу, круте су, дуге 7-9 цми широке до 2,5 мм.^[2]

Шишарке су дуге 7-9 цм, а широке до 2,5 цм. Апофиза је пљосната или пирамидална са правом или савијеном бодљом на грбици, посебно у доњем делу шишарке. Фертилне љуспе су са доње стране светлосмеђе. Семе је дуго око 7 мм са криоцем дужине око 25 мм.^[2] Шишарке прве године имају карактеристичну тамнољубичасту боју. Сазревају септембра-октобра друге године.^[3]

Четине мунике у рукавцима по две
Младе шишарице почетком друге вегетације, у основи актуелног летораста
Шишарице
"Панцир“ кора

Станиште

Шуме мунике се налазе у истом висинском појасу (1300-1800, 1200-1900 н.в.) са шумама молике, а у подручјима са израженим медитеранским утицајима изграђују високопланински климарегионалан појас.^[1] Често изграђују, са шумама молике, горњу висинску границу шумског појаса. Муника је топлољубива врста која тражи осунчане положаје. Одговарају јој сушни терени,^[4]^[2] тако да шуме мунике претежно расту на кречњачким масивима, а ређе на доломиту и серпентиниту,^[1] на врло стрмим и сувим, југу изложеним падинама.^[2] На природним стаништима северне падине на силикатним масивима углавном препушта шумама молике (Pinus peuce), мада се и на тим положајима муника може наћи.

Употреба

Дрво мунике користи се за израду чунова, традиционалних чамаца који се вековима користе на Скадарском језеру.^[5] Осим тога погодно је и за добијање луча, па су шуме због сече проређене.^[1]

Муником могу да се пошумљавају врлетни терени на већим надморским висинама.^[2]

Значај у озелењавању

Тамнозелене, праменасто распоређене четине, као и дебела, испуцала кора чине ову врсту декоративном и пожељном за садњу у парковима. На зеленим површинама у Београду често се могу наћи веће групе стабала мунике, па и мале састојине.^[2]

Споменици природе

у долини реке Неродимке, недалеко од Урошевца расте Бор цара Душана, стара муника чија се старост процењује на око 700 година. То дрво налази се на остацима летњиковца цара Душана и данас је заштићено као Споменик природе.^[6]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Остојић, Драгана; Кисин, Братислав; Динић, Анка; Милошевић, Златко (2013). „Ново налазиште стабла мунике (Pinus heldreichii Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта”. Заштита природе. 63, бр. 1-2: 5—15. Приступљено 14. 2. 2016.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 115
^ ^а ^б „PINUS HELDREICHII Christ”. Moja Bašta. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.
^ Janković, Milorad (1960). „Razmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu. 2: 141—180.
^ Dabić, Biljana (13. 6. 2021). „Drveni čun čuva crnogorsku tradiciju, a Marko Brnović stari zanat od zaborava”. PortalBar. Приступљено 8. 10. 2021.
^ Jokić, V. (03. 09. 2013). „Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina”. 24 sata. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.

Литература

Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105
Mirko, Vidaković (1982). Četinjače : morfologija i varijabilnost. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Спољашње везе

Morris, Simone (20. 9. 2018). „Loricati in the fog: Pollino National Park”. Amazon. Приступљено 7. 2. 2025.
„PINUS HELDREICHII Christ”. Moja Bašta. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.

[zavod-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Остојић, Драгана; Кисин, Братислав; Динић, Анка; Милошевић, Златко (2013). „Ново налазиште стабла мунике (Pinus heldreichii Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта”. Заштита природе. 63, бр. 1-2: 5—15. Приступљено 14. 2. 2016.

[vukicevic-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 115

[mojabasta-3] а ^б „PINUS HELDREICHII Christ”. Moja Bašta. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.

[molikamunika-4] Janković, Milorad (1960). „Razmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu. 2: 141—180.

[PortalBar-5] Dabić, Biljana (13. 6. 2021). „Drveni čun čuva crnogorsku tradiciju, a Marko Brnović stari zanat od zaborava”. PortalBar. Приступљено 8. 10. 2021.

[6] Jokić, V. (03. 09. 2013). „Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina”. 24 sata. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]