МиГ-9

МиГ-9
МиГ-9 на аеродрому Монино, Москва.
Опште
Намена	ловац
Земља порекла	Совјетски Савез
Произвођач	Mikoyan-Gurevich DIS
Први лет	24. април 1946.

Под називом МиГ-9 постојала су два авиона:
Први је био модификација ловачког авиона МиГ-3 са уграђеним радијалним мотором М-82А и нешто промењеним димензијама који је први пут полетео 1941. године а други је авион на млазни погон, који је први пут полетео 1946. године о коме је у овом чланку реч.

МиГ-9 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-9) је био совјетски ловачки авион из периода непосредно послије Другог свјетског рата. Заједно са Јак-15, био је први у новој генерацији млазних ловаца СССР. Конструисан је у пројектном бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича.

Развој

Са освајањем производње копија њемачких млазних мотора, конструкторски биро Микојана и Гурјевича је почео са пројектовањем прототипа И-300. То је био један од првих совјетских авиона са ламинарним аеропрофилом крила и први са трицикл стајним трапом који је ушао у наоружање ВВС (Совјетско ратно ваздухопловство). Имао је 2 млазна мотора изведена од њемачких BMW-003, монтирана у трупу један до другог. Граничник усисника је носио топ од 37 mm.

Први лет прототипа је изведен 24. априла 1946. године, а авион је ушао у серијску производњу крајем 1946. Произведено је укупно 598 серијских авиона.

Употреба

Због исхитреног развоја уочен је читав низ проблема. При опаљењу централног топа је долазило до увода барутних гасова у усисник мотора, што није добро утицало на моторе и пилота. Постојали су проблеми и са моторима, стабилношћу при великим брзинама и низ других.

Авион је углавном због тога био намијењен за нападе на земаљске циљеве.

Карактеристике

Пројекције авиона МиГ-9.

Врста авиона: ловачки авион

• Посада: један
• Први лет прототипа: 24. април 1946.
• Уведен у употребу: 1947.
• Крај употребе:
• Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич

Димензије

• Дужина: 9.75 m
• Распон крила: 10 m
• Висина: m
• Површина крила: 18.2 m²
• Аеропрофил крила:

Масе

• Празан: 3540 kg
• Оптерећен: kg
• Највећа полетна маса: 5500 kg

Погонска група

• Мотори: два млазна Колесов РД-20 (изведени од BMW-003), сваки са по 7800 N потиска
• Однос потисак/тежина: N/kg

Летне особине

• Највећа брзина: 910 km/h
• Крстарећа брзина: km/h
• Радијус дејства: 1100 km
• Највећи долет: km
• Оперативни врхунац лета: 13000 m
• Брзина пењања: m/s

Наоружање

• Стрељачко: Један топ НС-37 калибра 37 mm, два топа НС-23 калибра 23 mm
• Бомбе: kg

Види још

• МиГ
• МиГ-15
• Лавочкин Ла-15
• Ла-150
• Јак-15
• САБ 29 Тунан

Литература

• Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. стр. 630. ISBN 978-1-894102-24-7. 
• Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.